Израел и Палестинци: Статус кво више не постоји. Будућност је хаотична и опасна

После окончања рата који је започео 7. октобра стоји велика, неистражена територија звана будућност.

Стари статус кво је био опасан и болан, нарочито за Палестинце који живе под израелском окупацијом.

Али он је био познат. А онда су га уништили Хамасов напад од 7. октобра и реакција Израела.

Шок рата може да убрза промене, кад се одбаци стари начин размишљања, наметнувши тешке одлуке за бољу будућност.

Или да натера лидере и њихове грађане дубље у бункере, док се припремају за следећу рунду.

Више од једног века, Јевреји и Арапи се сукобљавају а понекад и воде ратове, због контроле над малим, изузетно жељеним комадом земље између реке Јордан и Средоземног мора.

Можда најсигурнија, најтужнија опклада је претпоставити да ће се сукоб, у неком другом облику, наставити.

На крају крајева, то се десило после сваког другог блискоисточног рата од 1948. године, кад је Израел стекао независност.

Али постоје и друге опције.

Ево неких аргумената појединаца који се налазе у самом средишту ових догађаја.

Бенјамин Нетанјаху

Израелски премијер није изложио план за дан после, ако га уопште има.

Његови противници у Израелу, који га сматрају одговорним за безбедносне и обавештајне пропусте који су омогућили нападе Хамаса од 7. октобра, тврде да је једини прави Нетанјахуов план да остане на власти и избегне пресуду под тешким оптужбама за корупцију са којима се суочава.

Нетанјаху је изградио каријеру на поруци да је Господин безбедност, једини човек који може да одржи Израел безбедним.

Хамас је уништио такву његову репутацију, већ тешко нарушену политичким размирицама унутар Израела.

Све премијерове уопштене изјаве о томе шта ће се десити после рата, под претпоставком да Израел прогласи победу, указују на наставак окупације Газе.

Израелски званичници су наводно разговарали о увођењу тампон зоне дуж границе, не понудивши никакве друге детаље.

Нетанјаху је одбацио улогу иностраних миротвораца, под претпоставком да би уопште могли да се нађу.

Јордански министар спољних послова Ајман Сафади већ је рекао да арапске државе неће „поспремити хаос" који за собом буде оставио Израел.

„Арапске трупе неће улазити у Газу. Ниједан војник. Неће бити доживљени као непријатељи."

Нетанјаху је такође одбацио план америчког председник Џозефа Бајдена да замени Хамас Палестинском управом коју предводи председник Махмуд Абас.

Нетанјаху тврди да Палестинској управи не може да се верује и да подржава тероризам, иако признаје Израел и сарађује са њим по безбедносним питањима.

Џозеф Бајден

Визија америчког председника Бајдена о будућности веома се разликује од Нетанјахуове.

Бајден наставља да пружа значајну војну, дипломатску и емоционалну подршку Израелцима.

Он је посетио и грлио чланове породице талаца, и наредио је његовим дипломатама у Савету безбедности Уједињених нација да искористе америчко право вета да блокирају резолуције о примирју.

Бајден је издао наређење да две ударне групе носача авиона доплове у регион и послао Израелу огромну количину наоружања.

Заузврат, амерички председник жели да се Израел врати некој врсти обновљеног мировног процеса.

Он жели да Палестинска управа на крају води Газу док Израел пристане на договоре о независној Палестини крај Израела.

Палестински председник Махмуд Абас се слаже с тим.

Он је углавном био пасивни посматрач после 7. октобра.

У ретком интервјуу датом ове недеље за Ројтерс, он је рекао да после рата треба да се организује мировна конференција како би се дошло до политичког решења које би довело до оснивања палестинске државе.

„Решење о две државе" званични је циљ Америке и њених западних савезника од раних 1990-их.

Године преговора да се то оствари нису уродиле плодом.

Готово четврт века, откако је мировни процес пропао, израз је постао испразни слоган.

Бајден жели да га оживи, тврдећи исправно да ће једино политичко решење окончати сукоб.

Бајден је послао потпредседницу Камалу Харис у Дубаи прошле недеље да одржи говор о исцртавању америчких граница за Газу дан после.

Она је изнела пет принципа.

„Нема присилног расељења, нема поновне окупације, нема опсаде или блокаде, нема смањења територије и нема коришћења Газе као платформе за тероризам."

„Желимо да видимо уједињену Газу и Западну обалу под Палестинском управом, а палестински гласови и тежње морају да буду окосница тог рада."

Док је био на власти и без ње, Бенјамин Нетанјаху је доследно вредно радио на осујећивању палестинске независности.

Може се слободно рећи да се неће сада предомислити.

Ако решење о две државе може да се обнови, то се неће десити док је он премијер.

Симча Ротман

Састао сам се са Симчом Ротманом у Кнесету, израелском парламенту, у којем је он истакнути посланик ултрадесничарске странке Религиозни ционизам.

Влада Бенјамина Нетанјахуа зависи од подршке Ротманове партије и других тврдокорних јеврејских националиста.

Њихова моћ потиче од динамизма покрета за насељење Јевреја на земљи заузетој 1967. године.

