'Београде, да ли нас чујеш': Месеци протеста испред српске цркве у Кливленду

    • Аутор, Слободан Маричић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Време читања: 8 мин

Српске и америчке заставе три месеца заједно се вијоре на протестима испред православног Саборног храма Светог Саве у граду Кливленду.

„Помозите нам да спасемо нашу цркву“, „моћ без правде је тиранија“ и „Београде, да ли нас чујеш“ само су неки од транспарената које носе незадовољни верници.

Уместо на литургији, већ 12 седмица недељна јутра проводе испред цркве у савезној држави Охајо.

„Компликована је и комплексна прича", каже 36-годишња Нина Марковић, једна од демонстранткиња, на почетку разговора за ББЦ на српском.

Поједини парохијани, незадовољни радом црквеног одбора, месецима постављају питања о процедурама и финансијској ситуацији у њиховој цркви и читавој источноамеричкој епархији, на чијем челу је од 2016. владика Иринеј Добријевић.

„Жалили смо се, не само зато што нисмо добили транспарентност и одговоре на питања, већ зато што мислимо да се крше неки закони - и црквени и световни", наглашава Марковић.

Због тога су писали и Синоду, као највишем органу Српске православне цркве (СПЦ), и патријарху Порфирију.

Међутим, до протеста је дошло тек после смене Драгослава Косића са позиције свештеника и пароха њихове цркве.

„Ок, не свиђају ти се наша питања, никакав проблем, али не можете тек тако, без икаквог разлога, разрешити доброг свештеника", каже Марковић.

„Ни кривог, ни дужног, све из освете према нама", додаје 60-годишња Бранка Мудринић, такође једна од демонстранткиња, за ББЦ на српском.

Из источноамеричке епархије до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском, као ни владика Иринеј на поруку за изјаву.

Претходно су за америчке медије навели да се „у складу са канонским устројством СПЦ, свака парохија налази под надзором њеног епархијског архијереја“.

То подразумева „постављање и премештај свештенства ради добра цркве“, тако да је епископ Иринеј „одлуком о промени свештеног руководства у цркви извршио редовно његово надзорно право“, рекли су из епархије.

Демонстранте оптужују да „нарушавају мир и поредак у парохији“ и „покушавају да привуку медијску пажњу како би промовисали њихове ставове, на штету угледа саборне и Српске православне цркве“.

О протестима

„Без дозволе сте на овом поседу", каже полицајац окупљенима на једном од протеста испред Саборног храма Светог Саве.

„Морате да идете - не желим да вас ухапсим, али ако будем морао то ћу и учинити", додао је.

На снимку тог разговора, објављеном у локалним медијима, по полицајцу умотаном у капу и шал је јасно да на протесту било веома хладно.

Какво год било време, по киши или снегу, демонстранти су недељом били испред цркве.

На једном од скупова су спречили свештеника да обави литургију.

„Све је кренуло тако што су почели да блокирају улаз у храм", каже Драган Вуковић, нови свештеник Саборног храма Светог Саве, за ББЦ на српском.

„У црквеним круговима је то преседан", додаје.

Демонстраната, како каже, „некад буде 20, некад 60", у парохији од „око 1.000 чланова и 300 породица".

„Многи се држе по страни, чекајући да се све стиша", сматра Вуковић.

Црква Светог Саве је у међувремену одлучила да „из безбедносних разлога замени све спољне и поједине унутрашње браве", а полиција током недељних скупова спречава демонстранте да приђу црквеном имању.

Из цркве их оптужују за „вербалне нападе на полицију и чланове црквеног одбора".

„Притом, већина уопште не припада нашој цркви, него долазе из других места", каже 31-годишњи Стефан Николић, који ради у администрацији цркве Светог Саве, за ББЦ.

Једна особа је приведена због нарушавања јавног реда и мира, саопштила је полиција Парме, кливлендског предграђа у ком се храм налази.

Појединим демонстрантима је изречена и мера забране приласка цркви.

„Сви могу да учествују на богослужењима и да се причешћују, једино је забрањено блокирање улаза у цркву", каже свештеник Вуковић.

Али демонстранти су љути.

„Да је све било како треба, да је (свештеник Косић) морао из црквених разлога да иде у другу парохију или зато што није добро обављао посао, не би уопште био проблем - било би нам жао, али бисмо прихватили, морамо", каже Марковић.

„Али проблем је начин на који је то урађено."

Ако треба, наглашава, нека Синод пошаље комисију, да „све стране изнесу шта имају, па нек они кажу ко је у праву".

„Није нам циљ да се направи скандал за Српску православну цркву или за владику, већ да нас чују они до којих ово треба да дође", додаје Марковић, изабрана 2024. за председницу црквеног одбора, али је ту одлуку поништио владика Иринеј.

Као посебан разлог незадовољства демонстранти истичу питање новца прикупљеног на донаторској вечери 2023. за манастир Марча у Охају.

