Русија и Украјина: Мира ће бити кад остваримо циљеве, каже Путин

Руски председник Владимир Путин поручио је да ће до мира са Украјином доћи само „када Русија оствари зацртане циљеве".

Ово је била његова прва велика конференција за новинаре откако је Русија започела инвазију на Украјину у фебруару 2022.

Путин је рекао да је ситуација на фронту повољна по Русију и да је руска економија снажна упркос рату.

Конференција за новинаре је заправо била комбинација одговора на питања Руса који су се јављали телефоном и новинара.

Број питања које су Руси упутили Путину наводно је премашио два милиона.

Традиционална годишња конференција за новинаре руског председника прошле године није одржана.

„Постојање наше земље без суверенитета је немогуће. Она једноставно неће постојати", рекао је он водитељки руског државног Првог канала.

„Мира [у Украјини] ће бити када остваримо циљеве. Ти циљеви се нису променили", каже он, наводећи „денацификацију, демилитаризацију и неутрални статус Украјине".

Те циљеве, Путин је изнео и на почетку рата који се ближи трећој години.

Прецизирао је да је денацификација Украјине неопходна јер они и данас славе Бандеру - сарадника нациста у Другом светском рату - а поменуо је и недавни случај у канадском парламенту када је сарадник нациста, украјински ветеран, добио овације, а присутни су били и канадски премијер Џастин Трудо и украјински председник Владимир Зеленски.

Што се тиче демилитаризације, Украјина „не жели да преговара", каже Путин.

„Зато смо принуђени да предузмемо друге мере. Украјина данас не производи ништа. Све добијају бесплатно, а то ће се једног дана можда завршити", каже Путин.

Додаје да је руска војска успела да уништи многе тенкове и оклопна возила које су западни савезници испоручили Украјини.

О дешавањима на фронту и мобилизацији

Говорећи о дешавањима на фронту, Путин је рекао да је украјинска војска направила резултате тек на „малом подручју" и објашњава да су руске снаге одлучиле да се повуку у шумовите области „како би спасиле животе наших момака".

„Не знам зашто Кијев наставља да гурају своје људе да гину, то је путовање у једном правцу за украјинске снаге. Разлози за то су политички, јер украјински лидери моле стране земље за помоћ".

Путин даље тврди да руске снаге имају предност дуже целе линије фронта у Украјини.

„Практично дуж целе линије додира наше оружане снаге напредују и утврђују позиције, да се скромно изразим", рекао је он на маратонској конференцији за новинаре.

Последњих месеци било је веома мало промена на линији фронта, али Русија циља два источна града у региону Доњецка - Маринку и Авдејевку.

Путин је открио да Русија тренутно има укупно 617.000 војника који се боре у Украјини.

На питање да ли ће бити новог таласа мобилизације, Путин је одговорио да за тим нема потребе.

„Број наших људи који су спремни да са оружјем у рукама бране интересе отаџбине не јењава", рекао је он.

Сада је више од 200.000 мобилисаних на фронту, а око 40.000 мобилисаних је из разних разлога отпуштено из службе, каже руски председник.

Додао је да је у Русији у току кампања за привлачење војника по уговору и да се око 486.000 људи до сада већ пријавило.

Поверљиви амерички обавештајни извештаји, објављени ове недеље, наводе да је од почетка рата убијено или рањено 315.000 руских војника, што је, додаје се, близу 90 одсто руског војног особља на почетку инвазије.

Ни Русија ни Украјина не износе податке о броју погинулих и рањених војника.

Однос са САД и амерички држављани у руским затворима

О односима са Америком, Путин је рекао да су САД важна земља, али ју је оптужио за империјализам.

Позвао је САД да „поштују друге људе и земље" и поручује да је Русија спремна да обнови односе када се то догоди.

Новинари су питали Путина и о двојици америчких држављана који су у руским затворима - дописнику Волстрит џорнала Евану Гершковичу и бившем маринцу Полу Велану.

Новинар Гершкович је оптужен за шпијунажу, а Велан је осуђен за исто дело на 16 година затвора.

Сједињене Америчке Државе сматрају да су обојица незаконито притворена.

Новинар Гершкович је ухапшен је док је био на радном задатку у руском граду Јекатеринбургу и оптужен је за шпијунажу, што он и његове колеге одлучно негирају.

„Што се тиче могуће размене... ми желимо да постигнемо споразум, а тај споразум мора да буде обострано прихватљив и да одговара обема странама", одговорио је Путин.

„Дијалог на ту тему је у току. Разговори су тешки и нећу сада да улазим у детаље, али мислим да треба да разговарамо на језику који је разумљив и прихватљив за обе стране. Надам се да ћемо наћи решење", додао је Путин.

Русија и ЕУ

Упитан да ли и када се може очекивати нормализација односа са Европском унијом, Путин је одговорио да то не зависи само од Русије.

„Нисмо ми покварили однос, они су покушали да нас потисну у други план или треће место, занемарујући наше интересе".

Према речима Путина, цео сукоб у Украјини, почев од 2014. године, изазвале су управо западне политичке снаге.

„Многе европске личности се споља понашају као генерал де Гол, који је био спреман да брани Француску са оружјем у руци. Али у пракси се понашају као маршал Петен, који је постао сарадник нациста током Другог светског рата", рекао је Путин.

Према његовим речима, Европа зависи од „великог брата", што значи од Сједињених Држава.

Путин тврди и да Русија „напредује" упркос западним економским санкцијама и политичкој изолацији услед рата у Украјини.

О чему је Путин још говорио?

Погледајте видео: Браћа по крви - унутар српског проруског покрета

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]