Животиње: Прва трудноћа носорога вантелесном оплодњом на свету „могла би да спасе врсту“

Велики помак у изучавању плодности донео је наду за спасење северног белог носорога од изумирања - остале су још само две ове животиње на читавој планети.

Научници су успели да постигну прву трудноћу носорога вантелесном оплодњом на свету, успешно пребацивши ембрион носорога направљеног у лабораторији у сурогат мајку.

Поступак је изведен на јужном белом носорогу, подврсти врло сродној северном белом носорогу.

Следећи корак је да се ово понови са ембрионима северног белог носорога.

„Постићи први успешни трансфер ембриона код носорога је огроман корак", рекла је Сузана Холце, научница са Лајбницовог института за зоолошка и истраживања дивљих животиња у Немачкој, која је саставни део пројекта Биорескју, међународног конзорцијума који покушава да спасе ову врсту.

„Али мислим да смо са овим достигнућем сасвим сигурни да ћемо успети да створимо северног белог носорога на исти начин и да ћемо успети да спасемо врсту."

Северни бели носорози су некада могли да се нађу широм централне Африке, али илегални лов, подстакнут потражњом за носороговим рогом, истребио је читаву популацију у дивљини.

Сада су остала још само два носорога: две женке, Наџин и њена ћерка Фату.

Обе бивше животиње из зоолошког врта држе се под строгим надзором у резервату Ол Пеџета у Кенији.

У немогућности да се размножи, врста је технички изумрла.

Али сада се тим из Биорескјуа окренуо радикалној науци о плодности да би вратио ове животиње са ивице провалије.

Започели су рад користећи јужне беле носороге.

Овај блиски сродник северног белог носорога има популацију од хиљаду примерака - и сматра се успехом конзервације иако га и даље угрожава илегални лов.

Пројекат је потрајао годинама и морао је да премости многе препреке: од тога како сакупити јајне ћелије из животиња тешких две тоне, преко стварања првих ембриона носорога до сада у лабораторији до установљавања како и када их убацити.

Требало је 13 покушаја да се постигне прва одржива трудноћа уз помоћ вантелесне оплодње користећи јужне беле носороге.

„Веома је тешко код тако велике животиње поставити ембрион унутар репродуктивног тракта, који је скоро два метра дубоко у животињи", каже за ББЦ Сузана Холце.

Ембрион, направљен уз помоћ јајне ћелије из јужног белог носорога из зоолошког врата у Белгији и оплођене спермом мужјака из Аустрије, био је пребачен у сурогат мајку јужног белог носорога у Кенији, која је затруднела.

Међутим, успех је пратила трагедија.

Седамдесет дана од почетка трудноће, сурогат мајка је умрла након што се заразила клостридијом - бактеријом из земље која може бити смртоносна по животиње.

Смрт је представљала тежак ударац за тим - обдукција је показала да се мушки фетус од 6,5 центиметара добро развијао и имао је 95 одсто шансе да се роди жив.

Али то је показало да техника функционише и да је одржива трудноћа преко вантелесне оплодње носорога могућа.

Сада је следећи корак био покушати то урадити уз помоћ ембриона северног белог носорога.

Постоји само 30 ових драгоцених ембриона, који се чувају у течном азоту у Немачкој и Италији.

Они су направљени уз помоћ јајних ћелија узетих од Фату, млађе женке из Кеније, и спреме од двојице мужјака северних белих носорога узете пре него што су угинули.

Међутим, рођење северног белог младунчета захтеваће још једну научну револуцију.

Ниједна од две преостале живе женке северног белог носорога не могу да изнесу трудноћу због комбинације година и здравствених проблема.

И због тога ће ембрион бити имплантиран у материцу сурогата јужног белог носорога.

Унакрсна вантелесна оплодња између врста још никада раније није испробана, али тим је уверен да ће функционисати.

„Мислим да је ситуација за северног белог носорога прилично привилегована за трансфер ембриона зато што имамо веома блиског сродника који је прималац- тако да је њихова унутрашња мапа скоро идентична", каже професор Томас Хилдебрант, директор Лајбницовог института за зоолошка и истраживања дивљих животиња и шеф пројекта за конзорцијум Биорескју.

Нико никада није покушао да пренесе ембрион у другу подврсту.

Тим Биорескјуа се нада да ће имплантирати ембрионе у наредним месецима.

Они желе да се младунче роди док су неки северни бели носорози још живи.

„Желимо да очувамо социјалну комуникацију, социјално наслеђе северног белог носорога тако што ћемо ставити прво младунче на земљу да би покушало да научи језик од последња два носорога, да могу да науче како да се понашају од њих", објаснио је професор Хилдребрант.

Истраживачи су свесни да додавање неколико нових животиња преко вантелесне оплодње неће спасти врсту - неће бити довољно генетског диверзитета да се направи одржива популација.

И зато они истовремено раде на још експерименталној техници, покушајући да створе сперму и јајне ћелије носорога из матичних ћелија, како би могли да производе ембрионе.

Још једном, за то је потребно времена и биће много научних препрека које треба савладати.

Поједини стручњаци за дивље животиње тврде и да би улагање више новца и ресурса у врсту која је практично изгубљена могла бити боље искоришћена ако би се сачувала за одрживије врсте.

„Треба да будемо свесни да је за изумирање северног белог носорога одговоран човек", каже Јан Стејскал, координатор пројекта за Биорескју из Сафари парка Двур Кралове у Чешкој Републици одакле су Наџин и Фату оригинално потекле.

„Није се то десило због некаквог еволутивног притиска, била је то похлепа, била је то помама за носороговим рогом.

„И зато смо, на неки начин, ми одговорни и ако заправо имамо технику која нам може помоћи да их спасемо, онда мислим да имамо одговорност да је искористимо и да покушамо да их спасемо".

Погледајте видео: Кад носорога заболи зуб

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]