Рударење у морским дубинама: Трка за критичним минералима због пребацивања на чисту енергију

Поред спорова на копну и у морима, геполитика је сада добила нову границу: дубоко морско дно.

Хиљадама метара испод површине океана налазе се огромне наслаге минералних ресурса, од којих су многи кључни за прелазак на чисту енергију која је свету критично потребна у борби против климатских промена.

Ови минерали из морских дубина могу да се користе и за израду војне опреме и оружја.

Иако још ниједан минерал није извучен са дна морских дубина, приватне компаније и владине агенције, међу којима су светске силе као што су Кина, Индија и Русија, ушле су у трку да дођу до њих.

Зона Клерион-Клипертон у Северном Пацифику, Средњоатлантски гребен у Северном Атлантском окану и Пацифички северозапад предмет су истраживања, а компаније су набавиле дозволе за истраживање од Међународне управе за морско дно (ИСА), тела повезаног са УН-ом.

САД се спремају да извлаче такве минерале са властитог домаћег морског дна.

Ова земља није ратификовала Конвенцију УН-а о Закону мора и стога не оперише у међународним водама, областима мора које нису под јурисдикцијом ниједне земље.

Од 31 уговора за истраживање које је одобрила ИСА, 17 су у Зони фрактуре Кларион-Клипертон између Хаваја и Мексика, где се траже полуметаличне нодуле - стене у облику кромпира које леже на морском дну и богате су манганом, кобалтом, никлом и бакром.

Ови и други метали, међу којима су литијум и графит, користе се у електричним возилима, соларним панелима, ветротурбинама и батеријама за складиштење енергије.

Зашто су минерали толико тражени?

Интересовање за рударење по морским дубинама скочило је после пројекција да ће нарасти потражња за њима како се свет буде све више упуштао у пребацивање на чисту енергију.

Електричним возилима потребно је шест пута више минерала од њихових претходника а обалске ветро-технологије траже 12 пута више метала и минерала од природног гаса за производњу сваког мегавата електричне енергије, према Међународној агенцији за енергију.

Светска банка је пројектовала да ће извлачење тих минерала морати да се појача петоструко пре 2050. године како би се намирила потражња.

То би значило више од три милијарде тона минерала и метала који ће бити потребни за соларну, геотермалну и енергију ветра и складиштење енергије.

Заговарачи рударења по морским дубинама кажу да залихе из традиционалног рударења можда неће бити довољне, зато што квалитет минерала са копна опада због прекомерног ископавања.

Постоје и проблеми по животну средину, као и сукоби око ове активности ископавања.

У овом тренутку неколико земаља доминира производњом критичних минерала на копну.

Аустралија је велики произвођач литијума, док је Чиле највећи светски снабдевач бакром.

Кина углавном производи графит и ретке земне метале који се користе у високотехнолошким производима као што су паметни телефони и компјутери.

Република Конго, Индонезија и Јужна Африка су велики играчи на тржиштима кобалта, платине и иридијума.

Кинеско роњење по дубинама

Кина је такође све посвећенија извлачењу неких од ових минерала изван властите територије, што изазива забринутост међу геополитичким конкурентима ове земље.

А сада је Кина бацила око и на истраживање морских дубина.

Пет од свих дозвола ИСА је издала Кини - највећи број одобрен појединачној земљи.

Индија има две дозволе а управо је поднела захтев за још две, док Русија има четири а пету дели са другим земљама.

„Гомилање нараслих геополитичких напетости и енергетска транзиција убрзавају трку за извлачењем, обрадом и искоришћавањем критичних материјала", каже Нејтан Пикарсик, суоснивач Хорајзон адвајзорија, америчког обезбеђивача геополитичким и информацијама за ланце снабдевања.

Али главна геополитичка забринутост тиче се кинеског удела у обради ових минерала пре него што уђу у ланац снабдевања.

Усавршивши током деценија технологију обраде и експертизу, Кина тренутно контролише 100 одсто снабдевања рафинираним природним графитом и диспрозијумом, 70 одсто кобалтом и скоро 60 одсто свог обрађеног литијума и мангана, према Међународној агенцији за обновљиву енергију.

