Други светски рат и култура: Мисије Пољске да поврати непроцењиво благо које су опљачкали нацисти

Кад су нацисти окупирали Пољску у Другом светском рату, многа од непроцењивих уметничких дела ове земље била су украдена.

Једно од њих је „Богородица са дететом", слика из 16. века приписана италијанском сликару Алесандру Турчију.

Нацистички званичник који је организовао пљачку уметнина ставио је слику на списак стотине уметничких дела однетих из окупиране Пољске.

Али, слика се коначно враћа кући, пошто је откривена у Јапану и предата пољским властима током церемоније у Токију ове недеље.

Она је једно од 600 опљачканих уметничких дела које је Пољска успешно вратила кући, али више од 66.000 такозваних ратних губитака тек треба да се пронађе.

Пољска је недавно покренула кампању у којој тражи повратак стотине хиљада уметничких дела и других културних артефакта који и даље недостају после немачке и совјетске окупације у Другом светском рату.

Исто тако тражи и 1,3 милијарду долара одштете за разарање нацистичког окупатора.

Стручњаци верују да ће временом бити откривено још уметнина како наследници опљачканих уметничких дела буду покушавали да их продају несвесни њиховог порекла.

Верује се да је „Богородица са дететом" пребачена у Немачку 1940. године током нацистичке окупације Пољске.

Нацисти су често пљачкали уметнине које су припадале јеврејским породицама пре него што би их убијали.

Слика се налазила на списку 521 уметничког дела из окупиране Пољске коју је саставио Кајетан Мулман, нацистички званичник задужен за пљачку уметнина.

Слика се поново појавила деведесетих, када је била продата на њујоршкој аукцији.

Требало је да се нађе на још једној аукцији у јануару прошле године, али је продаја обустављена када су пољске власти запазиле дело.

Једном кад је доказано да се ради о украденој слици, аукцијска кућа и власник слике сложили су се да се она врати у Пољску.

Званична церемонија предаје одржала се у Токију у среду.

'Враћањем уметничких дела подсећамо се нашег наслеђа'

Наталија Цетера, пољска историчарка уметности, рекла је да повратак ремек-дела као што је „Богородица са дететом" помаже да се поврати понос у вези са културном баштином земље.

Из Пољске су била украдена уметничка дела Рембранта и Рафаела, баш као и међународно признатих пољских ремек-дела, додала је она.

„И зато сваки пут кад дође до ове ситуације, да се уметничка дела врате у пољске збирке, ви осетите понос зато што се истиче важност пољских збирки на коју се понекад заборавља.

„То значи да имамо добар разлог да се подсетимо нашег наслеђа, наше збирке и снаге коју смо имали у уметности, зато што смо то покушали да обновимо после рата, а дуг је процес бити поново признат на тај начин", рекла је Цетера за ББЦ.

Она верује да је последњих година дошло до промене у доживљавању културне баштине као „општег добра".

Кристофер Маринело, оснивач Међународне организације за повратак уметнина, провео је више од 30 година проналазећи нестала ремек-дела.

Он верује да ће још дела почети да испливава на површину како се опљачкане уметнине буду предавале у руке следеће генерације, а нови наследници не буду били свесни њиховог порекла.

„У међувремену је прошла једна читава генерација и сада ови опљачкани предмети доспевају у руке њихових наследника када власници умру, а њихова деца не познају нужно историју и одлучују да их продају", каже Маринело.

Пољске власти су забележиле украдена уметничка дела у базама података Интерпола, баш као и у приватним и владиним базама података.

„Постоји и велики број историчара уметности који истражују опљачкана уметничка дела из Пољске, па их и они препознају.

„Што технологија више напредује, а аукцијске куће све постављају на интернет, више очију тражи опљачкане предмете", додаје он.

Маринело верује да је дошло и до „генерацијске промене" у ставу према украденим ремек-делима.

Он тренутно ради на случају у ком га је човек из Чикага контактирао у вези са уметничким делом за које верује да га је његов деда украо из немачког музеја у Другом светском рату.

„Имали су га код себе читаву генерацију и сада схватају да не могу да га продају и да ће радије да га врате него да и даље имају проблеме око тог питања."

Али, закони варирају од земље до земље и понекад украдено дело може да се врати само уз добру вољу тренутног власника.

Јапан, где је пронађена „Богородица са дететом", „није баш идеална земља за повратак украдених уметнина", каже Маринело.

„Заиста је у већини случајева на власнику да учини исправну ствар… да схвати да је нешто опљачкано или украдено и да сада мора да се врати, зато што не можете да се ослоните на тужбу по јапанском законодавству", каже он.

Цетера тврди да је успешни повраћај „Богородице са дететом" разлог за понос, али није сигурна да ће се страст за повратком украдених уметничких дела у Пољску наставити са будућим генерацијама.

„Питање је да ли је то важно следећој генерацији - генерацији З и млађим генерацијама, да ли им је заиста стало? На основу онога што ја видим, изгледа да није", каже она.

Дигитализоване уметничке колекције могле би да значе да људи почну да губе интересовање за физичку форму, каже она.

„У неком тренутку можда нећемо морати да враћамо уметничка дела… зато што ћемо их све имати у Облаку и моћи ћемо да дођемо да њих у сваком тренутку било где, без обзира у чијем су тренутно власништву.

„Та дигитализација и технологија које долазе могле би у неком тренутку да потисну потребу за враћањем уметничких дела у физичком облику", сматра ова историчарка уметности.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]