Израел и Палестинци: Хоће ли се Израел повиновати одлуци Међународног суда правде о Гази

Палестинске избеглице у јужној Гази

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Велика већина становника у Гази је исељена
    • Аутор, Пол Адамс
    • Функција, ББЦ
  • Време читања: 2 мин

Није то била потпуна победа ни за Јужноафричку Републику, ни за Палестинце.

Међународни суд правде (МСП) није наредио Израелу да одмах обустави војну операцију, што имплицира признање права Израела на самоодбрану после напада Хамаса 7. октобра прошле године.

Ипак, највише правно тело Уједињених нација препознало је да је ситуација у Гази катастрофална.

Најважније, суд је саопштио да постоји озбиљан ризик да се стање даље погорша пре него што донесе коначну пресуду поводом оптужби за геноцид, а тај процес би могао да траје годинама.

Због тога је упутио неколико захтева Израелу, који су махом у складу са већином од девет „привремених мера" које захтева Јужноафричка Република.

Великом већином суд је пресудио да Израел треба да уради све да избегне убијање Палестинаца, наношење озбиљних физичких и менталних повреда, стварање неподношљивих услова за живот у Гази, или намерно спречавање рађања Палестинаца.

Одлучио је и да Израел треба да уради више да „спречи и казни" јавно подстицање геноцида, наводећи примере израелског председника и министра одбране.

Позван је и да спроведе „моменталне и ефикасне мере" поводом хуманитарне катастрофе у Гази.

Није дакле било позива о обустави ватре, већ је наведена серија захтева, који, ако би били спроведено, драстично би променили природу израелске војне операције у Гази.

Израел оштро одбацује оптужбе за геноцид, истичући да је Хамас одговора за излагање Палестинаца ризику.

Каже да Хамас делује у и испод густо насељених градова и избегличких кампова у Гази, због чега је немогуће да Израел избегне убијање цивила.

Израел тврди и да је учинио веома много да упозори цивиле како би избегли опасност.

Уверење да Израел има „најморалнију војску на свету" јесте уверење које имају скоро сви јеврејски становници у земљи.

Међутим, од почетка октобра израелске акције довеле су до исељавања скоро 85 одсто од 2,3 милиона становника у Гази.

Они који су побегли потражили су уточиште у бедним, пренасељеним склоништима, у којима је здравствена заштита све гора а залихе неопходних намерница неодговарајуће.

Убрзо пошто је председница суда Џоан Донахју почела да говори, било је јасно да је ургентност ситуације у Гази била прва ствар на уму суду и да Израел није успео у напору да цео случај буде одбачен.

Суткиња Донахју дала је суморан приказ патње Палестинаца у Појасу Газе.

Рекла је да патња деце посебно „слама срце".

Ово није коначна одлука суда о геноциду - по свему судећи биће потребно неколико година да таква пресуда буде донесена.

Међутим, мере које је суд затражио скројене су тако да Палестинцима у Гази пруже неку врсту заштите док се разматра јужноафричка кључна оптужба против Израела за геноцид.

Израел сада мора да одлучи како ће одговорити.

Пресуде су обавезујуће, али не постоје механизми којима би биле примењене.

Израел може да одлучи да потпуно занемари став суда.

С обзиром да су дипломатски напори сада усмерени на двомесечни прекид ватре, и да и даље постоје напори да се побољша допремање помоћи Појасу Газе, Израел може да тврди да већ предузима кораке како би испунио захтеве суда.

Међутим, чак и ако се стање побољша, а још нема назнака да ће се то десити, остаје чињеница да је Израел и даље оптужен за геноцид, а да Међународни суд правде верује да је случај оправдан и стога вредан даљег детаљног разматрања.

Израел, земља која је рођена из пепела најтежег почињеног геноцида у свету, мора сада да живи у сенци правосудног случаја док суд не донесе пресуду.

line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]