Пет година од убиства Оливера Ивановића: Три најважнија детаља са суђења

Пет година после убиства Оливера Ивановића, једног од лидера косовских Срба, истина о овом злочину и даље ништа није ближа него претходних, иако је судски процес у току.

Те 2018. године, нешто после осам сати ујутру, Ивановић је у Косовској Митровици упуцан неколико пута у леђа и у болници је подлегао повредама.

Директни починиоци и налогодавци и даље нису познати.

„Пет година се нисмо померили са мртве тачке - и даље тапкамо у мраку", каже Александар Ивановић, братанац убијеног Ивановића, за ББЦ на српском.

„То дугујемо пасивној позицији Београда, али и институцијама Приштине које очигледно нису дорасле том задатку, о чему сведоче и дешавања у години иза нас", додаје Ивановић.

Косовско Специјално тужилаштво у фебруару 2020. за злочин је оптужило криминалну групу наводно предвођену Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем.

О њима се неретко говори као о „контроверзним бизнисменима" са севера Косова и људима који тамо имају велики утицај.

Судски процес, покренут у јулу 2021. године, води се против шест особа оптужених да су чланови те групе, али не и против Веселиновића и Радоичића, јер косовски закони не дозвољавају вођење поступка у одсуству.

Сарадње са институцијама у Београду нема, док политички лидери готово да више и не помињу значај откривања убице.

Паралелну истрагу истовремено воде и институције у Србији, али она није далеко одмакла - из Тужилаштва за организовани криминал за Инсајдер наводе да је предистражни поступак још у току.

Током пет година истраге и суђења, косовске и српске власти саопштавале су да су околности убиства познате, најављивале брзо разрешење случаја, али се и међусобно оптуживале.

У наставку, три најважнија детаља са досадашњег тока суђења за убиство Оливера Ивановића пред косовским институцијама.

1. Одустајање заштићених сведока

Током 2022. године неколико заштићених сведока одустало је од давања исказа пред судом.

Сведок А1 је од тога одустао на рочишту 25. маја, тврдећи да је „уплашен за свој и живот своје породице", пренео је РТС.

Исто се догодило и 22. јула са анонимним заштићеним сведоком Б1, који је навео да Српска листа угрожава његов живот и живот његове породице.

„Из српске полиције ми је речено да се 'тачку по тачку говори о твојој глави', тако да, молим вас, разумите ме да не могу", навео је сведок.

Српска листа је политичка партија која представља Србе у косовском парламенту и која блиско сарађује са властима у Београду.

Радоичић, наводни вођа групе умешане у убиство Ивановића, високи је званичник ове странке.

„Не смем да се изјасним, имам вољу, али не могу, разумите ме", рекао је сведок Б1 , преноси Коссев.

Специјални тужилац Бурим Черкини изјавио је тада да ће предузети радње како би се испитале које су претње и застрашивања сведока натерала да не сведочи.

Међутим, исто се догодило и 18. октобра са заштићеним сведоком Б3.

„Морам да вас обавестим да због личне безбедности нисам у стању да се изјасним", навео је сведок Б3 посредством видео-линка. , пренео је РТС.

Ваљон Куртај, председавајући судског већа, затражио је од сведока да објасни разлоге одустајања, на шта је он одговорио да „не сме".

Како je рекао, његов идентитет „више није скривен", а о детаљима хоће да разговара са судијом у четири ока.

Адвокати појединих оптужених су ту истакли да је за откривање идентитета заштићених сведока одговорно тужилаштво, које је објављивањем података где раде, шта су по струци и другим информацијама, индиректно открило њихов идентитет.

Поред тога, једна сведокиња је променила исказ.

Реч је о Р.Р. из Северне Митровице, мајци момка који је 2014. године убијен у том граду.

Позвана као сведок због исказа датог Тужилаштву 10. децембра 2018, када је рекла да је група која се доводи у везу са убиством њеног сина повезана и са нападом на Ивановића, те да је налогодавац исти.

Међутим, у фебруару 2022. није потврдила тај исказ, наводећи да је заборавила шта је рекла, те да већину оптужених не познаје.

Александар Ивановић сматра да све то „потврђује тезу која се осећа од самог старта".

„Иза убиства и читавог тог чина стоји неко врло моћан, појединац или групација", наводи.

„То је спрега политике, криминала и сличних ствари која очигледно има могућност толиког утицаја у опструкцији поступка."

2. Оптужени - још једно хапшење

У октобру 2022. ухапшен је Милан Михаиловић из Лепосавића.

Он се сумњичи да је као „члан криминалне организоване групе активно учествовао у извршењу кривичног дела учешће у организовању организоване криминалне групе… (умешане) у убиство Оливера Ивановића, заједно са другим осумњиченима", наводи се у саопштењу Специјалног тужилаштва.

„Осумњичени се налазио у бекству од 2019. године иако је на снази био налог за хапшење", додаје се у саопштењу.

Михајловић је један од десетак Срба са севера Косова који су се у августу 2021. године нашли под санкцијама Министарства финансија САД-а због наводне повезаности са међународним организованим криминалом, пише БИРН.

