Златне визе: Шта представљају и зашто су контроверзне

Шпанија намерава да укине такозвани програм „златне визе", који држављанима земаља које нису чланица Европске уније (ЕУ) омогућава добијање пребивалишта по убрзаном поступку у замену за велика финансијска улагања.

Све више држава планира да учини исто.

Педро Санчез, премијер Шпаније, рекао је да овим потезом настоји да „зајамчи да је становање право, а не само предмет шпекулације".

„Стамбено тржиште је било под огромним притиском, а људима који живе и раде у местима за којима је потражња велика, било је немогуће да пронађу стан по приступачној цени", додао је он.

Многи инвеститори овај програм виде као прилику да почну нови живот у другој земљи, или избегну политичке, друштвене или економске ризике у државама из којих потичу.

Али активисти и политичари који се боре против корупције упозоравају на криминалце који злоупотребљавају овакве програме зарад сопствених интереса.

Такође истичу и да цене некретнина расту у земљама које нуде овакве програме, због чега становање постаје недоступно локалном становништву.

Шта су златне визе и пасоши?

Програм златне визе пружа могућност богатим страним држављанима да живе и раде у другој земљи у замену за велика улагања.

За добијање златне визе у Панами је потребно уложити око 93.700 евра у некретнине, а у Луксембургу до 20 милиона евра у виду депозита у финансијској институцији која има седиште у тој земљи.

Постоје и програми златног пасоша, преко ког богати људи стичу сва права и слободе држављана одређене земље, међу којима и право на рад и право гласа.

Које земље су најтраженије?

Око 60 земаља нуди златне визе, каже докторка Кристин Сурак, ванредна професорка политичке социологије у Лондонској школи економије и ауторка књиге Златни пасош: Глобална мобилност за милионере.

Око 20 земаља даје држављанство на основу законске одредбе о улагању, а половина годишње добије више од 100 захтева, додаје она.

„Турска је највећи продавац држављанстава", наводи Сурак.

Захтеви за златни турски пасош чине око половине годишње продаје држављанства у свету, показује истраживање докторке Сурак.

Она каже да се програми издавања пребивалишта у замену за улагања највише нуде на југу, а да су Малезија и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) посебно тражена одредишта.

Сент Китс, Доминиканска Република, Вануату, Гренада, Антигва и Малта су, такође, међу земљама које издају највећи број златних пасоша.

Европска унија (ЕУ) је једно од најпожељнијих одредишта тражилаца златне визе, јер право на живот и рад у свим чланицама ЕУ омогућава путовање унутар шенгенског простора без визе.

У 2020. години, 14 земаља ЕУ је нудило златне визе.

Од укупног броја одобрених виза у ЕУ, више од 70 одсто издале су Грчка, Летонија, Португал, и Шпанија.

Али многе од ових земаља су направиле кораке да ограниче програм.

Влада Велике Британије је 2022. године укинула програм који је омогућавао богатим страним држављанима да се населе ако донесу капитал.

Следеће године, Ирска је укинула златну визу, док је Португал увео измене и више не одобрава пребивалиште за куповину имовине, већ захтева пренос средстава у фондове и улагање у истраживачке делатности.

Зашто се траже златне визе и пасоши?

Златне визе и пасоши су популарни међу богатим људима који траже боље пословне прилике, начин живота, образовање или здравствене услуге.

„Због неизвесности у данашњем свету, потреба за другим пребивалиштем или пасошем друге земље никада није била толико велика", изјавила је Лизи Едвардс, менаџерка маркетинга у компанији Ла вида голден визас са седиштем у Великој Британији, прошле године за ББЦ турски сервис.

„Подстицаји за инвеститоре су различити, али типични разлози због којих се људи пријављују за ове визе су безбедносне природе, могућност безвизног путовања у више земаља, као и разне друге погодности, међу којима су образовање и пословне прилике", додаје.

Како се добија златна виза или пасош?

Прописи се разликују у зависности од земље и врсте улагања.

На пример, Турска нуди златни пасош странцима који купе некретнину у вредности од око 375.000 евра или више.

Неке друге земље попут Луксембурга нуде неколико могућности за добијања златне визе, од улагања од најмање 500.000 евра у постојећу луксембуршку компанију до депоновања 20 милиона евра у финансијску институцију.

Многе земље прихватају новчана даривања или улагања у истраживачке и развојне делатности.

Један од најзначајнијих разлога што земље нуде овакве програме је да омогуће пренос капитала и подстакну раст привреде.

Улагања на основу златних виза издатих од 2013. до 2019. године чинила су 14,4 одсто директних страних инвестиција у Португалу, показује истраживачки рад докторке Кристин Сурак и Јусукеа Цузукија, објављен у Часопису о етничким и студијама миграције.

У Летонији је тај проценат износио 12,2, а у Грчкој више од седам одсто.

Зашто су ови програми контроверзни?

Противници ових програма упозоравају на два главна проблема, а то су корупција и стамбена криза у земљама које их нуде.

Транспаренси интернешенел (Transparency International), међународна невладина организација за борбу против корупције која је присутна у више од 100 земаља у свету, упозорава да се ови програми у ЕУ не спроводе „ради стварних улагања или миграције, већ да служе коруптивним активностима".

Ека Ростомашвили, активисткиња ове организације, каже да земље које нуде такве програме спроводе темељне анализе, али да системи не функционишу увек како је предвиђено.

„Објављени су случајеви људи које власти у њиховим матичним земљама гоне, а који су се пријавили за златне визе или пасоше непосредно пре или након што се сазнало за њихову умешаност у корупцију или малверзације.

„Очигледно је да они то виде као неку врсту полисе осигурања за извршене радње за које треба да одговарају пред законом у матичним земљама", каже она за ББЦ.

Разни органи ЕУ су такође критиковали овакве програме.

Одбор Европског парламента за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове је 2022. године позвао на забрану издавања златних пасоша и затражио од трећих земаља чији грађани могу без виза да путују у ЕУ да укину њихове програме златних пасоша.

Сурак каже да иако овакви програми омогућавају прање новца, „постоје и лакши и јефтинији начини".

„Исто може да се уради и уз студентску визу, и то вероватно много јефтиније.

„Такође, и на основу пословне визе. То није проблем само ових програма", истиче.

У Извештају о организованом криминалу и корупцији, објављеном у октобру 2023. године, наводи се да су бивши либијски пуковник оптужен за ратне злочине и турски бизнисмен осуђен на затворску казну у држави порекла, преко ових програма купили пасош Доминиканске Републике.

А 2023. године, провером златних виза издатих у Великој Британији које је тражило Министарство унутрашњих послова, откривено је да „за мали број страних инвеститора постоји потенцијално високи ризик" да су повезани са корупцијом или организованим криминалом.

Други главни проблем који истичу противници ових програма су високе цене стамбеног простора.

Иако земље нуде различите могућности за улагање, већина тражилаца виза или пасоша купује некретнине и тако им дижу цене.

Али то има ограничен утицај у већини земаља, показује истраживање докторке Кристин Сурак.

На пример, Шпанија одобрава око 2.000 захтева годишње, а у земљи која има 48 милиона становника, 2.000 трансакција некретнинама је занемарљив број, истиче она.

Али постоје најпожељнија места, па су поједини градови и делови града где странци купују највише некретнина на посебном удару.

Један од примера је Анталија, град на јужној обали Турске.

Анталија, која је традиционално популарно летовалиште руских и украјинских туриста, многима је постала трајно уточиште после почетка рата у Украјини.

Мештани се жале да је повећана потражња за некретнинама довела до раста цена.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]