Вештачка интелигенција: Како препознати обрађену фотографију

Ричард Греј, ББЦ Будућност

У свету у коме слике могу дигитално да се мењају уз помоћ само неколико кликова или чак да их вештачка интелигенција створи ни из чега, све је теже веровати сопственим очима.

Технике које се користе за манипулацију слика су толико софистициране да смо ушли у доба хиперреалистичког лажирања.

Такве слике могу да доведу до ширења дезинформација и чак да утичу на став људи о важним догађајима, као што су избори.

Због слике принцезе од Велса и њене деце коју су повукле новинске агенције због забринутости да је „манипулисана", ово питање је доспело у жижу интересовања.

Дакле, да ли некако можемо да препознамо фотографију која је измењена или коју је направила вештачка интелигенција?

Рефлексије и сенке

Неуoбичајено светло је често знак да су на фотографији извршене измене.

Обратите пажњу на места рефлексије светлости у очима људи, јер, на пример; извор светлости се често одражава у њиховим очима.

Ако се величина и боја не поклапају са локацијом, или ако постоји разлика у очима, то може да буде разлог за сумњу.

Још један назнака може да буде начин на који се субјекти и објекти појављују на рефлектујућим површинама на слици.

Ако је фотографија начињена од више слика, сенке објеката могу бити неусаглашене, мада имајте на уму да неке слике могу да се направе при више извора светлости.

Вреди погледати како светлост пада на лице субјекта.

Ако је, на пример, Сунце иза субјекта, уши могу да буду црвене.

Вештачка интелигенција такође може да произведе неусаглашено светло и сенке, али како се алгоритми побољшавају, лица генерисана вештачком интелигенцијом често изгледају стварнија од људских.

Руке и уши

Да ли је слика измењена може да се види и на основу облика које је тешко копирати.

Тренутно, вештачка интелигенција има проблема да генерише руке и уши, мења им облик, пропорције, па чак и број прстију.

То су облици који често муче и уметнике, али како други аспекти слика људи које ствара вештачка интелигенција постају хиперреалистични, ови недостаци стварају такозвану необичну или чудновату долину - теорија да што је робот сличнији људском бићу, то су нам његове несавршености одбојнији.

Проверите метаподатке

Код дигиталних слика скрива податке који могу да помогну да се утврди да ли су лажне.

При прављењу сваког снимка дигиталном камером, метаподаци се учитавају у датотеку слике.

Временске ознаке, на пример, покренуле су питање да ли је председник Америке Доналд Трамп заиста био на послу у Белој кући дан након што је објавио да је добио корона вирус у октобру 2020. године.

Шум слике

Сензор свих дигиталних фотоапарата прави мале грешке у производњи слике које стварају јединствене грешке које остављају неку врсту „отиска прста" на сликама.

То се затим повезује са конкретном камером и може помоћи да се установи који делови фотографије су измењени.

Текстура слике генерисане вештачком интелигенцијом такође може да изгледа необично.

Алати за проверу

Интернет компаније попут Гугла покренуле су алатке за верификацију слика које могу помоћи људима да препознају слике створене вештачком интелигенцијом.

Фејсбук и Инстаграм су почели да означавају слике генерисане вештачком интелигенцијом из система компаније Мета и планирају да ураде исто за слике генерисане помоћу алата вештачке интелигенције других компанија.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]