На тој листи су и Звонко Веселиновић и Милан Радоичић.

Због сумње да је учествовао у убиству Ивановића, за Радоичићем је била расписана потерница, коју је Основни суд у Приштини повукао у марту 2021. године.

Према извештавању телевизије Н1, Радоичић је хапшење је избегао 2018. због довођења у везу са убиством Ивановића, као и у фебруару 2022. у вези са случајем „Брезовица", због корупције и нелегалне градње.

У међувремену је присуствовао састанцима политичких представника косовских Срба са државним врхом Србије, као и догађајима владајуће Српске напредне странке у Србији.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је 2019. године да Радоичић „није цвећка", али да ни на који начин није учествовао у убиству Ивановића.

Марко Рошић, Силвана Арсовић, секретарица Оливера Ивановића, Раде Басара и Недељко Спасојевић оптужени су за учешће у удруженом злочиначком подухвату у којем је Ивановић убијен.

Полицајци Драгиша Марковић и Жарко Јовановићу оптужени су за манипулисање доказима.

Сви су изјавили да нису криви.

На почетак суђења се дуго чекало, оптужница је мењана у више наврата и читав процес је више од три године тапкао у месту.

Александар Ивановић сматра да је за решавање читавог случаја само потребна политичка воља.

„Са ове временске дистанце само је потврђено оно што је било евидентно у старту - ово је политички мотивисано убиство, у којем су учествовали неки политички и криминални кругови који су испреплитани и који на Косову делују у синергији", наводи.

„Њима је Оливер на терену сметао и то је разлог зашто је донета одлука да се ликвидира."

Рада Трајковић, политичарка са Косова, изјавила је раније за ББЦ на српском да Ивановићев случај није решен због „повезаности српских и косовских безбедносних, политичких и државних структура".

3. Сведочења

Почетак 2023. требало је да донесе и нова сведочења, али је исказ Милене Поповић, супруге Оливера Ивановића, одложен за 22. и 23. фебруар.

Поповић је пристала на интервју за ББЦ на српском поводом пет година од убиства Ивановића, али до њега није дошло ни после многих позива и порука.

Током 2022. сведочили су Станко Аџић, Ивановићев кум, као и Мирослав Ивановић, Ивановићев брат.

У међувремену су сведочила и двојица полицајаца, као и отац једног од оптужених, такође полицајац.

Аџић је посебно причао о безбедносним камерама у близини просторија Ивановићеве Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда" (ГИ СДП).

Ивановић је убијен управо испред страначких просторија, а снимци са камера никада нису пронађени.

„Последњи пут сам био у канцеларији 6. јануара, када сам донео бадњак", навео је Аџић, пренео је Фонет.

„Колико се сећам, радиле су камере, јер је горела лампица на њима, а Оливер ми је послао поруку да сам поранио са бадњаком."

Бадњак је традиционално божићно дрво које православни хришћани уносе у кућу и на дан Божића потом пале за здравље и благостање.

Аџић је тада навео и да је Ивановић увек контролисао рад сигурносних камера и да се никада није жалио да оне не раде.

Александар Ивановић каже да његова породица од првог дана инсистира на питању камера.

Додатно, додао је, буни сазнање да контролу над тим камерама имају Срби, да Срби чине локалну полицију на северу и на том простору делују српске безбедносне службе.

„Због тога се намеће питање - ко је довољно моћан да уклони све те снимке", наводи Ивановић.

Мирослав Ивановић је у априлу 2022, причао је о претњама које је Ивановић добијао, као и о другим околностима које су претходиле убиству.

Пред судом је рекао да нема информацију ко је убио његовог брата, који је, како каже, многима био политички опонент.

Навео је и да је његов брат највећи сукоб имао са Српском листом, а за место градоначелника Северне Митровице.

Како је рекао, Радоичић и Веселиновић били неформални центри моћи на северу Косова, о чему је и убијени политичар говорио.

Његов брат, наводи, није говорио о претњама, али је породица из разговора са другим људима приметила да се нешто догађа и да „нешто постоји, неки притисак".

„Ту је увек било помињања припадника Српске листе, политичке оријентације за коју се везивала група Милана Радоичића, која је њима помагала у тим данима", навео је Ивановић, а пренео Н1.

„Ради се о групи са криминалним карактеристикама, групи људи који нису Митровчани, који су физичком изгледу маркантни, и од којих се становништво града плашило."

Сведок А. Ј, који се бави политиком. такође је причао о претњама Српске листе пред изборе 2017. године, наводећи да је Радоичић био њен неформални лидер, пренео је локални радио КиМ.

Радоичић му је, каже, једном приликом показао пиштољ и рекао му да „пази шта ради", због чега је због којих је, како је рекао, од 2017. до 2020. носио панцирни прслук.

Ивановићев СДП био је последњи политички ривал Српској листи у Северној Митровици.

На изборима за градоначелника Митровице Ивановић је последњи пут учествовао 2017. године, када је освојио 16 одсто гласова.

