Црни пантер и Војводина: Обустављено трагање за пантером - балканске потраге за дивљим животињама

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Слободан Маричић и Немања Митровић
- Функција, ББЦ новинари
После вишедневне потраге за црним пантером, наводно виђеним на подручју Војводине, о њему се и даље не зна готово ништа - па ни да ли је заиста реч о пантеру, због чега је читава акција и окончана.
Немања Ивановић, начелник Покрајинске инспекције за заштиту животне средине, који је координисао потрагом, каже да ће она бити настављена уколико се појаве нови докази.
Надлежни су данима претраживали терен и ангажовали дронове у потрази, али Ивановић наводи да није пронађен ниједан недвосмислен доказ о постојању овог предатора.
Ово није први пут да се на Балкану трага за дивљом животињом - протеклих година било је неколико таквих потрага, а међу одбеглим и изгубљеним животињама било је тигрова, лавова и питона.
Један од таквих догодио се 2003. године у зоолошком врту на Палићу, када је убијена тигрица која је успела да изађе из кавеза.
„Када су у питању ванредне ситуације са опасним дивљим животињама, заштита људских живота има примат што, нажалост, најчешће није добро за животињу", каже за ББЦ на српском Соња Жакула, научна сарадница Етнографског института САНУ.
О потрази за пантером
Из Јавног предузећа „Војводинашуме" 10. новембра је саопштено да је црни пантер уочен у атарима општине Апатин, војвођанског места удаљеног 200 километара северно од Београда.
„Предатор је изузетно опасан и овим путем апелујемо на грађане да воде рачуна... Уколико неко уочи црног пантера, потребно је одмах обавестити надлежну полицијску станицу", пише у саопштењу.
Убрзо се огласио Петар Сладић, чија је њива на тромеђи Апатина, Сонте и Свилојева.
Пољопривредник из Апатина, тврди да је пантера видео још 30. октобра, током сетве на њиви, што није пријавио јер се „плашио подсмеха" људи из његове околине.
Сладић је сигуран да је видео црног пантера, јер као бивши ловац „врло добро познаје животиње" и анатомију дивљачи уобичајених на простору Војводине.
„Сејали смо јечам колега и ја и у једном моменту из правца шипражја изашла је животиња, колега ме је питао шта ми ово гледамо, рекао сам - у велику мачку.
„Ишла је грациозним ходом, није се освртала, није бежала, дошла је до неке средине те њиве, стала, погледала према нама, задржала се пар секунди и отишла... Дуго сам је гледао, били смо у неверици", изјавио је Сладић.
Случај је пријавио када је од још неколико становника околних села чуо да су видели исто што и он.

