Русија и Украјина: Страх од мобилизације и магловита будућност - одлазак украјинских младића

„Нисам желео да се борим у рату", каже Олександр Мисан Млађи, 18-годишњак који је недавно отишао из Кијева, главног града Украјине.

„То је застрашујуће".

У суседну Словачку се преселио у лето 2024. године, само две недеље пре него што је напунио 18 година, старосна доб када се правно стиче пунолетство у Украјини.

Од почетка инвазије Русије на Украјину у фебруару 2022. године, све је више младића који бежи из земље.

Иако војној обавези мушкарци подлежу када наврше 25 година, онима старијим од 18 година није дозвољено да напуштају земљу.

Зато многи младићи, уз одобрење њихових породица, одлучују да се пре пунолетства преселе у иностранство.

Олександр каже да је о одласку почео да размишља после разговора са пријатељима.

Причали су о њиховим страховима од мобилизације, изненадног позива да служе војску и неизвесне будућности у земљи у рату.

Олександр каже да су многи његови пријатељи имали слична осећања.

Иако су осудили руску агресију, нису хтели да учествују у рату и плашила их је могућност да оду на фронт.

„Имам само једног пријатеља који је отишао у војску", каже он.

„Остали немају намеру да се боре".

Олександр је у Словачкој уписао факултет и учи словачки језик, али му недостају пријатељи и друштвени круг људи.

Ипак, каже да не планира да се врати кући до краја рата.

Страх од мобилизације

„Одлука да се оде често значи губитак пријатеља, напуштање породице, покушај прилагођавања новој култури, осећај кривице, а све је то веома изазовно", објашњава Оксана Писарева, педагошкиња у добротворној фондацији у Украјини Гласови деце (Voices of Children).

Добротворна организација пружа психолошку подршку и индивидуалну хуманитарну помоћ породицама и сарађује са заједницама и институцијама да помогне деци широм Украјине.

„Наравно, младићи су углавном вреле главе, али рат је застрашујући", каже она.

„Сви се плаше, признали то или не. Они који одлуче да остану у Украјини, стрепе од регрутације.

„Тај страх постоји у њиховим главама, јер се ради о животу и смрти".

Према подацима Државног института за демографију Украјине, број људи који су напустили земљу ове године и који се до сада нису вратили се више него утростручио у поређењу са бројкама током целе 2023. године.

Међутим, нема званичних података о старости оних који напуштају земљу, а самим тим ни података о броју 17-годишњака који одлазе у иностранство.

Према подацима Еуростата, канцеларије за статистику Европске уније (ЕУ), деца млађа од 18 година чине трећину укупног броја људи који су напустили земљу од почетка инвазије пре две године.

Подаци Одељења за социјалну политику Украјине показују да је 3,5 милиона људи отишло да живе у Сједињеним Државама (САД) и земљама ЕУ.

Међутим, у ЕУ кажу да су од почетка рата званично прихватили више од 4,2 милиона грађана Украјине.

Биће кључно колико ће оних који су отишли желети да се врате када се рат заврши, рекла је за ББЦ њуз Украјина Ела Либанова, директорка Института за демографију.

„Раније смо веровали да ће се рат завршити до 2025. године, а сада мислимо да се неће окончати до 2027., па чак ни до 2030. године.

„Немогуће је давати било какве прогнозе с обзиром на непредвидивост догађаја", каже она.

Социолози истичу да ће један од изазова за будућност Украјине бити радикална промена полне и старосне структуре становништва.

Мобилизација мушкараца и емиграција жена отежаће стварање породица.

У обраћању на Украјинском омладинском форуму прошлог месеца, председник Владимир Зеленски је обећао да ће промовисати боље услове за младе увођењем пакета образовних грантова и смањењем учешћа за хипотеке.

„Упркос тешким околностима, Украјина неће имати генерацију изгубљену у рату", рекао је он, а потом најавио и идеју да се образује министарство чији би главни задатак био да надгледа повратак Украјинаца у земљу.

Суморна будућност

„Људи нису сигурни у Украјину, не виде будућност овде", каже 18-годишњи Максим Семидотски.

Он је један од ретких младих људи који су се вратили у Украјину након што су због рата напустили земљу.

Дом у Херсонској области на југу Украјине напустио је 2022. године када су је окупирале руске снаге и са породицом се преселио у Ирску.

Херсон је ослобођен у октобру 2022. године, али је и даље близу линије фронта и често га гранатира руска војска.

У августу 2023. године, два месеца пре него што је напунио 18 година, Максим је одлучио да се врати у Украјину.

„Рођаци су ме упозоравали да ће бити тешко, али сам сам купио авионску карту", каже он.

Његова девојка га је чекала и они су започели нови живот у украјинској престоници Кијеву.

Максим је наставио да похађа обуку да постане варилац.

„Оно што сада највише желим је да победимо", каже он.

„Желим да се вратим у мој град [Херсон] и да га поново изградим од нуле".

Каже да се не плаши да ратује у случају да буде позван у војску.

„Одмах бих отишао да се борим, али прво ми треба занат да бих зарадио за живот", каже он.

Према анкети која је спроведена међу школском децом у Украјини, до четвртине испитаника је изјавило да желе да се преселе у иностранство.

Међутим, да ли ће Украјинци масовно желети да се врате кући зависиће од тога када и како ће се овај рат завршити.

Погледајте видео: Опасан бег од мобилизације у Украјини

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]