Природа и птице: Како је Џипси, ретка птица ћелавог ибиса, доспела у долину Неретве

Хрватска је добила неочекивану посетитељку.

У долину реке Неретве долетела је Џипси, женка северног ћелавог ибиса, једна од неколико стотина одраслих птица ове угрожене врсте.

„Пошто је одлетела с Брача, Џипси се само кратко задржала на Хвару, с Хвара је наставила јужно, све до Сланог недалеко од Дубровника.

„Међутим, после тога се предомислила и одлетела у делту реке Неретве", саопштили су у објави на Фејсбуку из удружења БИОМ, која се бави заштитом животиња.

Петра Чулиг, стручна сарадница за заштиту природе у тој организацији, каже за ББЦ на српском да ова ретка птица сада „обитава на травњацима, где тражи храну у облику ситних животиња".

„Ове птице су необична појава у нашим крајевима с обзиром да их није било преко 300 година и изазивају пажњу код јавности.

„У Хрватској и на Балкану виђамо управо птице из алпске популације ћелавих ибиса, које залутају на путу у италијанску Тоскану - углавном се ради о младим, полно незрелим јединкама, али и о одраслим птицама, које скрену с уобичајене руте и наставе да лете јужно на источној страни Јадрана", објашњава.

Ћелави ибиси (Geronticus eremita) некада су живели у целој јужној и средишњој Европи, северној Африци и на Блиском Истоку, а из Европе су нестали у 17. веку због прекомерног лова.

Данас се могу пронаћи у природи само у Мароку, док у Аустрији, Италији, Шпанији и Турској научници покушавају да их врате у некадашња станишта.

Пројекат LIFE Northern Bald Ibis у Аустрији допринео је да на Балкан долети Џипси, која се излегла у тој земљи 2018, каже Петра Чулиг.

Ћелави ибиси примећени су у последње две године и на територијама Црне Горе и Босне и Херцеговине, а 2019. су у Хрватској страдале четири јединке.

Ко је Џипси и одакле је долетела у Хрватску?

Колоније ћелавих ибиса у свету данас претежно чине птице станарице, док је алпска колонија, која насељава пределе Алпа у Аустрији и Италији једина миграторна, каже Чулиг.

Птице станарице су оне које читаву годину проводе у истом станишту, док се миграторне птице или селице у зимском периоду селе у топлије пределе.

Управо из ње долази и Џипси, која се излегла у зоолошком врту у Аустрији 2018, припада колонији ибиса у Иберлингену у Њемачкој, а ове зиме је из Италије „кренула на другачији пут и виђана је дуж хрватске обале", објашњава стручна сарадница за заштиту природе удружења БИОМ.

„У овом пројекту свака је јединка битна и тако свака птица носи своје име. Када се код нас појави ћелави ибис, зна се који је и може се пратити преко апликације Анимал трекер", додаје.

„Ради се о слободноживућим јединкама које су пуштене из заточеништва те су научене да се селе до Тоскане у Италији - имају урођен нагон за миграцијом, али пут морају да науче од старијих птица", каже Петра Чулиг.

Ибисе са Алпа су током селидбе првобитно пратили људи у лаким летелицама, а сада су одрасле птице научиле руту којом се селе и предводе младунце.

„Ћелави ибиси воде се до Италије од 2014, а последњих неколико година, када их све више мигрира, виђамо их и у Хрватској - понекад мања јата, понекад саме јединке", прича Чулиг.

Стручњакиња ипак напомиње да „скретање с пута не представља нужно опасност".

„Ако је време повољно и птице нађу повољна места за одмор и храњење, презимеће овде и вратити се на своја гнездилишта. Али, како је реч о дужем путу, већа је шанса да наиђу на криволовце", упозорава она.

Шта је северни ћелави ибис?

Ова угрожена врста, позната и под називом Geronticus eremita, до почетка 20. века живела је у Северној Африци и на Блиском Истоку, наводи се у опису на сајту Животињска различитост.

Данас је на црвеној листи угрожених птица и може се видети у Мароку, Турској, Италији, Шпанији и Аустрији, а преостало их је између 200 и 250 одраслих на планети, додаје се.

Пројекти за очување и умножавање ове врсте покренути су у Аустрији, Италији, Шпанији, Турској и Мароку, кажу из удружења БИОМ.

„Захваљујући оваквим пројектима бројност ћелавих ибиса је порасла, те је 2018. врста променила статус угрожености из критично угрожене (ЦР) у угрожену (ЕН)", додају.

Ове птице гнезде се углавном на стенама и литицама око 1.400 метара надморске висине смештеним у полупустињама, пределима са сувом континенталном климом, по чему се разликују од других врста ибиса, које преферирају влажнија станишта.

Женке ћелавог ибиса полажу два до четири јајета, младунцима је потребно 25 дана да се излегу, а између треће и пете године живота јединке достижу полну зрелост.

У дивљини живе од 10 до 15 година, али у резерватима животни век може да достигне и 40 година.

Претходне посете ибиса Балкану

Пре мање од годину дана, у априлу 2022, ћелави ибис је имао још један лет по балканским земљама, а приметили су га у општини Модрича, на северу Босне и Херцеговине.

То су потврдили и из бањалучког Друштва за истраживање и заштиту биодиверзитета.

„Птица је уназад дан, два у околини Модриче, тачније у дворишту вртића 'Наша радост' где се храни на травњаку око објекта, а ноћи на крововима околних кућа", рекао је члан удружења Јовица Сјеничић за портал Мондо.

Неколико месеци раније, у новембру 2021, ћелави ибис долетео је у Црну Гору, а активисти Центра за заштиту и проучавање птица (ЦЗИП) чували су птицу, која се нашла у подгоричком насељу Коник, пренео је лист Вијести.

„Чувамо тренутно најважнију личност у Црној Гори, важнију и од председника и од премијера", шаљиво су тада поручили активисти у објави на друштвеним мрежама.

Истог месеца, ова ретка птица виђена је и у Цазину, месту на крајњем северозападу Босне и Херцеговине, објавили су из италијанске организације Бенторнато Ибис (Добро дошао назад, ибис), која се бави заштитом ове угрожене врсте.

Током 2019, јединке ћелавих ибиса долетеле су до Вранског језера у хрватској Далмацији, али ове посете љубитељи птица не сећају се са радошћу.

Четири птице су тада страдале, две од руке криволоваца, каже Петра Чулиг из удружења БИОМ.

„Ибиси су носили ГПС одашиљаче тако да их је било могуће лоцирати, а два уређаја била су скинута с птица и бачена у грмље што је упућивало на незаконито усмрћивање.

„Тада је страдао и Донатело, искусна птица-водич способна да води младе генерације на зимовалишта, односно добар темељ за успостављање дивље популације, што је био тежак ударац за пројектни тим", препричава она.

Због тога, из удружења БИОМ сада позивају на опрез у опхођењу према ретким птицама.

„Апелујемо на све које уоче ћелаве ибисе да их не узнемиравају и да им омогуће несметан боравак на подручју на којем се налазе.

„Важно је да не допустимо да још једна врста нестане због људског деловања", закључује Чулиг.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]