Покушаји убиства Роналда Регана и Доналда Трампа: Дани који су могли да промене свет

Шест метака за 1,7 секунди, са удаљености од пет-шест метара.

Толико је Џон Хинкли Млађи 30. марта 1981. у Вашингтону испалио на америчког председника Роналда Регана, тешко га ранивши.

Био је то последњи пут да је амерички председник рањен у покушају убиства.

Четири деценије касније, 20-годишњи Томас Метју Крукс је са око 120 метара испалио осам метака на кандидата за америчког председника Доналда Трампа, погодивши га у уво.

У оба случаја, центиметри и секунде одлучили су о животу или смрти, политичкој ситуацији у једној од највећих светских сила, а самим тим и у читавом свету.

„Важно је истаћи да је Реган био председник, а Трамп кандидат за председника", наводи Хенри Вилијам Брендс, професор историје са Универзитета Тексас у Остину, за ББЦ на српском.

„Када се деси да је председник убијен или рањен, свака особа у земљи се осети погођено јер имамо само једног председника, тако да се сви окупе око њега."

У данима после напада на Трампа, много се причало управо о Регану.

Повлачиле су се паралеле између два покушаја убиства, њихових последица, али и двојице бивших председника.

Обојица су били званичници Републиканске партије и живели холивудске животе - Реган је пре политике био глумац, а ни Трампу нису стране улоге у филмовима, серијама и ријалитијима.

Брендс указује на једну од кључних разлика.

„Многи нису подржавали Реганову политику, али су ретки они који га лично нису волели или им је барем било тешко да га не воле - био је веома шармантан", каже Брендс, аутор више од 30 књига о америчкој историји, међу којима и једне Реганове биографије.

„То баш и није случај са Трампом."

Погледајте тренутак када је Трамп погођен:

Вашингтон, 30. март 1981.

Тог дана, 25-годишњи Џон Хинкли Млађи написао је писмо.

Као и сва остала, било је адресирано на славну глумицу Џоди Фостер.

Гледајући филм Мартина Скорсезеа „Таксиста" из 1976, у којем главну улогу игра Роберт де Ниро, а Фостер проститутку, Хинкли је развио опсесију у то време и даље малолетном глумицом.

Пратио је годинама, писао јој безброј писама, па и једно тог 30. марта.

„Као што већ добро знаш, ја те много волим.

„Жртвовањем сопствене слободе, а можда и живота, надам се да ћу променити твоје мишљење о мени."

Како би је импресионирао, одлучио је да убије Регана, који је на функцију ступио у јануару те године, победивши на изборима дотадашњег председника Џимија Картера.

Де Ниро, као депресивни и усамљени Травис Бикл, пред крај „Таксисте" такође проба да убије америчког сенатора који се кандидује за председника.

„Драга Џоди, дефинитивно постоји могућност да погинем у покушају да дођем до Регана. Управо из тог разлога ти сада пишем", наводи Хинкли.

„Одустао бих у секунди од те идеје, само када бих могао да освојим твоје срце и да проживим остатак свог живота са тобом."

Завршио је писмо и отишао испред Вашингтон Хилтон хотела, где је Реган имао састанак.

Утопио се у гужви и чекао.

Када је Реган изашао, телевизијске камере снимиле су га насмејаног како маше окупљенима.

У 2:27 зачули су се прво пуцњи, па вриска.

Први метак је у главу погодио портпарола Беле куће Џејмса Брејдија.

Џери Пар, агент Тајне службе, задужене за заштиту америчких председника, одмах скаче на Регана и гура га ка отвореним вратима лимузине.

Други је погодио полицајца Томаса Делантија, а четврти агента Тајне службе Тима Мекартија, који се испречио испред Регана.

Пети је ударио у блиндирани прозор лимузине, у коју убацују Регана.

За њим улази Пар, говорећи возачу да крене ка Белој кући.

Амерички председник се жалио на бол у грудима, али су мислили да се угрувао током евакуације или да му је напрсло ребро.

Када је искашљао крв схватили су да је ситуација далеко озбиљнија.

Пар одлучује да иду право у болницу, где стижу за мање од четири минута и пред чијим улазом Реган пада.

Лекари га стабилизују, а потом и шаљу у операциону салу.

Метак који је прво ударио у прозор лимузине, завршио му је у боку испод леве руке, сломивши му ребро и пробивши плућно крило, што је изазвало унутрашње крварење.

Стао је само два-три центиметра од срца.

„Живот седамдесетогодишњег председника спасен је реакцијом главних агената Тајне службе", пише Дел Квентин Вилбер, аутор књиге Rawhide Down о покушају убиства Регана.

Одлука Пара да се уместо у Белу кућу иде право у болницу, вероватно му је спасла живот, додаје.

„Фасцинантан је недостатак икаквог политичког мотива у једном таквом покушају убиства", каже историчар Вукашин Зорић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

„То показује колико је светска историја рањива ствар када су у питању личности, да много тога зависи од њиховог здравља и тога да ли ће неко из било ког разлога да их повреди и убије."

Читаве 1980-те су, како каже, биле обележене Регановим мандатом, а све је могло да буде прекинуто већ на самом почетку.

Ко је Роналд Реган

На питање о сличностима са Трампом, Зорић из Центра за америчке студије Филозофског факултета пре свега указује на изборне слогане.

Реганов је био „учинимо Америку великом", а Трампов „учинимо Америку поново великом".

„Трамп код доброг дела бирачког тела игра на ту носталгију за Регановим осамдесетим, када је дошло до повратка конзервативизма на друштвеном плану, али и кратког периода безбрижности у материјалном смислу."

Ипак, Брендс додаје да између њих „има више разлика него сличности".