„Нестало је више од 75.000 долара, нико не зна где су", тврди Марковић.

Из епархије на питање ББЦ-ја о том новцу такође нису одговорили.

У међувремену су објавили да је за обнову манастира, на различите начине, прикупљено око 240.000 долара и да ће „у наредним месецима, чим то буде изводљиво" доћи до „конкретног напретка у пројекту".

То није једини проблем, наглашава Марковић.

Тврди и да је дечији камп Свети Сава - који СПЦ организује - у великим дуговима, као и да је на рачуну епархије из године у годину све мање новца, који „нестаје на све стране".

„Када сам видела шта се дешава била сам запањена, али и даље имамо могућност да извучемо епархију, манастире, гробља и кампове из финансијских проблема".

Међутим, како каже, уместо да се епископ „обрати народу и каже 'људи моји, све је пукло, дај да помогнемо цркви и дигнемо епархију где треба да буде', он се окружио малом групом људи којима једино верује и не реагује ни на шта".

Ко је епископ Иринеј Добријевић

  • Рођен је 1955. у Кливленду
  • Световно име му је Мирко Добријевић, а последњих месеци био је познат као један од шесторице епископа СПЦ који су подржали студентске захтеве после пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду
  • Родитељи су му после Другог светског рата стигли у Америку, коју је за Политику 2007. називао „домовином, а српски идентитет и православље - отаџбином"
  • После основног образовања у Кливленду, уписује Академију за ликовну уметност, од 1975. до 1979. похађа теолошку Академију Светог Тихона у Пенсилванији. Магистрирао је на Православној богословској академији Светог Владимира у Њујорку", пише у званичној биографији, преноси Истиномер
  • Предавао је на Универзитету Лојола у Чикагу, као и на Теолошком факултету СПЦ у Београду и био један од уредника „Стазе православља“, званичне публикације СПЦ у САД и Канади. Као извршни директор Канцеларије СПЦ у САД, задужен за спољне односе цркве, стекао је „велико искуство црквене дипломатије", каже
  • Свештеник монах постао је 27. јануара 1995. године, управо у Саборној цркви Светог Саве у Охају
  • У мају 2006. изабран је за епископа Епархије аустралијско-новозеландске, а у мају 2016. за епископа Епархије источноамеричке
  • Политика је 2007. писала о утиску да није „свесрдно прихваћен у Цркви“, на шта је он одговорио да „није из типичног стереотипног калупа српског свештеника или епископа". О себи каже да је „православац и Србин од главе до пете", али да је „рођен, одрастао и школован на Западу, што, наравно, чини своје"
  • Први део вишедневне радне посете патријарха Порфирија САД из 2023. обележило је видно одсуство надлежног епископа источноамеричког Иринеја, писао је Данас, помињући неспоразуме Патријаршије и америчких владика

Шта даље?

Док демонстранти захтевају повратак смењеног свештеника Косића, Саборни храм Светог Саве приредио је 11. јануара новогодишњи ручак и свечану добродошлицу новом свештенику Драгану Вуковићу и његовој породици.

„На благословеном догађају, у духу вере, заједништва и братске љубави“ окупило се више од 150 парохијана, који су исказали подршку новом пастиру наше заједнице", пише на сајту епархије.

„За заједничком трпезом осетила се празнична радост, топлина братског сусрета и нада у нови почетак“.

Вуковић каже да само „жели мир и да се све без помпе реши у оквиру заједнице".

Демонстрантима је по доласку, како каже, поручио да „није дошао багером или тенком, нити жели да крановима нешто руши", већ да је ту да служи литургију.

Она је, истиче, изнад свега - назива је „срцем цркве" и по значају је пореди са дисањем и храном - и не сме се блокирати, додаје.

„Имамо сви право да изражавамо мишљење, да се слажемо или не слажемо са нечим и протестујемо, али за све постоји и место и време", наводи Вуковић.

„Хиљаду пута сам рекао да су врата цркве отворена свима - претворите љутњу и незадовољство у молитву, дођите у храм и, ако је воља божија, можда се ваш свештеник и врати."

Демонстранти у међувремену поручују да од протеста неће одустати.

„Стајаћемо на улици 110 недеља ако треба", наглашава Бранка Мудринић.

Каже да је „исцрпљена, разочарана и љута, али највише сломљеног срца“.

Српску православну цркву назива „живим откуцајем срца нашег народа, његовог идентитета, сећања и континуитета“.

„Када се поверење у управљање том светом установом наруши, осећам се као да је део нашег колективног духа угрожен, а ћутање или скретање пажње кад се постављају директна питања само продубљује рану.

„Оставља нас да се осећамо нечујно, нецењено и понекад кажњено зато што смо довољно мариле да проговоримо."

Због тога, истиче, толико боли актуелна ситуација и смена оца Драгослава.

„Одбијам да будем ућуткана зато што су моја питања оправдана и незгодна.

„Осећам одговорност да наставим да говорим, баш из љубави према цркви", закључује Мудринић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]