Уметност: Швајцарски музеј уклања слике због сумње да су потекле од нациста

Монеов врт у Живернију од Клода Монеа је међу сликама које више нису изложене у колекцији Емила Бирлеа

Аутор фотографије, Claude Monet

Потпис испод фотографије, Монеов врт у Живернију од Клода Монеа је међу сликама које више нису изложене у колекцији Емила Бирлеа
    • Аутор, Кетрин Армстронг
    • Функција, ББЦ

Један од најпознатијих швајцарских музеја уметности каже да ће уклонити пет слика са изложбе због сумње да су их нацисти украли од првобитног власника.

Дела су део збирке музеја Кунстхаус у Цириху, а насликали су неки од најпризнатијих светских уметника, међу којима су Клод Моне и Винсент ван Гог.

Већ дуго постоје сумње о пореклу слика у збирци Емила Бирлеа, названој по трговцу оружјем рођеном у Немачкој, који се обогатио током Другог светског рата правећи и продајући оружје нацистима.

Одлука о уклањању слика донета је после објављивања нових смерница чија сврха је да се музеји изборе са великим бројем културних дела која још увек нису враћена породицама од којих су украдена.

Под истрагом су дела Клода Монеа, Гистава Кирбеа, Анрија де Тулуз-Лотрека, Винсента ван Гога и Пола Гогена.

Одбор фондације за колекцију Емила Бирлеа је саопштио да је „посвећен тражењу поштеног и праведног решења за ове радове са наследницима бивших власника".

Још једно дело из збирке, слика La Sultane Едуара Манеа, такође је било под истрагом, али је фондација навела да не верује да се нове смернице примењују на њега.

„Због историјских околности у вези са продајом, фондација је спремна да понуди финансијски допринос заоставштини Макса Силберберга, као чин поштовања према трагичној судбини бившег власника", наводи се у саопштењу.

Силберберг је био Јевреј из Немачке, индустријалац чију су обимну уметничку збирку нацисти продали на присилним аукцијама.

Сматра се да је убијен у нацистичком логору Аушвиц током Холокауста.

Према листу Ноје цирихер цајтунг, водила се дебата о томе да ли је Силберберг био приморан да прода La Sultane или је то учинио из финансијских разлога.

Емил Бирле је швајцарски индустријалац рођен у Немачкој

Аутор фотографије, ullstein bild Dtl/Getty Images

Потпис испод фотографије, Емил Бирле је швајцарски индустријалац рођен у Немачкој

Више од 20 земаља, међу којима је и Швајцарска, сагласило се раније ове године са новим праксама америчког Стејт департмента о томе како се опходити према уметничким делима која су украли нацисти.

Оне су објављене поводом обележавања 25. годишњице Вашингтонских принципа, конференције на којој је изложен скуп смерница за реституцију предмета који су украдени или насилно продати.

Принципи су важно средство за породице које желе да поврате опљачкане уметнине јер се данас, према швајцарском закону, услед застарелости не могу поднети правни захтеви за реституцију или компензацију за дела из колекције Емила Бирлеа.

Стјуарт Ајзенстат, специјални саветник америчког државног секретара за питања Холокауста, рекао је приликом објаве смерница у марту да се процењује да „више од 100.000 од укупно 600.000 слика и милиони књига, рукописа, ритуалних верских предмета и других украдених културних предмета никада нису враћени".

Бирле је умро 1956, а оставио је збирку од око 600 уметничких дела.

Великим бројем њих управља Фондација Бирле и изложена су у музеју Кунстхаус.

Сматра се да остала дела красе домове Бирлеових рођака.

Presentational grey line

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]