Атентати на светске државнике: Од Кенедија, Палмеа и Ђинђића, до Фица

Пуцњи у председника Владе Словачке Роберта Фица последњи су у низу атентата, успешних или неуспешних, на државнике широм света.

Несумњиво је најпознатије убиство америчког председника Џона Ф. Кенедија, око којег и данас круже бројне теорије.

Америка предњачи у броју покушаја убистава водећих политичара - према доступној статистици, од 1835. године до 2004, четири председника су убијена, а двојица су преживела атентат, попут Роналда Регана 1981.

Иако атентати на европске лидере нису толико чести у последњих 50 година, после Другог светског рата су убијени премијер Шведске Улоф Палме, Србије Зоран Ђинђић, Шпаније Луис Кареро Бланко и шведска министарка спољних послова Ана Линд.

У Јапану је у јулу 2022. у атентату убијен премијер Шинзо Абе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Атентат на Роберта Фица

У мирном градићу Хандлова ништа није указивало да ће то бити један од најгорих дана у историји Словачке, чланице Европске уније.

Фицо је изашао да се поздрави са групом окупљених после састанка владе када је за сада неидентификовани мушкарац пуцао у њега.

Иако је његово стање по доласку болницу описано као критично, најновије вести су да ће Фицо преживети.

Погледајте снимак напада на Фица:

Америка

Ниједно убиство државника није обавијено таквом мистеријом као атентат на Кенедија у Даласу 22. новембра 1963. током посете Тексасу.

Објављене су хиљаде књига, документараца, подкаста, ТВ серија и холивудских филмова.

Према истрази из 1964. године, Кенедија је убио Ли Харви Освалд, амерички држављанин који је раније живео у Совјетском Савезу, и деловао је сам.

Освалд је убијен у подруму полицијске станице у Даласу два дана после хапшења.

Смрт Џона Кенедија деценијама изазива сумње и разне теорије.

Једна од њих је да иза убиства стоји америчка шпијунска служба ЦИА (Централна информативна агенција) која је демантовала да је ангажовала Освалда и крила информације о њему од истражитеља.

Глумац и председник САД Роналд Реган био је мета атентатора Џона Хинклија 30. марта 1981. године.

Тадашњи председник је рањен у груди и преживео је после операције.

Хинкли, тада 25-годишњак, испалио је шест метака на Регана, и ниједан га није погодио.

Шести се одбио од председничке лимузине и погодио Регана на око 25 милиметара од срца.

Троје људи је рањено, а агенти тајне службе су ухватили и разоружали Хинклија, сина нафтног богаташа, ког је наводно на атентат инспирисао чувени филм 'Таксиста'.

„Искрено се кајем због онога што сам урадио", рекао је Хинкли за ЦБС.

Амерички председник Абрахам Линколн убијен је у атентату у позоришту 1865, а од повреда после покушаја убиства преминули су Џејмс Гарфилд 1881, и Вилијем Мекинли 1901.

Последњих деценија, забележено је више покушаја убистава председника и високих званичника, од Била Клинтона, Барака Обаме и Доналда Трампа, писмима бомбама или пакетима са отровом. Већина је спречена и на време откривена.

Европа

Ђинђић, први демократскии изабран премијер Србије после Другог светског рата, убијен је центру Београда 12. марта 2003.

Тог поподнева, Ђинђић је требало да се састане са министарком спољних послова Шведске, Аном Линд.

Погођен је снајперским хицем и преминуо је на путу до болнице.

За атентат су осуђени извршилац Звездан Јовановић и организатор Милорад Улемек Легија из Јединице за специјалне операције полиције.

Атентат је довео до ванредног стања у земљи, као и полицијске акције „Сабља" током које је ухапшено стотине људи, наводно повезаних са организованим криминалом.

Политичка позадина Ђинђићевог убиства ни до данас није разјашњена.

Погледајте интервју Ђинђића за ББЦ:

Неколико месеци после убиства Ђинђића, у Шведској је убијена тамошња шефица дипломатије Ана Линд, коју је 10. септембра ножем напао Мијаило Мијаиловић, мушкарац српског порекла.

Побегао је, а полиција га је ухапсила после неколико дана.

Иако се сумњало да је разлог за убиство Линд, коју су многи видели као будућу премијерку, њено политичко ангажовање, касније је утврђено да је убица психички оболео.

Осуђен је на доживотну робију 2004, и тражио је да казну служи у затвору у Србији, али је његова молба одбијена.

Шведски премијер Улоф Палме убијен је 1986. године у једној од најпрометнијих улица у Стокхолму.

Убијен је с леђа док је ишао ка кући са супругом, рекавши раније телохранитељима да му обезбеђење није потребно.

Бројни сведоци рекли су полицији да су видели мушкарца који је испалио неколико хитаца и побегао.

„То вам је као да су убили Маргарет Тачер насред Трга Пикадили - изрешетали је мецима - а онда је убица нестао у подземној железници и никад га нису нашли", рекао је доктор Јан Бондесон, аутор књиге Крв на снегу: Убиство Улофа Палмеа, за ББЦ.

Годинама касније, тужилац је као извршиоца злочина именовао Стига Енгстрома, познатијег као „Скандија мен", који је извршио самоубиство 2000. и тиме је истрага затворена.

Шпанија

Тик пошто је именован за премијера током последњих година пре смрти десничарског диктатора Франциска Франка, Луиз Кареро Бланко убијен је у бомбашком нападу баскијске милитантне екстремистичке групе ЕТА 1973, године.

Јапан

У јулу 2022. године убијен је са два хица Шинзо Абе, некадашњи премијер Јапана са најдужим стажом на тој функцији, док је држао говор током предизборне кампање.