У медијима блиским властима Србије тада је против њега вођена вођена негативна кампања.

Званичници Србије, попут тадашњег директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, говорили су да је глас за њега заправо „глас против интереса српског народа и глас за разбијање српског јединства".

Посебну пажњу изазивали су телевизијски спотови против Ивановића емитовани на телевизији Пинк.

Жељко Митровић, власник телевизије Пинк, током једне дебате 2022. године изјавио је да ће „проверити ко је изнајмио термин" за спот о Ивановићу.

Пре тих избора, Ивановићу је запаљен аутомобил, а неколико месеци касније убијен је испред просторија његове странке.

Српска листа од тада није имала такмаца и на свим косовским изборима освајала је апсолутну власт са око 90 одсто гласова.

Шпетим Гаши, политички аналитичар из Приштине, изјавио је раније за ББЦ да је убиство Оливера Ивановића „утишало опозиционе гласове" на северу Митровице.

„Спекулација и даље има око тога ко стоји иза убиства, да ли неко крије доказе, шта је са камерама са улице, ко то крије, али људи су опрезнији...

„Не причају толико о томе у јавности."

Мирослав Ивановић је током сведочења говорио и о цедуљици пронађеној у новчанику Оливера Ивановића после убиства.

Ту цедуљицу му је, каже, неколико дана касније предала супруга његовог брата Милена.

На њој је забележен регистарски број једног аутомобила и то, како каже, не рукописом његовог брата.

„Ја сам ту цедуљицу предао групи истражитеља који су поводом убиства радили у Митровици", навео је Мирослав Ивановић.

„Очигледно да му је ту цедуљицу неко дао, под претпоставком да је неко желео да га упозори на то возило - регистарски број који је писао је КМ 014 ФЗ.

„Мислим да је на цедуљици писало и 'Санта Фе', марка возила."

То возило је, наводи, неколико пута видео паркираног испред ресторана Греј на северу Митровице, чији је власник Милан Радоичић.

Међутим, како је рекао, не зна ко је власник тог возила.

Интервју Бобана Богдановића

Велику пажњу током 2022. изазвао је интервју Бобана Богдановића за портал КРИК.

Богдановић је пријатељ из детињства Александра Глигоријевића Пукија, убијеног 2020. За убиство се сумњичи криминални клан Вељка Беливука, чији је Глигоријевић био члан.

Богдановић тврди да му је Глигоријевић 7. марта 2020. године испричао ко су организатори и налогодавци убиства Оливера Ивановића, као и ко је директни извршитељ.

„Оливера Ивановића је убио Љубомир Лаиновић, то је син некадашњег жестоког новосадског момка Бранислава Лаиновића Дугог", рекао је Богдановић.

„Човек који је организовао и који је припремио логистику је Милан Радоичић. Човек који је наредио убиство је Звонко Веселиновић."

Како каже, управо је Вељко Беливук, преко Глигоријевића, а по налогу Веселиновића, убици исплатио 50.000 евра за убиство.

„Када је он њему исплатио тај новац, то је било у Новом Саду у неком клубу, каже овај мали се ушмркао и рекао му: Знаш ли за шта си ми предао новац.

„Пуки му је рекао да нема појма, да је његово било да му преда.

„Лаиновић му је рекао да је то зато јер је завршио добар посао у Косовској Митровици и да је он тај који је избушио Оливера Ивановића.

„Ту реч избушио је употребио", навео је Богдановић.

Богдановићеве наводе, председник Вучић назвао је „бесмисленим лажима".

Богдановић је 20. априла саслушан у Тужилаштву за организовани криминал о убиству Ивановића.

Међутим, он је нешто касније тај исказ променио, наводећи да Лаиновић није био тај који је пуцао, већ припадник кавачког клана по надимку Црногорац.

Кавачки клан део је некадашњег которског клана, који се због интерног сукоба поделио на два дела - кавачки и шкаљарски, који данас важе за најмоћније у подземљу читавог региона и у чијем међусобном рату је последњих година убијен велики број људи.

Шта даље?

Александар Ивановић на то питање даје исти одговор као и претходних година - да његова породица неће престати да тражи одговорне.

„Међутим, нажалост, породица је сада везаних руку - ми смо сада жртве шаховске поставке и наше је само да чекамо", наводи.

„Али не смемо да се предамо, једина ствар која је у нашим рукама јесте да овај случај падне у заборав, јер Оливер није страдао у саобраћајној несрећи".

Каже да је важно „за будуће генерације и све који живе на овом простору да се зна ко су људи који доносе одлуку да се неко убије, ко то одобрава и спроводи".

Убеђен је, додаје, да ће случај кад-тад бити решен, али не зна када тачно.

Све зависи од политичке атмосфере и амбијента, понавља.

„Нажалост, принуђени смо већ пет година да чекамо", каже Александар Ивановић.

„Да ли ћемо чекати још пет, не знам, али једно сигурано знам - нећемо се предати."

Више од четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]