„Највећа је у томе што је Реган био вечни оптимиста - изнова и изнова је причао да је Америка најбоља земља на свету и да ће бити још боља", каже амерички историчар.

„Трампов став је да је некад можда то и била, али данас сигурно није, по принципу 'све је ужасно и ја сам једини који то може да поправи'."

Батлер, 13. јул 2024.

„Ево видите шта се догодило...", причао је Трамп на скупу Републиканске партије у савезној држави Пенсилванији и одједном се ухватио за десно уво.

Нешто се чуло у даљини, али многима није било јасно шта се дешава.

А онда вриска и хаос.

„Доле, доле, доле", чују се на снимку агенти Тајне службе, бацајући се на некадашњег америчког председника који жели да се врати у Белу кућу.

Трамп убрзо устаје и окрвављеног лица диже песницу, што фоторепортери бележе и чије слике одмах завршавају на друштвеним мрежама.

Потом је одведен са бине.

У првим реакцијама на покушај убиства, али и анализама шта ће се даље дешавати са Трампом, многи су се враћали 40 година уназад, подсећајући се Регановог случаја.

„Једна од разлика јесте да је Џон Хинкли одмах ухапшен, није био повређен и могао је да исприча његову причу", наводи Брендс.

„Нападач на Трампа је убијен и до сада нико није схватио његове мотиве."

Хинклију је после напада суђено, али је због неурачунљивости завршио у менталној установи, где је провео 25 година.

На слободи је од 2016. и чак је дао интервју о свему што се 1981. догодило.

Реган 11. априла те године из болнице излази у мало другачији свет.

Вилбер пише да је покушај убиства изазвао „огромно саосећање америчке јавности према Регану", којем је значајно порастао рејтинг.

„Видели су председника који је поступио грациозно и храбро, чули су да се шалио са докторима и сестрама који су се борили да му спасу живот и покушавао да ублажи узнемиреност његових ближњих", наводи Вилбер.

Те реченице и даље се препричавају.

Лежећи на болничком кревету, супрузи Ненси Реган је рекао: „Душо, заборавио сам да се сагнем", цитирајући боксера Џека Демпсија који је исто рекао после пораза у рингу.

А пре операције, лекарима је кратко поручио: „Надам се да сте сви републиканци".

„Бела кућа није чекала ни секунди да достави те реченице новинарима", пише Вилбер.

Алан Литман, историчар Америчког универзитета у Вашингтону, у разговору за ББЦ на српском каже да је напад изазвао „симпатије за Регана", али да Вилбер „претерује".

„Годину дана касније, 60 одсто испитаника је рекло да Реган не треба да се кандидује за други мандат и његов рејтинг је био историјски низак", наводи Литман, који се у каријери посебно бавио америчким председницима.

„Рејтинг му се значајно поправио тек када се америчка економија опоравила."

Пол Беинс, професор Универзитета у Лестеру, који се бави политичким маркетингом, каже за ББЦ на српском да атентати могу да побољшају репутацију жртве.

„Својеврсни патриотски одговор на спољну претњу председнику уједињује јавност, што је у литератури политичких наука познато као 'ефекат окупљања око заставе'", наводи Беинс.

Као примере тога наводи атентате на америчке председнике Џона Кенедија и Абрахама Линколна, индијског лидера Махатму Гандија и америчког борца за људска права Мартина Лутера Кинга.

Погледајте видео о убиству Кенедија:

Међутим, није све тако једноставно.

Да, подршка Регану је после покушаја убиства порасла за 12 до 18 одсто, али је већ за седам дана тај раст био преполовљен, истиче Беинс.

Додаје и да покушаји убиства америчких председника Харија Трумана 1950. и Џералда Форда 1975. године, када су медији били мање значајни, њима нису поправили рејтинг.

„Чини се да ипак не постоји опште правило које каже да политичарима који преживе покушаје убиства, краткорочно или дугорочно порасте популарност", каже Беинс.

„То у потпуности зависи од околности и политичара - да ли је већ био популаран, како је реаговао на напад, колико је тешко повређен, да ли и друге партије осуђују напад и слично."

У том смислу, он сматра да су Регановом скоку популарности највише допринели његови коментари и шале са лекарима, због којих је „изгледао снажно и смирено, упркос свему".

Шта чека Трампа?

На то питање тешко је дати одговор.

Да, Трампове фотографије окрвављеног лица и подигнуте песнице, са све америчком заставом у позадини, за само неколико минута преплавиле су друштвене мреже.

Многи их сматрају неким од најбољих у 21. веку.

Кренули су и коментари да су амерички избори покушајем убиства већ решени.

Међутим, Бејнс сматра да није баш тако.

„Једно је сигурно, Трампове присталице ће после свега бити још загриженије, али је питање да ли ће гласачи Демократске партије или они који су променљиви, прећи у његов табор", наводи.

До избора притом има још неколико месеци, тако да ништа није сигурно, додаје, и „тешко је рећи да ли ће му напад помоћи да победи на изборима."

Брендс се поново враћа 40 година уназад.

„У Регановом случају, метак је завршио веома брзу срца и био је веома близу смрти.

„Једна од последица тога, на основу и његових речи, али и људи око њега, јесте да је схватио колико је људски живот крхка ствар", наводи он.

Трамп је погођен у уво и „одмах је било јасно да неће умрети", али се Брендс пита да ли се и код њега може догодити нешто слично.

„Можда га блиску сусрет са смрћу натера да се замисли, схвати колико је живот кратак, па то и јавно каже на неком скупу... Можда би онда и добио шире симпатије јавности.

„Али вероватније је да ће остати исти стари Доналд Трамп."

Америчко друштво и политика су данас толико поларизовани, додаје, да је „тешко замислити да било ко створи иоле трајан осећај јединства".

„Велики је то задатак, много већи него пре 40 година када је Реган погођен."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]