Животиње: Вантелесна оплодња носорога - хоће ли бити сачувана ретка врста

Узимање јајних ћелија из носорога тешког две тоне није нимало лако, али овај поступак се спроводи у зоолошким вртовима широм Европе како би се помогло животињама у природи.

Научници верују да би најсавременија технологија у области вантелесне оплодње могла да подстакне генетску разноврсност међу јужним белим носорозима у Африци.

Ова врста била је на прагу изумирања, пошто се цела популација свела на неколико десетина јединки, тако да данас све животиње потичу из исте мале групе.

Научници верују да би носорози који живе у зоолошким вртовима, и међу којима постоје веће генетске разлике због брижљивог спаривања, могли да прошире генетски фонд помоћу вантелесне оплодње.

Овим приступом недавно је остварен важан напредак пошто су истраживачи у јануару објавили да је урађена прва вантелесна оплодња носорога у свету.

Једна од животиња која је учествује у пројекту очувања јужних белих носорога је 22-годишња Занта из даблинског зоолошког врта у Ирској.

Занта има сјајан генетски материјал који вреди сачувати, а на основу ранијих процена плодности, знамо да она не може да има младунце природним путем, рекао је Френк О'Саливен, ветеринар из зоолошког врта.

Желимо да сачувамо њене јајне ћелије које ће потом бити оплођене. Сјајна је ствар што ће Занта тако живети кроз будуће генерације носорога, додао је.

Тим стручњака за плодност са Института за зоолошка и истраживања дивљих животиња из немачког Лајбница дошао је у Ирску како би извео овај поступак.

Када је Занта успавана, научници су могли да се баце на посао.

Док су уједначени звучни сигнали допирали са апарата који су пратили Зантине виталне знаке, научници су се окупили око екрана на којем је био ултразвучни снимак њених јајника.

Она је претходно примила посебну хормонску инјекцију како би произвела јајне ћелије.

Јајне ћелије су унутар фоликула, малих врећица течности, које се на екрану виде као црни кругови.

Изузетно танком иглом, уз огромну прецизности, научници су могли да изваде јајне ћелије.

Они су у јануару успели да пребаце ембрион носорога, створен вантелесном оплодњом, у материцу сурогат мајке.

Младунче, међутим, није рођено пошто је мајка умрла од неповезане бактеријске инфекције током ране трудноће.

Научници верују да ова трудноћа показује да је ова техника одржива.

Крајњи циљ је да се поступак понови са скоро изумрлим рођаком јужног белог носорога - северним белим носорогом, у оквиру пројекта Biorescue.

На целој планети постоје само два северна бела носорога - обе женке.

Научници верују и да напредак који су остварили може да користи популацији јужних белих носорога.

Данас живи неколико хиљада ових животиња, али то није био увек случај.

Крајем 19. века ова врста скоро је била нестала због лова и уништавања станишта.

Према неким проценама, било је само 20 јединки.

Врста се полако опорављала и сада је означена као скоро угрожена.

Међутим, све животиње које данас постоје потекле су из исте, веома мале, групе, због чега им недостаје генетска разноврсност.

То може бити опасно, каже професор Томас Хилдебрант, са Института за зоолошка и истраживања дивљих животиња у Лајбницу.

„Ако постоји веома ограничен генетски фонд, вируси лако могу да прелазе са једне на другу јединку, јер све су исте и имају имуни систем који се понаша идентично", рекао је.

С друге стране, јужни бели носорози који живе у зоолошким вртовима, генетски су разноврснији јер се пажљиво укрштају.

„Покушавамо да применимо ову нову технологију да бисмо спасили Зантине гене и вратили их у Африку и тако створили већи генетски фонд у будућности", каже.

У импровизованој лабораторији научници под микроскопом посматрају шта су прикупили.

Сузан Холц, чланица тима из Лајбница, каже да су успели да изваде четири јајне ћелије.

Вантелесна оплодња носорога је још у повоју, пошто тако није рођено ниједно младунче, али тим прави залихе ембриона направљених од јајних ћелија и сперматозоида узетих од носорога широм Европе.

Они се надају да ће једног дана ти ембриони бити стављени у сурогат мајке.

Много труда је потребно да бисте на крају добили неколико полних ћелија. Али од ових ћелија могу да настану ембриони и нови носорог - огромна животиња тешка две тоне, рекла је Холц.

Пошто је поступак завршен, Занта се буди.

У почетку је мало нестабилна на ногама, али пошто се истраживачи увере да је добро, пуштају је напоље.

Њен чувар је дозива по имену и она прилази како би добила нежно чешкање иза ушију.

Иако Занта то не зна, њене јајне ћелије могле би да одиграју пресудну улогу помажући да будуће генерације јужних белих носорога опстану.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]