Кријумчарење животиња у Србији: Птице, отровне змије и мајмуни са Хоргоша

Певајући папагаји, њих 36, замало да недавно буду прокријумчарени на граничном прелазу Хоргош.

Цариници су птице открили у пасату суботичких регистрација којим су се четворица путника у Србију враћала из Словачке.

Илегална трговина дивљим врстама присутна је свуда у свету, а не само у Србији, каже за ББЦ Павле Јовановић, руководилац Групе за спровођење ЦИТЕС конвенције при Министарству заштите животне средине.

„Она спада међу првих пет активности по обрту илегално стеченог капитала на годишњем нивоу", каже Јовановић.

Како објашњава, у трговину дивљим врстама не спада само трговина животињама, већ и њиховим дериватима, деловима и производима.

Према последњој процени Интерпола, тврди Јовановић, читава „индустрија" илегалне трговине дивљим врстама тешка је око 20 милијарди америчких долара.

Колико је кријумчарење птица распрострањено у Србији?

Цариници су папагаје на Хоргошу пронашли јер се један од њих огласио док су они разговарали са возачем.

На питање да ли имају нешто да пријаве при уласку у земљу, путници су одговорили одрично. Звук папагаја их је демантовао, па је ауто послат на детаљан преглед у гаражу.

Птице су се биле заробљене у три путне торбе - две између предњих и задњих седишта, а једна код сувозачевог седишта.

Дежурни ветеринарски инспектор утврдио је да се ради о тзв. певајућим папагајима из породице Psephotus Haematonotus, једне од најбројнијих у Аустралији.

Овај покушај кријумчарења птица свакако није усамљен, што потврђује и случај од среде 18. септембра, када је на Палићу откривено 40 јединки строго заштићених врста птица, држаних у заточеништву.

У питању је било 12 чешљугара, две зелентарке, седам конопљарки, по једна зимовка, стрнадица жутовољка, зеба, дрозд певач, инка сиве вране, два коса, три гаврана, три сојке и седам чворака.

„Не знам колики су обими кријумчарења папагаја, али велики број њих угрожен је управо због хватања у природи и шверца, због чега доста угине током транспорта", каже за ББЦ Драган Симић из Лиге за орнитолошку акцију.

„Међутим, што се тиче наших птица - то је проблем који не посустаје."

Симић додаје да је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије током ове и претходних година хватало криволовце, као и да је стотине случајева пријављено полицији.

„Али мислим да се број случајева који су имали некакав судски епилог може набројати на прстима једне руке", истиче Симић.

Тешко је утврдити колики број птица је угрожен илегалном трговином. Према истраживању организације Трафик (Traffic), невладине организације која прати промет животиња, италијански суд је 2003. године утврдио да су две фирме за ловачки туризам прошверцовале више од два милиона птица из Србије у Италију у периоду од шест година.

Боља контрола на границама, али увек има „луфта"

Увек ће се наћи они који ће покушати да у авион унесу течност или да прођу са кофером чија тежина „за кило-два" премашује ону која је означена на карти.

А постојаће и они који ће покушати да прошверцују птице. Неколико птица.

Републичка инспекција за заштиту животне средине је 2010. године одузела 22 јединке птице тукан на аеродрому Никола Тесла у Београду.

Без обзира на тип граничног прелаза, кријумчари ће ипак пробати да унесу животиње.

Павле Јовановић из Министарства заштите животне средине каже да се месечно, у просеку, деси неколико покушаја кријумчарења животиња, али да број забележених случајева представља „само промил онога што прође недетектовано".

„Имамо два аеродрома која треба контролисати за ризичне пошиљке и више од 80 граничних прелаза", каже Јовановић.

Додаје да министарство ради на „јачању капацитета колега из граничне полиције и царине, како би они одмах реаговали, послали фотографију", а онда би стручњаци помогли у идентификацији животиња и евентуално упозорили на ризике.

Драган Симић истиче да је шверц једним делом преусмерен на јужну Србију, јер је на војвођанским граничним прелазима појачана контрола.

„За југ уопште нисмо сигурни. Тамо је и мањи број активиста који могу да прате стање на терену."

Шта је ЦИТЕС конвенција?

Запослени у радној групи при Министарству заштите животне средине воде рачуна о поштовању ЦИТЕС конвенције усвојене 1975. године, коју је Србија ратификовала 2001. године.

Ова конвенција омогућује прекогранични промет животиња, али уз посебне дозволе.

Управни орган за ЦИТЕС у Србији је Министарство заштите животне средине, док постоји више научних и стручних тела која дају мишљења везана за прекогранични промет.

Постоје одређене врсте за које не може да се изда дозвола у комерцијалне сврхе.

„Када не постоје те дозволе, јасно је да је у питању преступ, посебно када је реч о прикривању. Онда се то сматра кријумчарењем", објашњава Јовановић.

Додаје да се овом конвенцијом Србија обавезује да контролише међународну трговину, како међународни промет не би угрозио опстанак врста у дивљини.

„После губитка станишта, илегална трговина је други фактор који највише угрожава опстанак врста."

Где заврше птице са граничних прелаза?

Птице пронађене на Палићу открили су Покрајински завод за заштиту природе и Покрајинска инспекција за заштиту животне средине, уз присуство полиције.

Како преноси портал 021, све птице су збринуте у Зоолошком врту Палић, а након прегледа, биће пуштене на слободу.

Када су открили папагаје у аутомобилу на прелазу Хоргош, цариници су одмах обавестили дежурног ветеринарског инспектора. Папагаји су затим предати раднику ЗОО врта из Суботице.

Јовановић објашњава да не постоји једно тело које реагује у оваквим ситуацијама, већ да је у питању сарадња „Министарства заштите животне средине, надзорних органа и зоолошких вртова".

Које још животиње би „кришом у Србију"?

Изгледа да су кријумчарене птице чак и најмањи проблем, спрам величине.

Јер српски гранични прелази некада више личе на албум Животињског царства.

„Имали смо случај са кријумчарењем мајмуна 2012. године. Ту је било шест примерака", сећа се Јовановић једног од примера.

Каже да је један од најчешћих начина за кријумчарење мешање легалног са илегалним товаром.

„На папирима ће писати да се преноси кафа, а унутра ће бити убачене, на пример, три вреће са по 500 корњача."

Заплена 1.300 корњача свакако је један од амбициознијих примера покушаја кријумчара.

Пази, уједа, а мало је и прехлађен

У Србији је од 2010. године забрањено држање опасних дивљих животиња, не само зато што су у питању угрожене врсте, већ зато што често могу да представљају и опасност по људско здравље.

„Дакле, забрањене су отровне змије, алигатори, крокодили, кајмани, крупне звери и сви примати", појашњава Јовановић.

Без обзира на очигледна упозорења, у пошиљкама ипак могу да се нађу опасне дивље животиње.

„На граничном прелазу Градина смо имали случај са отровним змијама. И то се није радило о поскоцима, већ о врстама из Африке за које не постоји противотров."

Али нису отровне змије једина претња, ту су и разне друге болести које дивље животиње могу да пренесу на човека, попут еболе, херпеса б, беснила и слично.

Јовановић додаје да је чест случај да неке државе ЕУ немају такве забране куповина и чувања егзотичних животиња.

Тако човек може, на пример, да купи мармозета у некој од земаља ЕУ и, како не може да га унесе у Србију - прошверцује га, несвестан ризика.

„Примати могу пренети велики број зооноза на људе. Такође, обично када стекну полну зрелост, ти мајмуни постану агресивни", објашњава Јовановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]