Погледајте видео: „Немојте да се плашите" - медвед упао на просидбу

Општина Апатин је потом 12. новембра саопштила да је црни пантер уочен код Бање Јунаковић, између Апатина и оближњег насеља Пригревица.
„Моле се грађани да не иду до даљег у том правцу, јер се ради о веома опасној и непредвидивој дивљој животињи", навели су.
За пантером су трагали полицајци из Апатина, ловочувари „Војводинашума" и радници „Вода Војводине".
Надлежни у потрази користе и дронове са камерама, од којих је једна термовизијска - приказује изворе топлоте, што значи и топлоту нечијег тела.
„Уочили смо разне друге врсте животиња - птице, неке разне врсте ситнијих глодара, али на срећу или несрећу још нисмо уочили нешто што указује да је он у близини", навео је Немања Ивановић.
Ивановић је тада рекао да је реч о животињи која је „боравила у некој врсти заточеништва".
„Ми не знамо како ће се она понашати јер ово није њено природно окружење, али претпостављамо да ће се због глади у њој пробудити ловни нагон и да ће неку пернату живину или срну уловити.
„На срећу, нико није пријавио штету до сада", рекао је он.
Никаквих доказа није било ни у наредним данима, па је потрага обустављена.
Нису пронађени релеватни трагови на тлу, боравка и исхране саме звери, нити су пријављена нова виђења овакве животиње, навео је Ивановић, преноси новосадски Дневник.
Или је звер узнемирена потрагом врло брзо отишла са овог терена, или заправо није ни постојала, већ се ради о уобразиљи очевидаца изазваној недовољним познавањем овакве животињске врсте, пише Дневник.
Ивановић је претходно рекао да је идеја да се пантер успава и пребаци у Зоолошки врт на Палићу.
„Зоолошки врт Палић има најсавременије средство за успављивање - максимални домет је до 30 метара за успављивање, а ми то нећемо да радимо у затвореним контролисаним условима, него буквално на отвореном", рекао је он за портал Нова.
Активисти за заштиту животиња већ су упозоравали на велики проблем кријумчарења егзотичних животиња из Африке на Балкан и остале европске земље.
„Осим што се увозе младунци или мртви лавови као трофеји, европске земље су транзитни путеви за пренос лављих костију, зуба или канџи из Африке у Азију, где се користе у алтернативној медицини и као накит", изјавила је раније за ББЦ на српском Сњежана Малић-Лимари из Светске организације за заштиту природе.
О осталим потрагама
Потрага за пантером није први необичан случај одбегле дивље животиње на Балкану.
Један од најпознатијих у Београду догодио се 1987, када је у центру збивања била женка јагуара која је побегла из зоолошког врта.
„Ова прича је публици позната кроз споменик керуши Габи који се и данас налази у зоолошког врту", каже Жакула.
„Габи је патролирала вртом заједно са ноћним чуваром и успела - уз страшне повреде - да задржи јагуара док није стигла полиција", додаје.
Како наводи, полицајци су јагуарку покушали да сатерају назад у кавез, али им то није пошло за руком и морали су да је убију.
Нешто слично догодило се и 2003, када је тигрица изашла из кавеза зоолошког врта на Палићу.
Директор зоолошког врта Игнације Тонковић тада је изјавио да је животиња побегла пошто је радник зоолошког врта заборавио да затвори врата кавеза током чишћења.
После бега је пронађена како лежи уз ограду врта, са унутрашње стране, али је убрзо убијена.
Убио ју је полицајац, пренео је тада Б92, а како су навели, интервенција је извршена на позив Тонковића.
„Правило, када се ради о звери, јесте да се никада не покушава враћати у кавез у ком су били, него да се у што бржем року ликвидирају.
„Ја као ветеринар не бих се могао упустити у наркозу и спашавање тигрице, а да постоји и најмања могућност да неко од људи буде повређен", рекао је тада директор зоолошког врта на Палићу.

Погледајте видео: Љубавни живот меде Александра на Тари

Разних сусрета са дивљим животињама је током година било и у региону.
У Загребу је 2020. нестала Зои - женка краљевског питона.
Змија дуга око метар сунчала се у башти, али када је њена власника накратко окренула главу, змија је отишла у непознатом смеру, пренео је тада загребачки Јутарњи лист.
„Ако уочите Зои, не страхујте - назовите нас и ми ћемо је нежно и пажљиво преузети", апеловали су власници змије на суграђане.
„Иако вам Зои највероватније не би учинила ништа, будући да је реч о животињи коју не познајете, немојте је дирати", додали су.
Годину дана касније у престоници Хрватске пронађен је питон, али тада није било познато да ли је то Зои.
„Рекли су нам да је Зои мртва и ако је то стварно она, онда ће мој син Крсто бити пресретан", изјавила је власница, додајући да ће одмах отићи да провере.
„Крсто ће је одмах препознати, а и она њега, па ако је то збиља она, возимо је кући."
Тигар је прошле године узнемирио и путнике једног трајекта за хрватско острво Хвар, када су га приметили у кавезу, смештеном у приколици једног возила.
Посада трајекта није знала да превози тигра, јер власник то није пријавио.
„Чланови посаде нису дужни да прегледају садржај приколице, уколико није пријављен превоз опасних супстанци и слично", навели су.
Како кажу, све је откривено када их је власник тигра на пола пута питао да ли може да подигне цираду на приколици, да „бештија" добије мало ваздуха.
Нешто слично догодило се у Будви, где је у фебруару ове године, после дводневне акције мештана, активиста за заштиту животне средине и медија, пронађено младунче лава.
Лавић је из једног будванског насеља нестао крајем јануара, када је почела масовна потрага, која је завршена срећним крајем.
Жакула тај случај истиче као пример добре праксе, када је животиња је на крају ухваћена неповређена и збринута.
„Важно је сачувати људске и животе домаћих животиња, али црногорско искуство је показало да је то сасвим могуће уз очување живота велике мачке", каже Жакула.

Погледајте видео: Мучно путовање тигрова у малом камиону

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













