Климатске промене: Без глечера у Африци до 2050. године, угрожен и Дурмитор

Трећина глечера на местима која су на листи заштићене светске баштине УН ће се истопити у року од три деценије, наводи се у извештају Унеска, агенције УН за образовање, науку и културу.

Последњи глечери планине Килиманџаро ће нестати, као и глечери у Алпима и Националном парку Јосемити у САД.

Угрожен је и Дурмитор у Црној Гори.

Они ће се истопити без обзира на све најављене потезе у борби против климатских промена, кажу аутори.

Извештај заснован на сателитским подацима појавио се у тренутку када се светски лидери припремају за конференцију о климатским променама - ЦОП27 ж следеће недеље у Египту.

До сада је идентификовано око 18.600 глечера на 50 локација са листе светске баштине УН.

Они представљају скоро 10 одсто површине глечера на Земљи, а укључују позната туристичка места, као и места која су света за локално становништво.

Повлачење и нестанак глечера „један је од најдраматичнијих доказа да се клима на Земљи загрева", наводи се у извештају.

„Надамо се да можда грешимо, али ово је егзактна наука", каже један од аутора пројекта, Талес Карваљо Ресенде из Унеска.

„Глечери су један од видљивих показатеља климатских промена. На њима заиста видимо шта се дешава."

Преостале две трећине глечера на местима светске баштине УН би могло да буде спашено, али само ако свет ограничи глобално загревање на 1,5 степени Целзијуса, кажу аутори.

У другом извештају УН из прошле недеље, утврђено је да свет тренутно нема „некакав кредибилан пут" да то постигне.

Пројекције се заснивају на претходном извештају, који је користио моделе за израчунавање како ће се глечери светске баштине мењати током времена.

„Оно што до сада није виђено у историјским записима јесте колико се то брзо дешава", рекла је Беата Ксато, глациолошкиња са Универзитета у Бафалу, која није била укључена у истраживање.

„Средином 1900-их, глечери су били прилично стабилни", рекла је она.

„Онда постоји ово невероватно брзо повлачење."

Места светске баштине која су наведена као да имају глечере који ће нестати до 2050. године:

У извештају се наводи да је губитак леда на местима светске баштине можда проузроковао и до 4,5 одсто уоченог глобалног пораста нивоа мора између 2000. и 2020. године.

Ови глечери губе 58 милијарди тона леда сваке године - што је еквивалентно укупној годишњој количини воде која се користи у Француској и Шпанији заједно.

Многи људи такође зависе од глечера као извора воде за кућну употребу и пољопривреду, а њихов губитак може довести до несташице свеже воде током сушних сезона, каже професор Данкан Квинси, стручњак за глациологију са Универзитета у Лидсу, који није био укључен у Истраживање.

„То доводи до проблема безбедности хране јер су ту воду користили за наводњавање усева", рекао је Квинси.

Локалне заједнице и домородачко становништво сносиће највећи терет поплава изазваних губитком глечера, кажу аутори извештаја, позивајући да се успоставе системи за рано упозоравање и смањење ризика од катастрофа.

Међутим, најочигледнија ствар коју треба да урадимо је да ограничимо глобално загревање.

„Овде се крије порука наде", рекао је Карваљо Резенде.

„Ако успемо да драстично смањимо емисије, моћи ћемо да сачувамо већину ових глечера.

„Ово је заиста позив да се предузме акција на сваком нивоу - не само на политичком, већ и на нашем нивоу као људских бића."

Погледајте видео: Колико брзо се топи глечер „Судњег дана"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]