Урагани и климатске промене: Како Ел Нињо и Ла Ниња мењају временске прилике

На глобалне температуре и обрасце падавина утиче климатски феномен звани систем јужне осцилације Ел Нињо (ЕНСО).

Он има два супротна стања - Ел Нињо и Ла Ниња - од којих оба значајно мењају временске услове широм планете.

Шта се дешава током ових догађаја?

Последњих неколико година, свет је био у периоду Ла Ниње, који је смањио температуру и донео обилне падавине у Канади и Аустралији.

Ветрови који дувају дуж Екватора изнад Пацифичког океана - од Јужне Америке на истоку према Азији на западу - били су јачи него што је уобичајено.

Ови „пасати" доносе топлу воду уз азијску обалу, дижући ниво мора.

На истоку, близу Северне и Јужне Америке, на површину се диже хладна вода.

Током Ел Ниња дешава се управо супротно - слабији пасати значе да се топла вода шири назад према америчком континенту, а на површину се издижу мање хладне воде.

Феномен су први пут приметили перуански рибари 1600-тих.

Они су запазили да топла вода дожљава врхунац близу америчког континента у децембру и назвали је „Ел Нињо де Навидад", „дете Христ" на шпанском.

Како Ел Нињо и Ла Ниња утичу на наше временске услове?

Нису сваки Ел Нињо и Ла Ниња исти, али научници су приметили неке типичне ефекте:

Глобална температура расте за око 0,2 степена Целзијуса током епизода Ел Ниња и падне за око 0,2 степена Целзијуса током Ла Ниње.

То је зато што Ел Нињо значи да се топлија вода шири даље и остаје ближе површини.

То, потом, испушта више топлоте у атмосферу, стварајућу влажнији и топлији ваздух.

Најтоплија до сада забележена година 2016, била је година Ел Ниња.

Између 2020. и 2022. године, северна хемисфера имала је три епизоде Ла Ниње у низу.

Упркос овом трију Ла Ниња, у уторак су подаци саопштени из службе за надзор климе ЕУ показали да је 2022. била пета најтоплија година у свету.

Професор Адам Скејф из британске Метеоролошке службе рекао је:

„Глобална просечна температура у последње три године била је близу рекордних величина, али би она била још виша да није било ефекта хлађења дуготрајне Ла Ниње."

Пораст од 0,2 степена Целзијуса додао би око 20 одсто на постојећи раст глобалне температуре од климатских промена.

Он додаје да Метеоролошка служба очекује да се Ла Ниња заврши касније током ове године, „повећавши могућност још веће глобалне температуре".

Током епизода Ел Ниња, топла вода гура снажне ваздушне струје Пацифичке млазне струје даље на југ и исток широм Северне и Јужне Америке.

То доноси влажније време у јужне савезне државе САД-а и Мексичког залива, док у областима на северу САД и у Канади може бити сувље.

Азија, Аустралија и Централна и Јужна Африка обично погађају суше.

Током Ла Ниње догађа се супротно: суша у САД, а обилне падавине у Канади и Азији.

У октобру 2022, Аустралија је доживела рекордне падавине и поплаве које је покренула Ла Ниња.

Ла Ниња такође генерише више урагана на Атлантику - погађајући Флориду и друге јужне савезне државе САД - али зато мање тропских олуја на Пацифику.

Супротно важи за Ел Ниња.

Колико често се јављају ове епизоде?

Ел Нињо и Ла Ниња се у просеку јављају на сваке две до седам година и обично трају од девет до 12 месеци.

Не морају нужно да се смењују: Ла Ниња је ређа појава од Ел Ниња.

Како ови догађаји утичу на нас?

Екстремни временски услови које изазивају Ел Нињо и Ла Ниња погађају инфраструктуру, храну и енергетске системе широм света.

Епизоде Ел Ниња између 2014. и 2016. изазвале су сушу у Канади и Азији, довевши до штете по усеве и нарушивши снабдевеност храном за више од 60 милиона људи, према УН-овој Организацији за храну и пољопривреду.

Ел Нињо такође отежава хранљивим материјама са дна океана да се попну до површине близу америчког континента.

То значи да је мање хране доступно морским врстама као што су лигње и лолоси, заузврат смањујући залихе рибе за рибарске заједнице Јужне Америке.

Да ли климатске промене утичу на овај феномен?

Климатски научници УН-а ИПЦЦ су 2021. рекли да су ЕНСО догађаји који су се одиграли после 1950. јачи од оних праћених између 1850. и 1950. године.

Међутим, рекли су и да историјски докази као што су годови дрвећа и записи из седимената показују да је било варијација у учесталости и јачини ових епизода од 1400-тих.

ИПЦЦ је закључио да не постоје јасни докази да су климатске промене утицале на епизоде Ел Ниња и Ла Ниње.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]