Русија и Украјина: Тече ли руска офанзива по плану

Средином маја, Русија је напала Украјину са североистока, направила изненадни продор у Харковску област и заузела део територије коју је окупирала у првобитним стадијумима тоталне инвазије, али је се касније одрекла.

Неки аналитичари описали су ситуацију као офанзиву „док је свет ухваћен на спавању".

Уследиле су жестоке борбе око града Вовчанска, пет километара од руско-украјинске границе.

Предвиђања шта би могло даље да се дешава била су суморна за Украјину: Русија је деловала решено да се упути ка Харкову, другом највећем граду у Украјини, са предратних 1,4 милиона становника, а можда чак и да га заузме.

Украјини је очајнички недостајала муниција, а тек после вишемесечних одлагања у процесу доношења одлука, почела је да стиже нова помоћ са Запада.

Изгледало је да је Русија научила нешто из претходних грешака и да би следећа фаза рата могла да буде успешна летња офанзива.

Циљ офанзиве није био само североисток већ „проширење руског продора у Донбас", регион на истоку Украјине, каже војни аналитичар Џек Ветлин из британског Краљевског института уједињених служби.

Тај део је под руском војном контролом још од 2014. године.

Да ли је операција била успешна?

Скоро два месеца касније, руске снаге полагано напредују ка неким деловима прве линије фронта, али нису успели до краја да заузму стратешке градове Вовчанск и Часив Јар.

Оба су била захваћена неким од најљућих битака у последњих шест недеља.

Њихово заузимање дало би Русији огромну предност у пресецању линија војног снабдевања за Украјину и омогућило јој приступ широј области.

Главни разлог за овај изостанак напредовања је, с једне стране, наизглед руска неспособност да доведе довољно резерви на право место у право време како би могла да напредује даље са офанзивом.

Са друге стране, нова пошиљке војне помоћи за Запада почеле су да пристижу у Украјину и помогле јој да пружи отпор.

Микола Биелесков, стручни сарадник са украјинског Националног института за стратешке студије који такође пише за глобалне аналитичке публикације, каже да је Русија одмах пожурила са офанзивом након што је амерички Конгрес усвојио пакет војне помоћи у вредности од 61 милијарду долара за Украјину у априлу.

„Прозор могућности је почео да се затвара. Нови пакет помоћи умањио је руску предност у копненој надмоћи. Због тога се, иако је Украјина и даље надјачана, и тај јаз смањио."

До краја маја, офанзива у Харковску област је малтене скроз успорила.

Руски војни блогер Александар Коц написао је да је Украјина послала огромне резерве ка Вовчанску и „руске снаге не треба да очекују да ће напредовати масовније у скорије време. Морамо да ојачамо наше положаје и спремимо се за контранапад."

Иако је офанзива успорила, а прегруписане украјинске снаге су успеле да сачувају положаје, то није значило да Русија губи.

Два фактора у рату су утицала на то како су се догађаји развијали.

Фактор први: Једреће бомбе

Један од ових фактора су једреће бомбе, једно од руских до сада најефикаснијих оружја у овом рату.

Украјинске власти кажу да је руска авијација последњих недеља избацивала по 100 једрећих бомби дневно.

Једреће бомбе су бомбе слободног пада, од којих многе датирају из совјетских времена или чак Другог светског рата.

Модернизоване су крилцима и ГПС навигацијом - то им омогућава да буду прецизно навођене на циљеве.

Руски авиони испаљују једреће бомбе док лете у руском ваздушном простору.

Зато што су релативно мале и емитују мало топлоте, једреће бомбе је готово немогуће пресрести системима противваздушне одбране, онако као што могу да се обарају ракете и дронови.

Украјински председник Владимир Зеленски нагласио је ово питање у најновијем интервјуу са америчким дневним листом.

Да би спречила руске авионе да избацују једреће бомбе, Украјина је затражила дозволу од Запада да користи опрему за ударе на руској територији, циљајући тамошње војне летелице.

Према аналитичару Миколи Биелескову, погађање руских војних аеродрома једини је начин да се „потре предност једрећих бомби".

Фактор други: Удари на Русију

Украјински неуспеси на фронту као и стални руски удари на украјинску енергетску инфраструктуру, приморали су Сједињене Америчке Државе да се предомисле у вези са употребом донираног оружја на руској територији.

Испрва је Кијев добио дозволу да испаљује оружје добијено од САД на војне циљеве на руској територији близу Харковске области.

Крајем јуна, амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан изјавио је да је договор са Украјином о испаљивању америчког оружја на Русију проширено на „сва места на којима руске снаге прелазе границу са руске стране на украјинску страну да би покушале да заузму још украјинске територије".

Ова дозвола није издата радо, јер многи у САД и на ширем Западу желе пошто-пошто да избегну више директних напетости са Москвом.

Кремљ каже да дозвола Украјини да користи оружје добијено од Америке против циљева у Русији показује „дубоку уплетеност Вашингтона у овај сукоб".

Колико ће рат још трајати?

Иако руска офанзива није донела крупних територијалних добити до сада, ситуација је у деликатној равнотежи.

Украјинска војска је у огромној мери бројчано надјачана од Русије.

Виши украјински генерал рекао је да на одређеним местима руска предност износи десет према један.

Истовремено, Русија наставља да трпи тешке губитке.

Текућа истрага ББЦ-а на руском о потврђеним војним губицама приказује велико повећање последњих недеља, што би могло да одражава најновију офанзиву.

Многе ствари можда нису ишле по плану од почетка инвазије у фебруару 2022. године, али решеност Москве да истраје док Запад не престане да снабдева Украјину остаје јача него икад.

„Ми ћемо, наравно, победити, упркос шездесет једној милијарди крвавих долара. Сила и истина су на нашој страни", написао је Дмитриј Медведев, бивши председник и премијер Русије, након што је амерички Конгрес усвојио нови пакет војне помоћи за Украјину:

Коментаришући колико дуго би рат у Украјини могао да потраје, Френсис Дирнли, уредник Телеграфа, водећег британског листа, и водитељ подкаста „Украјина: Најновије", каже:

„Запад је био реактиван уместо проактиван, а Вашингтон - најважнији савезник Зеленског - слао је оружје и дозволу за њихову употребу на кашичицу, дајући Кијеву довољно да опстане, али недовољно да убедљиво победи."

„Агонији овог најкрвавијег рата од Другог светског, суђено је да траје много дуже него што је било неопходно."

Погледајте видео: Руске ракете створиле село сирочади у Украјини

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]