Шта је човек урадио природи: За пола века 73 одсто мање дивљих врста

Људи настављају да подстичу оно што Светска фондација за природу (ВВФ) назива „катастрофалним" губитком дивљих врста.

У Извештају о стању планете за 2024, наведено је дошло до катастрофалног просечног пада од 73 одсто у популацијама посматраних дивљих врста у само 50 година (1970-2020.).

Упозорено је да ће током следећих пет година бити потребни велики заједнички напори за решавање двоструке кризе климатских промена и губитка биоразноврсности, док се Земља приближава опасним преломним тачкама које представљају озбиљну претњу човечанству.

Највећи пад забележен је у слатководним екосистемима (85 одсто), затим у копненим (69 одсто) и морским (56 одсто).

Губитак и деградација станишта, чији је узрок у највећој мери људски прехрамбени систем, представља највећу претњу популацијама дивљих врста широм света.

Следи прекомерно искоришћавање ресурса, инвазивне врсте и болести.

Климатске су додатна претња популацијама дивљих врста у Латинској Америци и на Карибима, где је забележен запањујући просечни пад од 95 одсто, додаје се.

Губитак дивљих станишта „доводи многе екосистеме на ивицу опстанка", рекла је Тања Стил, шефица ВВФ у Великој Британији, за ББЦ.

Пад популација дивљих врста може да послужи као рани показатељ повећаног ризика од изумирања и потенцијалног губитка здравих екосистема.

Када су екосистеми оштећени, они престају да пружају добробити од којих зависимо - чист ваздух, воду и здраво земљиште за производњу хране - и постају осетљивији на преломне тачке.

Преломна тачка се догоди када се екосистем гурне изнад критичног прага, што доводи до значајних и потенцијално неповратних промена.

Глобалне преломне тачке, као што је нестанак Амазонске прашуме и масовно одумирање коралних гребена, имају огроман утицај на целу планету и могу да угрозе сигурност хране и прихода.

Упозорење долази пошто је број шумских пожара у Амазонији у септембру достигао 14-годишњи максимум.

Извештај је заснован на Индексу живог света на планети који броји више од 5.000 птица, сисара, водоземаца, гмизаваца и риба током пет деценија.

Међу многим показатељима нестајања дивљих животиња, за шта је човек главни кривац, око 60 одсто розе речних делфина Амазона угинуло је услед загађења, рударства и грађанских сукоба.

Ипак, и поред вести о губитку дивљих животиња постоје и позитивни примери.

Популација горила у планинама Вирунга у источној Африци од 2010. до 2016. повећавала се за око три одсто годишње.

Али ВВФ истиче да ови „изоловани случајеви нису довољни, јер се иза тога крије широко распрострањено уништавање станишта".

„Када се ови подаци искомбинују са другим информацијама, рецимо опадањем броја инсеката, можемо да саставимо забрињавајућу слику глобалног колапса биодиверзитета", рекао је Том Оливер, професор екологије на Универзитету у Ридингу.

Уништавање и губитак станишта највећа су претња дивљим животињама, наводи се у извештају.

Узрок су прекомерна експлоатација, инвазивне врсте, болести, климатске промене и загађење.

„Људским деловањем, нарочито начином на који производимо и конзумирамо храну, све више губимо природно станиште", упозорио је Мајк Берет, главни аутор и научни саветник ВВФ.

Извештај упозорава и да климатске промене брзо гурају свет ка неповратним прекретницама, као што је потенцијално уништавање амазонске прашуме, која се сматрају 'плућима планете' јер усисавају огромне количине угљен-диоксида.

„Молим вас, немојте само да изражавамо тугу. Ово је суштинска претња човечанству и заиста морамо нешто да урадимо", поручио је Барет.

Валентина Маркони, из Зоолошког друштва лондонског Института за зоологију, каже за ББЦ да је природа угрожена, али да уз хитну и заједничку акцију светских лидера још постоји шанса да се ситуација преокрене.

„Извештај је позив на буђење. Здрави екосистеми су важни за наше здравље, просперитет и благостање.

„Али то је пре свега одговорност влада и компанија, а не обичних људи.

„Морамо да бринемо о земљи и њеним најдрагоценијим местима и сачувамо их за будуће генерације", каже Тања Стил, шефица ВВФ у Великој Британији.

Аларм за спас дивљих животиња на планети укључио се док се светски лидери припремају за окупљање на Конференцији Уједињених нација о биодиверзитету у Колумбији, како би разговарали о обнови природе.

Скоро 200 земаља се обавезало на споразум УН из 2022. године за борбу против нестајања природе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]