Природа: Међусобни љубавни односи различитих биљних и животињских врста

Зелено-смеђе сунђерасто блато прекрива површину плитких мочварних бара у Националном парку Еверглејдс у јужној Флориди.

На први поглед личи на заразно цветање алги које исисава кисеоник из воде гушећи притом околни екосистем и ослобађајући токсине.

Заправо је реч о дивном и продуктивном спајању алги, гљивица и још неких састојака, као што су остаци распаднутих биљака, микроби и бактерије.

Оваква групација разних организама која подразумева један савршени међусобни однос познат и под именом перифитон, пружа темељ за изузетно биодиверзивни екосистем Еверглејдса, објашњава Менакши Чаба, научник који ради за непрофитну организацију Фондација Еверглејдс из Флориде.

„Невероватна ствар, јер је ово заједница организама који су се удружили и створили материју која овде представља базу за комплетан ланац исхране", додаје Чаба.

Перифитон је пример мутуализма, неочекивано блиског односа различитих врста.

Као и код сваког односа, мутулизам укључује различите, комплексне врсте међусобне зависности и користи, али се на крају своди на два типа: врсте које у огромној мери зависе једне од других (обавезна узајамност) и врсте које имају неку врсту факултативног мутуализма.

Код потоње, врсте понекада напуштају заједницу и успевају да преживе и без ње.

Иако љигава смеса алги и гљивичасте материје перфитона можда и није најгламурознији спој у природи, овај однос доноси симбиотичну романсу која вероватно траје већ ,,неколико стотина милиона година", каже Чаба.

И док Дан заљубљених многе наводи да размишљају о састојцима једне добре везе, ми ћемо се позабавити неким необичним, па ипак изузетно успешним, паровима из животињског и биљног света који би и људе могли романтично да инспиришу.

Вунасти шишмиши и биљке месождерке

Није свако у стању да се носи са биљком месождерком, али ова лепотица са Борнеа има сопственог савршеног партнера у виду вунастог шишмиша.

Ова биљка, која најчешће удави властиту жртву уз помоћ љигаве и лепљиве смесе, слепог миша мами ехо рефлектором.

Али она у ствари не жели шишмиша, овај тропски ловац жуди само за његовим изметом.

Она расте у земљи без довољно хранљивих материја, па јој је неопходно додатно ђубриво које проналази у измету.

Шишмиши зато дане проводе одмарајући се у биљци која им уместо да их претвори у храну, заузврат пружа безбедно склониште.

Корење детелине и бактерија која воли слатко

Легуми попут пасуља, грашка, леблебија и детелине, учествују у симбиотичком односу са бактеријама које су у стању да из ваздуха издвоје азот и претворе га у амонијак, који потом биљке могу да трансформишу у протеин и искористе га за сопствени раст.

Овакав међусобно користан однос постоји већ неких 60 милиона година.

Биљке бактеријама узвраћају на овакву услугу тако што им дозвољавају да се настане у нодулама (сићушним ружичастим лоптицама) њиховог корена и обезбеђују им шећер и кисеоник неопходан за њихов раст.

Тако да када следећи пут будете чистили коров и чупали детелину, обратите пажњу на корење и на ово чудесно и древно партнерство.

Крокодили и птице

Крокодил из Нила и египатска шљука баш и не изгледају као цимери, али ради се о савезу који је основан још у древна времена, а документован још 440. године п.н.е.

И даље није најјасније шта је спојило овај пар, а неки научници чак сматрају да је чишћење крокодилских зуба уз помоћ птица најобичнији мит.

Али постоји доказ да међу крокодилима и птицама из мочвара широм света ипак има нечега.

У Америци дугоноге мочварице активно бирају да се гнезде на Америчким алигаторима и да тако користе уточиште које им ови рептили пружају не би ли тако одбранили сопствене потомке од других предатора који краду птичја јаја.

Која је ту корист за алигаторе?

Укусна гозба у виду птића који испадну из гнезда.

Нојеви и зебре

Нојеви имају слаб вид, али сјајан њух.

Зебре имају добар вид, али ужасно слабо чуло мириса.

Они су као пар створен у рају и њихов однос је познат још из најранијих радова Чарлса Дарвина.

У афричким равницама често можемо да их видимо заједно, како се узајамно помажу комбинујући чула не би ли се заједно заштитили од предатора.

На крају је остао само један

Али шта се дешава са овим мутуалзмима када једна од врста постане угрожена или једноставно изумре као врста?

Утицај човека на планету, као у случајевима нестајања природних станишта или довођења врста које нису аутохтоне за то подручје, може да доведе до угрожавања једног од учесника у симбиози.

На Хавајима, биљке су ко-еволуирале на тај начин да савршено стају у кљун птица које долазе да се њима нахране.

Изумирањем ових птица, биљке чије је опрашивање зависило од њих и саме ће кренути тим путем.

Другим речима, ове биљке су постале удовице и могуће је да неће успети да преживе без партнера у опрашивању.

Мутиализми могу да „усмере различите врсте ка заједничкој судбини", наводи се у једној студији о партнерству међу различитим врстама.

Прекид везе има потенцијал да се шири и убрзава ефекте губитка биодиверзитета и ремећења екосистема.

Али можда се овде и не ради само о раскидима и раздвајању.

Природа је отпорна и ове врсте ће можда пронаћи начин да преживе и ван симбиозе.

„Постоје јасни примери у којим мутуализми показују изненађујућу способност да се адаптирају на глобалне промене, а забележено је чак и заснивање нових партнерстава", каже Тоби Кирс, еволуциони биолог.

Додаје и да се то најчешће дешава са инвазивним врстама као што су гљивице које сада успостављају савез са не-аутохтоним еукалиптусом.

„Није баш све тако црно", сматра Кирс.

Погледајте како пси лове скупе тартуфе

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]