Косово и суђења: Прва пресуда Специјалног суда за Косово, али не за ратне злочине

Четири и по године затвора и казна од по 100 евра - тако гласи пресуда Специјалног суда за Косово донета против припадника некадашње Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хиснија Гуцатија и Насима Харадинаја.

Њих двојица осуђена су због ометања правосудног поступка и застрашивања сведока, али ће имати право да на ову пресуду уложе жалбу.

Гуцати, председник Удружења бораца ОВК, и Харадинај, потпредседник тог удружења, суд је прогласио кривим за ометање службених лица у обављању службених дужности, застрашивање сведока и повреду тајности поступка, преноси агенција Бета.

У пресуду је урачунато време које су провели у притвору у Хагу, око 600 дана.

Гуцати и Харадинај су у притвору од септембра 2020, када су их у Приштини ухапсиле снаге Еулекса и пребациле у Хаг.

У првом појављивању пред судом изјавили су да нису криви.

Специјални суд за Косово са седиштем у Хагу има задатак да пред правду изведе одговорне за ратне злочине и друга кривична дела која су започета или извршена на Косову између 1998. и 2000.

Како је Суд образложио пресуду?

Председавајући судија Чарлс Смит рекао је да су Гуцати и Харадинај осуђени због тога што су на конференцијама за штампу Удружења бораца ОВК у Приштини и у „више од 20 наступа у медијима" објавили поверљиве документе суда и тужилаштва за злочине бораца ОВК, међу којима и идентитет потенцијалних сведока.

Суд је утврдио да су Гуцати и Харадинај „с директном намером" да суд опструишу, а сведоке узнемире и застраше „обелоданили имена и личне податке стотина сведока", које су називали „издајницима, шпијунима, лажовима и колаборантима".

Пресудом је утврђено да су многи сведоци били узнемирени и уплашени пошто су Гуцати и Харадинај њихове идентитете открили јавности, преноси агенција Бета.

У два случаја, сведоци су, због угрожене безбедности, морали бити и пресељени.

Судија Смит назначио је да је то представљало „озбиљну претњу", нарочито у клими узнемиравања и застрашивања сведока која дуго влада на Косову и против које се борио и Хашки трибунал.

У завршној речи, средином марта, тужиоци су затражили су да Гуцати и Харадинај буду осуђени на по шест година затвора и на по 100 евра глобе.

Браниоци су од суда затражили да обојицу оптужених ослободи, зато што, по њима, тужиоци нису доказали да су Гуцати и Харадинај починили кривична дела.

Гуцати и Харадинај имају право да се жале на прву пресуду коју су Специјализована већа Косова изрекла од оснивања 2015. године.

Специјални суд за Косово су раније описали као „једнонационални суд" који „има за циљ да казни Албанце, док амнестира злочине које су починиле српске војне и полицијске снаге на Косову".

Током суђења су тврдили да не знају да ли су документа, које су објавили, оригинална или не, уз понављање да је Специјални суд „дискриминаторан према Албанцима".

Четрнаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]