Климатске промене: „Запањујућа“ 2023. потврђена као најтоплија година откад се води евиденција

Потврђено је да је 2023. година била најтоплија од када се врше мерења, а разлог су климатске промене изазване људским фактором, чији је ефекат појачао природни феномен Ел Нињо.

Прошла година била је око 1,48 степени Целзијуса топлија, него што је био просек пре него што се почело са употребом великих количина фосилних горива, саопштила је Климатска служба ЕУ.

Скоро сваки дан јула донео је нови рекорд у мерењима температуре ваздуха, показује ББЦ анализа.

Температуре површине мора такође су обориле све претходно постављене рекорде.

Британска метеоролошка служба прошле недеље је саопштила да је 2023. година била друга најтоплија година у Великој Британији од како се води евиденција.

Ови глобални рекорди доводе свет све ближе обарању кључних међународних климатских циљева.

„Оно што ме је највише запањило није да је 2023. година била рекордно топла, већ вредности којима је обарала претходне рекорде", истиче Ендрју Деслер, професор атмосферских наука на тексашком Универзитету A и M.

„Маргине неких од ових рекорда, заиста су запањујуће", каже професор Дреслер, имајући у виду да су то просеци за читав свет.

Изузетан топао период

Добро је познато да је свет много топлији него што је то био пре 100 година, док се наставља испуштање рекордних количина гасова који стварају ефекат стаклене баште, као што је угљен-диоксид.

Међутим, пре 12 месеци, ниједно велико научно тело није успело да предвиди да ће 2023. година бити најтоплија откако се води евиденција, због компликованог начина на који се понаша Земљина клима.

Током првих неколико месеци прошле године, само је малог броја дана био оборен рекорд температуре ваздуха.

Међутим, свет је потом ушао у невероватан, готово непрекинут низ дневних рекорда у читавој другој половини 2023. године.

Погледајте календарску табелу испод, где сваки квадратић представља један дан у 2023. години.

Рекорди су били обарани у данима обојеним најтамнијом црвеном.

Од јуна можемо да видимо нови рекорд скоро сваки дан.

Више од 200 дана, свакодневно су бележени нови температурни рекорди за то доба године, показује ББЦ анализа података Службе за климатске промене Коперникус.

Овај скорашњи скок температуре углавном се везује за рапидни ефекат Ел Ниња, у комбинацији са дугорочним загревањем, које је изазвано људским фактором.

Ел Нињо је природни феномен у ком вода топлије површине у Источном Пацифику испушта додатну топлоту у атмосферу.

У овом циклусу Ел Ниња, температура ваздуха нарасла је необично рано - последице се не очекују све до почетка 2024. године, када је Ел Нињо ушао у максимални замах.

То је довело до тога да многи научници постану несигурни у вези са оним што се дешава са климом.

„То поставља гомилу заиста занимљивих питања зашто је 2023. била толико топла", истиче Зик Хаусфадер, климатски научник из Берклија Земља, научне организације из САД-а.

Последице осетне широм света

Још једно приметно обележје топлоте из 2023. године је да је она могла да се осети практично у читавом свету.

Као што мапа испод показује, скоро читава планета била је топлија од најскоријих нивоа између 1991. и 2020. - периода који је и сам био скоро 0,9 степени Целзијуса топлији од периода пре него што су људи почели да сагоревају велике количине фосилних горива крајем 19. века.

Ова рекордна глобална температура довела је 2023. године до погоршања многих екстремних временских прилика у великим деловима света - од жестоких топлотних таласа и шумских пожара широм Канаде и САД-а, до дугих суша а потом и поплава у деловима источне Африке.

Многе ове прилике су се десиле на масовнијем нивоу од оног виђеног у скорија времена, или у неочекивана доба године.

„Ово је више од обичне статистике", каже професор Петери Талас, генерални секретар Светске метеоролошке организације између 2016. и 2023. године.

„Екстремне временске прилике свакодневно уништавају животе и изворе прихода."

Температура ваздуха је само једна мерна јединица рапидне промене климе Земље.

Осим тога, током 2023. године:

Штавише, светска површина океана имала је непрекинути низ дана са обореним рекордима још од 4. маја, показује ББЦ-јева анализа Коперникусових података.

Као што илуструје табела испод, многи дани имали су обарање рекорда за огромну маргину.

Упозорење за 2024, али и за будућност

Година 2024. могла би да буде још топлија од 2023. - док неке од рекордних температура површине океана буду одлазиле у атмосферу - мада „необично" понашање актуелног Ел Ниња значи да је тешко у то бити сигуран, каже доктор Хаусфадер.

То доноси могућност да 2024. чак први пут премаши кључни праг загревања од 1,5 степени Целзијуса током читаве календарске године, према британској Метеоролошкој служби.

Скоро 200 земаља сложило се у Паризу 2015. године да покушају да ограниче загревање на том нивоу, како би избегле најтеже последице глобалног загревања.

То се односи на дугорочни просек у периоду од 20 или 30 година, тако да годишње премашивање тог прага 2024. године не би значило да је Париски споразум пропао.

Али то истиче забрињавајући правац у ком се све ово креће, са сваком следећом топлом годином која свет приближава премашивању за 1,5 степени Целзијуса на дуге стазе.

Иза овог дугорочног тренда глобалног загревања стоје људске активности, иако природни фактори као што су Ел Нињо могу да појачају или смање температуре за појединачне године, а температуре доживљене 2023. године расту много више од обичних природних узрока.

Погледајте графикон испод.

У оно време, 1998. и 2016. биле су рекордне године, појачане јаким загревање Ел Ниња.

Али оне нису ни близу новим рекордима из 2023. године, обележених најтамнијим црвеним.

„Година 2023. била је изузетна, током ње су се климатски рекорди рушили као домине", закључује Саманта Барџис, заменица директора Коперникуса.

Ово најновије упозорење стиже недуго после одржавања климатског самита ЦОП28, на ком су се земље први пут сложиле да постоји потреба за решавањем главног узрока раста температуре - фосилних горива.

Иако је речник споразума био блажи него што су многи желели - без обавезивања земаља на деловање - нада постоји да ће то помоћи у надовезивању на неки од скорашњих охрабрујућих напредака у областима као што су обновљива енергија и електрична возила.

Ово и даље може да чини кључну разлику при ограничавању последица климатских промена, кажу истраживачи, иако делује да ће циљ од 1,5 степени Целзијуса највероватније бити промашен.

„Чак и ако завршимо са 1,6 уместо зацртаног, биће то много боље него да одустанемо и завршимо ближе 3 степена Целзијуса, где ће нас актуелна политика одвести", каже доктор Фридерике Ото, предавач климатске науке на Империјал колеџу у Лондону.

„Свака десетина степена је важна", додаје он.

Додатно извештавање: Беки Дејл

Погледајте видео: Суперћелијска олуја протутњала Балканом

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]