Климатске промене: Сељани праве ледене куле од 30 метара на Хималајима како би сачували воду

Фотографкиња животне средине и новинарка Арати Кумар Рао путује широм Јужне Азије током целе године да би бележила промене крајолика на потконтиненту.

Фотографијама и речима, она дочарава све већу претњу коју климатске промене представљају по животе и приходе народа области Ладак, који се суочава са неизвесном будућношћу испод отапајућих глечера Хималаја.

Кумар Рао је једна од овогодишњих климатских пионирки на листи ББЦ 100 жена.

Ноћ 5. августа 2010. године још је у свежем сећању народа области Ладак, у северној Индији, кад су сви имали осећај да је облак експлодирао над регионом око престонице Лех.

Годишња количина кише сручила се на хладну пустињу за само два апокалиптична часа.

Масивни таласи муља прогутали су све на путу.

Успаничени људи били су закопани у пола корака испод густе смеђо-сиве масе.

Неколико стотина људи никад није пронађено после те судбоносне ноћи.

Регион Ладак, најсевернији плато Индије, налази се на више од 3.000 метара надморске висине.

Ланац Великих Хималаја штити регион од годишњих монсуна од којих зависи већи део остатка Индије.

Све донедавно, Ладак се башкарио на сунцу 300 дана годишње, док би на бескрајни стеновити и планински крајолик пало једва десет центиметара кише.

За поплаве се није знало.

Катастрофалну поплаву из 2010. године пратила је брза смена нових поплава, 2012, 2015. и, најскорије, 2018. године.

Нешто што се није десило током седам деценија, десило се четири пута заредом за мање од 10 година.

Такве необичне временске прилике последица су климатских промена, тврде стручњаци.

Пре деценију и по постојао је редован ритам на територији Ладака, који је сељанима омогућавао стабилно снабдевање водом.

Зимски снег се отапао у потоке, баш као што је цурила отопљена вода са глечера и у пролеће снабдевала водом земљораднике.

Међутим, због климатских промена просечна зимска температура у Ладаку порасла је за један степен Целзијуса у последњих 40 година.

Снежне падавине постале су све непредвидљивије, а глечери су се повукли више ка планинским врховима или потпуно нестали.

Први пут сам посетила Ладак 2018. године.

Вратила сам се 2019. године, и поново у пролеће ове године - у међувремену нисам могла да дођем због пандемије корона вируса.

Разлика је била запањујућа.

Снег се сада топи брже, што значи да сељани остају са врло мало или нимало воде до пролећа.

Глечери су сада толико високо у планинама да се топе касније током године.

Пролеће у Ладаку, некада богато и плодно, било је суво и неприметно ове године.

Недостатак воде довео је до смањења пашњака, што је чување великих стада коза пашмина учинило неодрживим.

Чангпа гоничи одричу се традиционалних послова и мигрирају у друге делове Индије или у Лех у потрази за пословима који немају везе са пастирским.

Земљорадници, у немогућности да пронађу воду за јечам и кајсије, масовно напуштају крај.

Упркос разарању које су изазвале климатске промене, постоји нада за овај изоловани регион.

Током моје друге посете Ладаку у марту 2019. године, упознала сам инжењера Сонама Вангчука.

Он ми је рекао да је током вожње кроз долине 2013. године приметио велики насип од неотопљеног леда испод моста, заштићен од сунца.

Призор те мале ледене куле дао му је идеју.

„Средњошколска математика нам говори да је купа најпростије решење", рекао ми је он смешећи се.

Вангчук је желео да помогне сељанима да замрзну воду зими како би могли да је сачувају за употребу у пролеће.

Њено замрзавање у облику купе максимизовало би количину леда по квадратном метру површине изложене сунцу и продужило време које јој треба да се отопи.

Инжењер је окупио тим мештана и почео да експериментише, тражећи најбољи начин да направи купа леда.

На крају је пронашао праву формулу.

Када су спустили воду цевима из планинског потока у долину, преусмерили су воду да тече уз вертикалну цев са прецизном прскалицом на њеном крају.

Вода је пошла уз цев и изашла преко прскалице у виду фино распршене водене измаглице.

На ноћној температури од -30 степени Целзијуса, тај млаз се замрзнуо док је излазио из цеви.

Постепено, како је све више и више воде излазило у облику фино распршеног млаза и претварало се у лед, здање је све више почело да личи на купу.

Сада назване леденим ступама, по будистичким местима за медитацију, оне су стекле велику популарност широм Ладака.

Ова здања, од којих су нека више од 30 метара, снабдевају водом заједницу која је доживела да јој климатске промене наруше природне изворе.

Уједно, пружају изненађујући извор забаве - сваке године се одржавају жестока такмичења за освајање титуле највише ступе.

Али ни Вангчук ни његови пријатељи градитељи ступа свесни су неправде читаве ове ситуације.

Народ Ладака плаћа цену за емисије угљеника које се дешавају негде другде.

„Није довољно што упорно смишљамо техничке иновације, упорно се прилагођавамо иупорно решавамо проблеме", каже ми Вангчук.

„Желим једнако да искористим ледене ступе колико год могу да скренем пажњу света на потребе за променом таквог понашања, као што желим да нам пружим извор воде."

Као фотографкиња која је пропутовала бескрајна пространства јужне Азије, знам да Ладак није усамљен у овој борби.

Први пут у историји, Индија и њене суседне земље, Кина и Пакистан, суочавају се са заједничким непријатељем - климатским променама.

Оне имају потенцијал да униште речне басене и угрозе најнасељеније подручје на свету.

Крајње је време да се ујединимо да бисмо пружили отпор овој претњи по наш опстанак.

Погледајте и овај видео:

Продуцирала: Ребека Торн, ББЦ 100 жена.

ББЦ 100 жена именује 100 инспиративних и утицајних жена из свих крајева света сваке године.

Пратите ББЦ 100 жена на Инстаграму и Фејсбуку.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]