Уз то, Пекинг је увео неколико забрана на извоз технологије обраде и неких минерала.

Кина каже да је то због заштите националне безбедности и интереса земље.

Најновије је, у децембру 2023. године, забранила извоз технологије за прављење ретких земних магнета, који се користе у електричним возилима, ветротурбинама и електроници.

„Имамо посла са доминантним снабдевачем спремним да искористи тржишну снагу за политичке поене", рекла је америчка министарка за енергетику Џенифер Гренхолм на самиту критичних минерала и чисте енергије у августу 2023. године.

Два месеца раније, амерички Конгресни одбор за оружане службе наложио је Пентагону да процени способност земље за рударење морских дубина и обраду минерала.

„Последњих година Кина је предузела агресивне и дрске кораке за обезбеђивање и обраду ресурса са морског дна полиметаличних нодула за стратешко планирање националне безбедности", рекао је одбор.

„Да би се супротставила све већој кинеској контроли глобалног ланца снабдевања, од кључне је важности да САД обезбеди властито иновативно снабдевање критичним и стратешким минералима и материјалима у које спадају полиметаличне нодуле, како би смањила зависност из извора иностраних непријатеља", додао је он.

САД заједно са Аустралијом, Канадом, Финском, Француском, Немачком, Јапаном, Републиком Корејом, Шведском, Великом Британијом и Европском комисијом покренули су 2022. године Партнерство за безбедност минерала.

Том клубу су се сада придружили Италија и Индија.

Шта задржава рударење?

Извлачење минерала из великих морских дубина још није започело, јер ИСА још увек ради на регулативи.

Научници и морски активисти упозоравају на еколошке последице које може да изазове рударење морских дубина.

„Кад ИСА буде имала спремну регулативу, можда наредне године, још увек ћемо имати огромне рупе у знању што се тиче биодиверзитета морских дубина и како ће на њега утицати рударење, потенцијала опоравка и последица по воду изнад, критичних рибњака или океанских процесе као што је угљенични циклус", рекла је Лиса Левин, угледна професорка биолошке океанографије и морске екологије на Калифорнијском универзитету.

Група од двадесетак земаља - међу којима су Бразил, Канада, Костарика, Финска, Швајцарска и Вануату - тражили су да се заустави рударење морских дубина све док се не обави више истраживања о његовим потенцијалним последицама по морски екосистем.

Упркос овоме, норвешки парламент је у јануару одобрио истраживање у властитим водама у оквиру арктичког региона.

Многе земље виде морско дно као огроман потенцијал.

Сто шездесет девет земаља чланица ИСА-е „све су свесније потенцијала дубоког морског дна за глобални прелазак на зелену енергију и зелене технологије", саопштио је секретаријат ИСА.

„Компликовани геополитички односи дају свеж подстрек интересовању за минерале са морског дана, док се три највеће светске земље по броју становника усредсређују на потенцијал ресурса из морских дубина", рекао је Џерард Барон, из Металс компаније, канадске компаније које истражује у зони Кларион-Клапертон.

За узаврелу геополитичку игру активисти окривљују компаније за рударење морских дубина.

„Оне потпирују геополитичку напетост, стварајући атмосферу неизвесности и ширења страха тако што користе ограничења у ланцу снабдевања да би лобирале код влада да отворе дубоке океане за извлачење минерала", каже Луиса Касон, Гринписова активкистиња за „Зауставите рударење морских дубина".

У одговор на упозорења научне заједнице о „рупи у знању" о томе шта би рударење могло да уради морском екосистему, ИСА је рекла да је последњих неколико деценија омогућавала научна истраживања дубоког морског дна и да тренутно ради са међународним стручњацима на успостављању прагова еколошких вредности.

„У овој фази, не постоји консензус у међународној заједници о рупи у знању", тврди ИСА.

Погледајте видео: Цурење гасовода Северни ток и утицај на животну средину

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]