Косово и ратни злочини: Саљих Мустафа, први командант ОВК правоснажно осуђен на 22 године затвора

Годину дана после првостепене пресуде, којом је осуђен 26 година затвора, једном од команданата Ослободилачке војске Косова Саљих Мустафа казна је правоснажном пресудом смањена на 22 године затвора, одлука је Жалбеног већа Специјалног суда за Косово у Хагу.

Осуђен је за ратне злочине над шесторицом Албанаца на Косову 1999. године.

Суд, чији је званични назив Специјализована већа Kосова, 51-годишњег Мустафу прогласио је кривим по три тачке оптужнице за произвољно лишавање слободе, мучење и убиство притвореника у селу Злаш, недалеко од Приштине, 1999. године.

Мустафа се претходно изјаснио да није крив.

Одбијено је осам његових жалби којим оспорава првостепену пресуду, а делимично је прихваћена жалба на казну од 26 година затвора, због чега је она ублажена на 22 године, у шта ће бити урачунато и време проведено у притвору, навели су из суда.

Мустафа је у притвору Специјализованог већа Косова од септембра 2020. године.

Изричући пресуду, суд је нагласио да она представља „значајан корак ка задовољењу правде за жртве и утврђивању одговорности" и да умањење казне Мустафи „нипошто не значи да кривична дела за која је оглашен кривим и осуђен нису тешка".

Реч је о првој жалбеној пресуди за ратне злочине изреченој у Специјалном суду, који је под међународним притиском 2015. основала Скупштина Косова, са задатком да пред правду изведе одговорене за ратне злочине на Косову, између 1998. и 2000. године.

Почетком априла 2022. године, одлучено је и да Мустафа жртвама мора да плати одштету од 207.000 евра за ратне злочине.

Ослободилачка војска Косова је основана средином 1990-их као паравојна формација.

Четворици садашњих политичара, међу којима и Хашим Тачи, бивши председник Косова, суди се пред овим судом у Хагу за ратне злочине.

Припадник ОВК-а био је и Рамуш Харадинај, некадашњи премијер Косова.

Ко је Саљих Мустафа или командант Цаљи?

Када је оптужница подигнута у септембру прошле године, радио је као саветник у косовском Министарству одбране.

После рата, Мустафа је радио за косовске обавештајне службе и живео ван очију јавности.

У јавном животу Косова био је много гласнији осамдесетих и почетком деведесетих као левичар и активиста за права Албанаца, али и инструменталиста који је наступао на концертима, пише Сербезе Хаџиај у тексту за Балканинсајт.

Због агитовања против Југославије три године је био и у косовском затвору Дубрава код Пећи.

Током рата 1998. и 1999. Мустафа је био командант јединице БИА, акроним састављен од иницијала убијених припадника ОВK Бахрија Фазљиуа, Иљира Kоњушевција и Агрона Рахманија.

Ова јединица окупљала је више од 500 бораца и деловали су у региону Подујева, пограничној области са Србијом.

У то време је имао надимак командант Цаљи.

Нехумани услови и уринирање по притвореницима

Мустафа и њему потчињени припадници ОВK починили су, према пресуди, злочине над албанским цивилима које су неосновано сматрали „шпијунима", „колаборантима" са српским властима или политичким противницима, називали су их и лажовима и лоповима.

Председавајућа Мапи Фелд-Фоља саопштила је крајем 2022. да је расправно веће, на основу доказа, утврдило да је Мустафина јединица, од 1. до 19. априла 1999. притворене држала у „нехуманим и понижавајућим условима у оборима" у Злашу, без довољно хране и воде, медицинске помоћи и санитарних чворова.

„Kада су, према исказу једног сведока, притворени тражили воду, војници Мустафине јединице су уринирали по њима и рекли им: 'Ево вам вода'", рекла је судија Фелд-Фоља, преноси агенција Бета.

Према образложењу пресуде, Мустафа и његови потчињени су „рутински нападали притворене, физички и психички", брутално их пребијали палицама, пендрецима и током испитивања их „мучили струјом".

Тешке повреде које су му нанели Мустафини људи, довеле су „на ивицу смрти" притвореника који је касније умро.

Остали су, како су посведочили на суђењу, живели „у сталном страху да ће бити следећи", слушајући крике притвореника које су злостављали Мустафа и његови војници.

„Чекали смо да будемо убијени", цитирала је судија речи једног сведока.

Мустафа, како је навела судија Фелд-Фоља, лично је мучио двојицу притвореника, једног је изложио „лажном погубљењу", а „био је присутан" када су пребијани други притворени.

Суд је ослободио Мустафу по оптужбама за окрутно поступање према притвореницима.

Расправно веће утврдило је да је Мустафа крив и за убиство притвореника кога су, по његовом налогу, припадници његове јединице „највише злостављали", а потом, 19. априла 1999, у тешком стању оставили у Злашу без медицинске помоћи, пред офанзивом српских снага.

Пресудом је, по речима судије Фелд-Фоље, утврђено да је тај притвореник умро због „злостављања и ускраћивања медицинске помоћи", иако су на његовом телу касније пронађене и ране од метака за које суд није могао да несумњиво утврди ко их је испалио.

„То не мења закључак да је Мустафа одговоран за његову смрт зато што га није ни пустио, ни евакуисао", рекла је председница већа.

Петорицу осталих притвореника, Мустафа и његови људи тог дана су пустили на слободу.

Погледајте видео:

Суђење трајало годину дана

Процес Мустафи почео је 15. септембра 2021, као прво суђење за ратне злочине пред косовским судом у Хагу.

До завршних речи септембра ове године, тужиоци су извели 14 сведока, а у Мустафину одбрану исказ је дало 15 сведока.

У суђењу је учествовало и осам жртава.

Расправно веће је у пресуди констатовало да су сведоци и жртве током процеса сведочили „у атмосфери застрашивања и узнемиравања која и даље влада на Kосову".

Сви који су сарађивали са судом на Kосову проглашени су за „издајнике или колаборанте", „застрашивани су и узнемиравани", нагласила је судија Фелд-Фоља.

Она је подвукла да „ништа није даље од истине" од тврдње да суд „суди целој ОВK или народу Kосова".

Поред председавајуће Фелд-Фоље из Холандије, у већу које је осудило Мустафу биле су још судије Роланд Декерс, такође из Холандије и Жилбер Бити из Француске, као и резервни судија Владимир Микула из Словачке.

Специјални тужилац Алекс Вајтинг поздравио је осуђујућу пресуду јер обезбеђује правду жртвама и поздравио храброст сведока који су сведочили у Специјалним већима.

„Данашња пресуда представља победу правде, посебно за жртве Салиха Мустафе и њихове породице, свих косовских Албанаца, чије су личне трагедије биле у средишту овог случаја и који су страдали више од две деценије због поступака господина Мустафе", рекао је тужилац.

Петнаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]