Осумњичени Тацуја Јамагами наводно се противио постојању „одређене организације", а веровао је да је Абе, тада 67-годишњак, био њен члан, саопштила је јапанска полиција.

Јамагами је признао да је на бившег премијера пуцао из ручно направљеног пиштоља.

Погледајте видео:

Абеов први премијерски мандат био је кратак и контроверзан, али је 2012. направио изненађујући политички повратак и остао на власти до 2020. када је поднео оставку из здравствених разлога.

Хаити

Председник Хаитија Жованел Моиз је убијен у оружаном нападу на његову приватну резиденцију у јулу 2023, а супруга је рањена.

За атентат је оптужена група колумбијских плаћеника, Хаићана и Американаца, који су ухапшени убрзо после атентата.

Мала карипска држава је годинама у чврстом загрљају криминалних банди и насиља.

Еквадор

„Овде се демократија плаћа животом."

Речи које је у микрофон повикао Фернандо Виљависенсио на митингу уочи председничких избора у Еквадору 2023. године, свега неколико тренутака пре него што је настрадао у киши метака, пре само неколико година звучале би као претеривање или стилска фигура.

Пре Виљависенсија, који је био и новинар, у латиноамеричкој земљи је убијен и кандидат за градоначелника на локалним изборима, 41-годишњи Омара Менендез.

Пошто је убијен непосредно пре локалних избора, његово име је остало на бирачким листићима, а резултати су показали да је он победио.

Попут Хаитија, и Еквадор је последњих година од туристичког раја постао земља са растућим бруталним насиљем и обрачунама банди.

Гласине о атентатима

Претходних година, забележено је више наводних покушаја убистава бројних државника, између осталих председника Србије Александра Вучића, мађарског премијера Виктора Орбана, бившег америчког председника Доналда Трампа, а најновије је спречавање планираног атентата на украјинског председника Владимира Зеленског.

Наводно је вишедеценијски кубански лидер Фидел Кастро, државник на кога је покушано или планирано највише атентата - чак 680, али тај број никада није потврђен.

И на Јосипа Броза Тита, некадашњег доживотног председника бивше Југославије, наводно је планирано неколико десетина атентата.

Убиства политичара и дипломата

Познати холандски политичар познат по критичким ставовима према имиграцији и Исламу, убијен је у атентату у мају 2022, девет дана пре парламентарних избора, који је извршио један активиста за заштиту права животиња.

Политичар који је учествовао у увођењу реформи у руску постсовјетску привреду, потпредседник владе током владавине Бориса Јељцина 1990-их, убијен је 2015. године с леђа док је прелазио мост у Москви у близини Кремља и Црвеног трга.

У Гдањску је 2019. нападач насред бине избо градоначелника Павела Адамовича који је је преминуо дан касније у болници.

Атентатор је одмах ухапшен, а касније је рекао како га је напао из освете градоначелниковој партији, зато што је у време његове власти осуђен на пет и по година затвора због пљачке банке.

У децембру 2016, турски полицајац убио је из пиштоља Андреја Карлова, руског амбасадора, после вишедневних протеста у земљи због учешћа Москве у рату у Сирији и бици око Алепа.

Атентатор, ког је после напада убила полиција, наводно је био члан Ал Нусре, организације коју Турска сматра терористичком.

Пре него што је запуцао, узвикнуо је: „Ми гинемо у Алепу, а ви ћете овде!".

Ивановић, један од водећих лидера Срба са Косова, убијен је 16. јануара 2018. године у Косовској Митровици, граду подељеном на северни, претежно насељен Србима, и јужни део, где су већина Албанци.

Ивановић је погођен у леђа и у болници је подлегао повредама.

Директни починиоци и налогодавци и даље нису познати.

Конзервативни британски посланик сер Дејвид Емес убијен је 2021. године у бруталном нападу ножем док је разговарао са бирачима у Есексу.

Био је посланик близу четири деценија, а због убиства је ухапшен британски држављанин сомалијског порекла, тада 25-годишњак.

Бившег премијера и лидера италијанских демохришћана киднаповали су припадници радикалне левичарске групе Црвене бригаде у марту 1978, захтевајући ослобађање затвореника у замену за његову слободу. Два месеца касније, пронађен је мртав у пртљажнику аутомобила.

Званичници који су преживели покушаје убиства

На папу је пуцано на тргу Светог Петра у срцу Ватикана у мају 1981. Иако је погођен са два метка, преживео је и неколико година касније, атентатор је тражио помиловање које је одобрио италијански председник Карло Ћампи.

Британска премијерка, познатија по надимку Гвоздена дама, једва је избегла огромну експлозију у хотелу у којем је одсела у Брајтону 1984. Бомбу са одложеним активирањем су у хотел, у којем се одржавала конференција Конзервативне партије, поставили припадници Ирске републиканске армије (ИРА).

Петоро људи је погинуло у експлозији.

Немачки политичар остао је делимично парализован пошто је нападач пуцао у њега током изборне кампање само неколико дана после уједињена Немачке 1990.

Био је посланик у парламентима близу пола века, а преминуо је 2023.

Вук Драшковић, најистакнутији опозициони политичар у Србији 1990-их, преживео је два атентата.

Најпре је на њега извршен атентат 3. октобра 1999. године, на Ибарској магистрали, када је био у колони возила странке Српски покрет обнове.

На њих је налетео камион са песком. Погинула су четворица чланова СПО, а Драшковић је лакше повређен.

Потом је 15. јуна 2000. године рањен хицима из пиштоља у његовој кући у Будви

За оба покушаја убиства, Драшковић и СПО су оптужили тадашњу власт Слободана Милошевића.

Судским пресудама је потврђено да је Државна безбедност организовала атентате.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]