„Како сам од просјака у Северној Кореји постао кеј-поп идол у Јужној“

Са девет година, Ју Хјук је научио све о суровости живота кад је почео да проси на улицама Северне Кореје.

Једном је узео недирнути оброк на станици подземне железнице.

Унутра је била порција поквареног пиринча, тако да је додао мало сирћа и соде бикарбоне да би замаскирао укус.

Истог тренутка кад се власник вратио, ухватио га је и претукао.

Хјук каже да је знао да је красти погрешно, али је био малтене изгладнео до смрти.

Такви илегални чинови били су само „део свакодневног живота" за већи део становништва Северне Кореје.

Његов живот је био толико заокупљен преживљавањем да није остављао много места за снове.

И даље делује надреално овом 24-годишњаку да ће бити део прве К-поп групе са члановима који су пребези из Северне Кореје.

Поред Хјука, и Ким Сеок долази са севера.

Други чланови будуће нове кеј-поп групе 1VERSE (чита се „јуниверс"; некада SB Boyz) су Јапанац Аито и Американац кинеског порекла Кени.

„Испрва сам се плашио зато што је Северна Кореја непријатељски настројена према Јапану. Мислио сам да ће Северни Корејци бити страшни, али то се испоставило нетачним", каже Аито, најмлађи од њих четворице.

Група планира да дебитује у САД до краја године.

То је стратешка одлука Сингинг Битла (Singing Beetle), нове музичке етикете која стоји иза 1VERSE.

Приче о пребезима из Северне Кореје могле би да доведу до веће пажње америчке јавности, јер су руководиоци приметили велико интересовање потенцијалних инвеститора током посете САД-у.

Кеј-поп у Северној Кореји

Иако су и Хјук и Сеок из Северне Кореје, њихове животне приче су потпуно другачије.

Сеокова породица је била добростојећа и живела је близу границе са Кином, тако да је он имао приступа кеј-попу и кеј-серијама преко прокријумчарених УСБ-ова и СД картица.

За Хјука, музика је била луксуз.

Он једва да је и чуо за кеј-поп током времена проведеног у Северној Кореји, али је био свестан оштрих казни које су следовале за конзумирање забаве из Јужне Кореје.

„Нисам познавао лично никога ко је био кажњен зато што је слушао кеј-поп, али сам чуо за породицу која је била протерана из села зато што је гледала јужнокорејски филм", каже он.

Вођа Северне Кореје Ким Џонг Ун пооштрио је гушење прилива К-културе.

Од 2020. године, конзумирање и дистрибуција таквог садржаја постао је злочин кажњив смрћу.

Ретки видео снимак до ког је дошао ББЦ на корејском почетком ове године, за који се верује да је настао 2022, приказује двојицу тинејџера јавно осуђених на 12 година тешке робије због гледања и дељења кеј-серија.

Хјуков први прави сусрет са кеј-попом уследио је након што је стигао у Јужну Кореју.

Животи кеј-поп звезда били су потпуно ван домашаја људи попут њега, каже он.

Погледајте видео: К-поп: Успон виртуелних женских бендова

Такође, Хјуку је било тешко да се навикне на живот у Јужној Кореји.

У почетку није желео да побегне јер је то значило да за собом мора да остави оца и баку, који су га одгојили након што је његова мајка пребегла кад је имао четири године.

Кад је мајка други пут послала посредника по њега, његов отац га је убедио да пође.

Прошли су месеци док није прошао кроз неколико земаља и стигао у Јужну Кореју.

Хјук је живео са мајком свега око годину дана због честих свађа.

До дана данашњег њихов однос је буран.

Живео је сам док се није преселио у спаваоницу са другим члановима.

Назвао је себе „најусамљенијим од свих усамљеника" - што је сада стих у „Обичној особи", реп песми коју је написао.

Прилагођавање на јужнокорејски изузетно такмичарски настројен образовани систем био је други проблем, будући да Хјук није завршио основну школу пре бекства.

Упркос изазовима, пронашао је утеху у писању.

Почео је са кратким песмама које алудирају на његов прошли живот у Северној Кореји.

