Избори у САД: Шта би Трампов повратак у Белу кућу могао да значи за свет

Анкете показују да би бивши председник Доналд Трамп могао да обезбеди други мандат на новембарским америчким председничким изборима, али је разлика између два кандидата сувише мала да би то могло са сигурношћу да се тврди.

Ко год да победи, резултати ће се осетити широм света, утичући на животе милиона људи изван америчких граница.

Трамп, чија би кандидатура требало да буде потврђена на националној конвенцији републиканаца у јулу, не открива увек све детаље о властитим плановима.

Али очигледно је да постоје многе области у којима ће његова политика разликовати од политике садашњег председника Џозефа Бајдена.

Ево неких од њих.

Хоће ли Трамп наставити да подржава Украјину?

Доналд Трамп одавно критикује америчку војну помоћ Украјини, која се мери милијардама долара од почетка руске потпуне инвазије из 2022. године.

Трамп, који је јавно хвалио руског председника Владимира Путина док је био на власти, зарекао се да ће окончати рат „у року од 24 часа" ако буде био изабран.

Није појаснио како, али је овај коментар изазвао забринутост да ће захтевати од Украјине да се одрекне дела територије у корист Русије.

Његови републикански следбеници одлагали су месецима усвајање предлога закона у Конгресу, који обухвата 60 милијарди долара војне помоћи Кијеву, мада он није говорио много о њему кад је коначно одобрен у априлу.

Један од његових савезника, мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да Трамп „неће дати ни пару" Украјини ако буде био изабран, пошто је посетио бившег америчког председника на Флориди у марту.

„Нећу дати уколико Европа не буде почела да даје истом мером", рекао је Трамп за часопис Тајм упитан за Орбанов коментар.

Он је рекао да ће „покушати да помогне Украјини", али да Европа „не плаћа једнак данак".

Смањење војне помоћи добро пролази код републиканских гласача.

У анкети Пју рисерч центра, објављеној 8. маја, 49 одсто анкетираних републиканаца рекло је да Вашингтон троши превише на Украјину, за разлику од 17 одсто демократских гласача.

Мишел Бентли, стручњакиња за међународне односе на Краљевском универзитету Холовеј у Лондону, каже да Трампове поруке можда већ остављају трага, јер би Путин сада „могао да буде осокољен" могућношћу Трампове победе.

Хоће ли Трамп извући САД из НАТО?

Организација Северноатлантског споразума (НАТО), војни савез састављен од 32 земље, међу којима су САД, Велика Британија, Немачка и Француска, један је од највећих трнова у Трамповом оку.

Као председник, он је често претио да ће повући САД из савеза ако друге чланице на буду испуниле договорени циљ о трошењу два одсто бруто националног производа (БДП) на одбрану.

Према правилима НАТО, напад на било коју земљу чланицу сматра се нападом на све земље из блока.

Али у фебруару ове године, Трамп је рекао да не би бранио земљу која „није платила" и да би охрабрио Москву да „јој ради шта год јој падне на памет".

У кампањи на његовој интернет страници стоји да је његов циљ „фундаментално преиспитивање" сврхе и мисије НАТО.

Мишљења су подељена око тога да ли би он стварно повукао САД из савеза.

Чак и ако Америка не иступи из савеза, Трамп може да „подрије" ову организацију, сматра Ед Арнолд из лондонске групе стручњака за одбрану, Краљевски институт уједињених служби.

То би могао да учини смањењем америчких трупа у Европи или условљавајући амерички одговор ако Русија изврши инвазију на неку чланицу НАТО, објашњава.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Трамп обећава масовне депортације

Трампов председнички мандат био је обележен агресивном имигрантском политиком, а он се зарекао да ће ићи корак даље ако се врати у Белу кућу.

Изјавио је да ће првог дана „почети највећу домаћу операцију депортације у америчкој историји".

Републиканац се зарекао и да ће укинути држављанство по праву рођења за децу миграната без докумената и да ће повести рат против мексичких нарко-картела.

Прошле године је наговестио да ће проширити властиту изузетно контроверзну забрану путовања за људе из неколико великих муслиманских земаља.

„Поред тога што жели да депортује милионе имиграната без докумената, од којих многи живе у САД деценијама, Трамп жели да смањи чак и легалну имиграцију", каже Дорис Мајснер, бивша комесарка укинуте америчке Службе за имиграцију и натурализацију, а сада стручњакиња у вашингтонском Институту за миграциону политику.

Трампова интернет страница истиче да је, док је био на власти, укинуо амерички програм за олакшање повратка избеглица у друштво, а она каже да ће врло вероватно то покушати да уради поново.

Мајснер верује да ће се бивши председник на крају суочити са правним препрекама што се тиче његових планова, као што се то десило и током његовог првог мандата, кад су судови интервенисали код одлука као што су забрана путовања.

Такође, његов план о депортацији „судариће се са реалношћу да федерална влада нема ресурсе да хапси и уклања људе ни приближно у оним бројкама које Трамп обећава", додаје она.

Бајден је обећао „хуманију" политику о имиграцији и укинуо је или повукао неколико граничних мера из Трамповог доба.

Али анкете показују да су гласачи и на левици и на десници забринути због обима имиграције, због чега му не преостаје ништа друго него да одржава деликатну равнотежу.

У јуну је издао свеобухватно наређење које омогућава званичницима да брзо уклоне мигранте који уђу у САД илегално без обраде њиховог захтева за азил.

Две недеље касније, донео је меру која штити од депортације стотине хиљада супружника америчких држављана који немају документе.

Хоће ли Трамп наставити да подржава Израел?

Током његовог председничког мандата, Трамп је био гласни присталица Израела и његове десничарске владе.

