Климатске промене: Рекорди падају - и фебруар најтоплији у историји

Прошли месец је био најтоплији фебруар на свету у модерном добру, наводе из климатске служба Европске уније (ЕУ), што је само један од температурних рекорда у низу.

Заправо, у сваком претходном месецу од јуна 2023. забележене су нове рекордне температуре за то доба године.

У међувремену је и температура површине мора најтоплија у историји, док је антарктички лед све тањи.

Један од разлога свега тога је Ел Нињо топлотни талас, али је пре свега људски фактор главни узрок климатских промена.

„Гасови стаклене баште који задржавају топлоту недвосмислено су главни кривац", истиче Селесте Сауло из Светске метеоролошке организације.

Концентрације угљен-диоксида су на највишем нивоу у последњих два милиона година и током прошле године порасле су на готово рекордне нивое, подаци су климатске агенције при Уједињеним нацијама.

Фебруар 2024. је тако био за 1,77 степени топлији од фебруара из „прединдустријског доба", пре него што су људи почели да сагоревају велике количине фосилних горива, наводе из Службе за климатске промене ЕУ.

Претходни рекорд из 2016. године оборен је за око 0,12 степени.

Високе температуре посебно су погодиле западну Аустралију, југоисточну Азију, јужну Африку и Јужну Америку.

Просек у последњих 12 месеци сада износи 1,56 степени изнад прединдустријског нивоа.

Према Париском климатском споразуму из 2015. године, који је потписало готово 200 земаља, циљ је пораст загревања задржати испод 1,5 степени, како би се избегли најгори ефекти климатских промена.

Тај праг предвиђа просечни пораст температуре у наредних 20 година, тако да он још није оборен, али високе температуре указују да се свет приближава томе.

Лед на удару

Недавни температурни рекорди не подразумевају само температуру ваздуха - низ климатских метрика је далеко изнад просека.

Једна од најзначајнијих је температура површине мора.

Као што показује графикон, пораст температуре мора последњих месеци је и те како упадљив.

Истраживачи наглашавају да пораст температуре океана није само последица природног топлотног таласа, познатог као Ел Нињо, који траје од јуна 2023. године.

„Температуре површине океана у екваторијалном Пацифику исход су Ел Ниња, али су температуре мора у другим деловима планете такође високе у последњих 10 месеци", наводи Сауло.

„То је забрињавајуће и не може се објаснити само Ел Нињом."

Загревање океана изазвало је забринутост због утицаја на коралне гребене, подизање нивоа мора, као и потенцијалних урагана већег интензитета.

Неуобичајено топле температуре утичу и на антарктички лед, који је у последње три године имао три најниже стопе леда у модерном добу.

Научници покушавају да објасне шта се тачно дешава.

Антарктички лед је до 2017. пркосио свим предвиђањима да ће се смањити, за разлику од Арктика, где је тренд пада много јаснији.

Међутим, недавна промена, у исто време када се широм планете обарају температурни рекорди, повећава забринутост да и антарктички лед ускоро могао бити угрожен.

„Мислим да се не може рећи да је то случајно", каже за ББЦ Мартин Сигерт, глациолог са Универзитета Ексетер, у Великој Британији.

„Апсолутно је застрашујуће. Рекорди су виши него икад."

Назире се крај Ел Нињу

Ипак, постоје знаци да би се температурни рекорди могли окончати у наредним месецима.

Ел Нињо је један од пет најјачих топлотних таласа у историји, али он постепено слаби, објавила је у уторак Светска метеоролошка организација.

Наставиће да утиче на временске прилике у наредних неколико месеци, додају.

„Очекивали бисмо да [Ел Нињо] настави да повишене температуре одржава барем током прве половине године", каже за ББЦ Колин Морис из британске Метеоролошке службе.

Даљи прелазак на хладну фазу таласа, познату као Ла Ниња, могао би се очекивати између јуна и августа, наводе из америчке Националне океанске и атмосферске администрације (НОАА), научне агенције задужене за праћење стања океана и Земљине атмосфере.

То би вероватно привремено зауставило пораст температуре.

Међутим, све док се услед људских активности испушта огромна количина гасова стаклене баште, температуре ће дугорочно наставити да расту, што ће довести до нових температурних рекорда и екстремних временских услова.

„Знамо шта треба да радимо - да зауставимо сагоревање фосилних горива и заменимо их одрживијим, обновљивим изворима енергије", каже Фридерике Ото, виши предавач климатских наука на Империјал колеџу у Лондону.

„Док то не урадимо, екстремни временски услови, појачани климатским променама, наставиће да уништавају животе."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]