„Нисам могао отворено да откривам кроз шта сам све прошао, али сам ипак желео да направим тајне забелешке о томе."

Испрва је Хјук веровао да његову причу други не могу да разумеју и да треба да је задржи за себе.

Међутим, након што се придружио музичкој секцији у првој години средње школе, његови професори и пријатељи су га охрабрили да подели оно што ради са више људи.

„Рекли су ми да људи могу искрено да се поистовете са мојим причама и мојом тугом."

Од 17. године, Хјук је морао да ради хонорарно по ресторанима и фабрикама да би се издржавао.

Упркос претрпаном распореду, увек је проналазио тренутке да запише стихове реп песама у паметни телефон.

Писао је о суровом и самотном животу и његовој дубокој љубави према оцу.

Године 2018, појавио се у образовној емисији.

Његово јединствено порекло и реперски таленат привукао је пажњу Чо Мишел, извршне директорке етикете Сингинг Битл.

„Нисам веровао Мишел око годину дана јер сам мислио да хоће да ме превари", каже Хјук.

Остао је скептичан зато што су пребези из Северне Кореје честе жртве превара због њиховог слабог познавања јужнокорејског друштва.

Али он је постепено почео да схвата да Чо „улаже превише времена и новца" да би то било шта друго сем искрено са њене стране.

Празно платно

За разлику од Аита и Кенија, који су се бавили музиком и плесом од најранијих дана, Хјук и Сеок су били потпуни почетници.

Било је другачије за њих да одрже корак са озлоглашено строгим захтевима система обуке у кеј-попу.

Најтеже је било држати се крутог распоред за обуку, каже Хјук, који је био навикао да све одлуке доноси сам.

Чо и други инструктори су признали да се никад нису сусрели са полазницима као што су њих двојица.

„Били су као потпуно празно платно", каже она.

„Нису имали никакво познавање поп културе."

Али њихова способност да „истрпе физичке изазове" запањила је Чо, која ради у кеј-поп индустрији скоро читаву деценију.

Прегрмели су дуге сате вежбе плеса са таквом пожртвованошћу да се уплашила да „претерују".

Поред часова музике и плеса, њихова обука такође је обухватала етикецију и учествовање у разговорима, да би их припремило за медијске интервјуе.

„Мислим да нису били навикнути на преиспитивање или изражавање властитог мишљења", каже Чо.

„Испрва, кад је инструктор питао за разлоге иза неких њихових мишљења, њихов једини одговор је био: 'Зато што сте тако рекли прошли пут.'"

Али након више од три године, Хјук је остварио невероватан напредак.

„Сада Хјук преиспитује многе ствари", смеје се Чо.

„На пример, ако га замолим да уради нешто, он ће одговорити са: 'Зашто? Зашто је то нужно?' Понекад жалим због онога што сам урадила."

Премошћивање јаза

Хјук каже да не може да замисли како ће то изгледати кад његови земљаци из Северне Кореје буду слушали његове песме.

Могла би да постане „сензација" у Северној Кореји" ако 1VERSE постану хит, каже Ха Сеун Хи, академик специјализован за музику и медије на Институту за севернокорејске студије на Универзитету Донгук.

Али питање безбедности надвија се над читаву причу као сенка.

Хјук не жели да буде доживљен као гласни критичар Северне Кореје, тако да у интервјуима родну земљу назива „горњом страном" и избегава да помиње Ким Џонг Уна.

„Искрено, волео бих да ме доживе као полазника обуке за идола кеј-попа без етикете да потичем из Северне Кореје."

А опет, Хјук осећа одговорност према заједници пребега, нарочито будући да све већи број младих пребега више не жели да открива своје идентитете.

Он жели да покаже да постоје и други начини асимилације.

„Многи пребези доживљавају јаз између себе и кеј-поп идола као непремостив. То није никаква пословна опција за нас."

„Ако успем, дакле, други пребези би могли бити охрабрени и да можда имају још веће снове", каже он.

„Због тога дајем све од себе."

Погледајте видео: На сцени са слушним апаратом: Први К-поп бенд чији чланови имају оштећен слух

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]