Најавио је да ће САД признати Јерусалим као главни град Израела, погазивши деценије званичне америчке политике, и преселио је америчку амбасаду из Тел Авива у Јерусалим.

Оба потеза, које Бајден у међувремену није поништио, Палестинци су доживели као заузимање стране по изузетно осетљивом питању статуса Јерусалима.

Трампова влада је пружала подршку јеврејским насељима на окупираној Западној обали, које огромна већина међународне заједнице сматра нелегалним према међународном праву, иако то Израел оспорава.

Његова администрација је такође посредовала у споразумима који су нормализовали односе између Израела и четири земље Арапске лиге - Бахреина, Уједињених Арапских Емирата, Судана и Марока.

Међутим, неки сматрају да је он љути на Бенјамина Нетанјахуа од америчких председничких избора 2020. године, кад је израелски премијер звао да честита Бајдену победу док је Трамп још оспоравао резултате.

После напада од 7. октобра, Трамп је рекао да Нетанјаху „није био спреман" за Хамасове нападе и назвао Хезболах, милитантну исламистичку групу у Либану „паметном", изазвавши бес међу републиканцима који подржавају Израел.

Он наставља да истиче властиту подршку Израелу током претходних година, али сада тврди да ова земља „мора да заврши оно што је започела" против Хамасових екстремиста у Гази.

И то мора „заврши брзо", зато што „губи ПР рат", сматра.

За часопис Тајм је рекао да би у рату Ирана и Израела он „штитио Израел", али није изнео превише детаља о томе како би се борио против Ирана.

Као председник, извукао је САД из нуклеарног споразума са Ираном, појачао санкције и одобрио напад у ком је страдао најмоћнији ирански војни командант Касем Сулејмани.

Погледајте видео: Зашто су Иран и Америка заклети непријатељи

Хоће ли Трамп појачати притисак на Кину?

Док је био на власти, Трамп је покренуо љути трговински рат са Кином.

Ако буде био реизабран, предложио је таксе од више од 60 одсто за ову земљу.

Прошле године је такође говорио о „агресивним новим ограничењима" како би „зауставио све будуће кинеске куповине" инфраструктуре у САД у витално важни секторима као што су енергетика и телекомуникације.

И док расту тензије у Јужном кинеском кору и око Тајвана, неки из његових кругова желе да се америчка безбедносна политика више усредсреди на Кину.

Елдриџ Колби, саветник Министарства за одбрану током Трампове администрације, постао је утицајан глас по питању безбедности у републиканским редовима и виђен је за место у Трамповој администрацији.

Овај конзервативни интелектуалац део је групе републиканаца који желе да Пекинг постане главни приоритет за Вашингтон у иностранству.

„Не треба напросто да окренемо леђа Украјини, али подршка њима не треба да буде наш приоритет кад је Кина много већа претња по америчке интересе од Русије", каже Колби.

Он додаје да је сигуран како је Трамп тога „савршено свестан".

Тајван је самосталан и доживљава себе као удаљеног од кинеског копна, са властитим уставом и демократски изабраним лидерима.

Али Пекинг га доживљава као одметнуту покрајину, која ће се кад-тад наћи поново под окриљем Пекинга, и не искључује употребу силе да би повратио острво.

САД је историјски намерно био двосмислен по питању како би реаговао да Кина изврши инвазију на Тајван, иако је Бајден био најексплицитнији од свих досадашњих америчких лидера рекавши да би га САД браниле.

Трамп је одбио да каже шта би он радио.

Он, међутим, јесте изазвао протест Кине после изборне победе из 2016. године, кад је примио телефонски позив са честиткама председника Тајвана, прекинувши вишедеценијску америчку политику неодржавања дипломатских односа.

Шта је са животном средином?

Као председник, Трамп је повукао САД из Париског споразума о климатским променама из 2015. године.

Бајден је поништио тај потез, а на интернет страници Трампове кампање стоји да ће он поново изаћи.

Зариче се да ће „бушити, бебо, бушити" нафту, обећавши јефтинију енергију.

На његовој интернет страници такође стоји да ће зауставити „фриволно парничење" еколога, укинути субвенције за енергију ветра, смањити порез произвођачима нафте, гаса и угља, и повући регулативу у вези са емисијом возила коју је усвојио Бајден.

Не постоје двојица председничка кандидата која су била удаљенија по питању климе у последњих 30 година, каже професор Дејвид Џ. Виктор, експерт за климатске промене са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу.

Професор Виктор, који је и бивши водећи аутор Међувладиног панела о климатским променама УН-а (ИПЦЦ), каже да би Трампова победа била „катастрофа" за постојеће климатске циљеве америчке владе.

„Он би отуђио наше савезнике… тако да већ влада велика паника", каже он.

Доктор Сајмон Еванс, заменик уредника утицајне интернет странице за климатске промене Карбон бриф, каже да је „врло мало вероватно" да ће САД успети да остваре међународна обећања из климатског домена ако се Трамп врати у Белу кућу.

Он је коаутор студије која закључује да САД такође врло вероватно неће успети да остваре те циљеве ни под председником Бајденом, али са много мањом разликом.

Бајден је уложио рекордних 300 милијарди долара у чисту енергију и климатске иницијативе преко његовог Закона о смањењу инфлације.

Али неки климатски активисти се противе мерама које је предузео да би појачао производњу нафте и гаса, међу њима нафтни пројекат Вилоу на Аљасци.

„Мислим да Бајден ради онолико колико може", каже професор Виктор.

„Он је дао одважна обећања да ће смањити емисије које сасвим сигурно нећемо успети да остваримо.

„Али нема никакве сумње да је његова администрација урадила више по питању климатске политике него било која друга у историји."

Погледајте видео: Овако је изгледала прва дебата Трампа и Бајдена на прошлим изборима 2020.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]