Од тренутка победе, неки Израелци били су решени да прошире ционистичке напоре на новоокупиране палестинске територије: Западну обалу, Источни Јерусалим и Појас Газе.

Од 1967. године они су били изузетно успешни у томе, упркос томе што су били присиљени да напусте Појас Газе кад се Израел повукао 2005. године.

Око 700.000 израелских Јевреја сада живи на окупираној Западној обали, што обухвата и Источни Јерусалим.

Лидери досељеника су у кабинету владе, а њихови напори представљају саму окосницу израелске политике.

Сада када се Израел бори са Хамасом, зарекавши се да ће уништити организацију једном за свагда, јеврејски националисти виде највећу прилику коју су имали још од 1967. године, кад је Израел победио све арапске суседе у рату који је трајао шест дана.

Од 7. октобра, наоружани досељеници на Западној обали, уз подршку војске и полиције, спречили су палестинске земљораднике да уберу властите маслине или да обрађују властиту земљу.

Досељеници су изградили илегалне путеве и још се дубље ушанчили консолидујући предстраже које су илегалне према израелском, баш као и међународном праву.

Свуда су плакати који захтевају повратак јеврејских досељеника у Газу.

Досељеници такође убијају Палестинце и упадају у њихове домове.

Људи са булдожерима дошли су ноћу да униште сеоце Кирбет Занута надомак Хеброна.

Његова популација од 200 Палестинаца већ је отишла, протерана од наоружаних и агресивних досељеника.

Међународно право каже да окупационе снаге не смеју да населе своје грађане на територију коју су заузеле.

Израел тврди да то право овде не важи.

„Окупација није права реч", рекао ми је Симча Ротман у Кнесету.

„Не можете да окупирате властиту земљу. Израел није окупатор у Израелу јер је то Израелова земља."

За Симчу Ротмана и друге јеврејске националисте, Газа је такође део израелске земље.

„Морамо да се осигурамо да су једини људи задужени за нашу безбедност на земљи Израела Израелске одбрамбене снаге [ИДФ]. Не смемо да имамо ниједну терористичку организацију, без обзира на то како се она зове.

„Да ли је то Хамас? Да ли је то Фатах? Није важно. Терористичка организација не може да држи контролу над нашим животима."

Мустафа Баргути

Ако буде било палестинских избора по окончању рата од 7. октобра, Мустафа Баргути ће се врло вероватно кандидовати за председника.

Он је генерални секретар Палестинске националне иницијативе.

Она жели да буде трећа највећа сила у палестинској политици, алтернатива исламистичким екстремистима у Хамасу и Фатаху, фракцији коју предводи председник Махмуд Абас, коју сматра корумпираном и неспособном.

Баргути верује да је отпор окупацији легитиман, мада жели да он буде ненасилан.

У канцеларији у Рамали на Западној обали, Мустафа Баргути ми је рекао да Израел користи рат да зада фатални ударац не само Хамасу, већ и идеји палестинске независности и слободе.

Као и многи Палестинци, Баргути оно што се дешава доживљава као суморни одјек догађаја из 1948. године кад је Израел освојио независност, а више од 700.000 Палестинаца побегло или под претњом оружјем било присиљено да напусти домове на територији која је постала Израел.

За Палестинце је тај догађај Ал Накба, „катастрофа", и верују да Израел жели да се она понови.

„Ја сам 100 одсто сигуран да је њихов главни циљ од самог почетка био етничко чишћење Газе, потпуно етничко чишћење Газе, покушај да потисну народ ка Египту, стравичан ратни злочин.

„И кад би у томе успели, мислим да би им следећи циљ био да покушају да етнички очисте Западну обалу и натерају народ да им се у томе придружи."

„Ако не буду успели да етнички очисте све становнике Газе, сигуран сам да је Нетанјахуов план Б да анектира град Газу и север појаса Газе Израелу и да га прогласи безбедном територијом."

Баргути упозорава да се Израел суочава са немилим изгледима ако трупе буду остале у Гази на дуже стазе.

„Израел је то већ покушао и није му успело. И биће отпора њихов окупацији, што не могу да толеришу. И зато је Нетанјахуов циљ заправо да етнички очисти све људе.

„Он жели да има војну контролу над Газом без људи. Он врло добро зна да је Газа са људима нешто чиме не може да управља."

Баргути верује да би Газа требало да буде део демократске палестинске државе.

„Ми Палестинци смо одрасли људи. Нама није потребан ничији патронат. И не, не треба нам друга земља да нам говори како да владамо самим собом."

Ова криза делује као да ће имати још поглавља.

Амерички вето на најновију резолуцију о примирју у Савету безбедности Уједињених нација даје више времена Израелу да води рат.

Али то додатно време није неограничено и непрекинута Бајденова подршка Израелу носи политички цену у америчкој изборној години.

Утицајни чланови његове властите Демократске странке противе се ономе што он ради, баш као и млађи гласачи чија му је подршка неопходна.

Бајденова администрација је већ крајње нервозна што Израел игнорише поновљене захтеве да заштити цивиле и поштује правила ратовања.

Израел би могао да има проблема да постигне убедљиву победу коју је обећао Бенјамин Нетанјаху.

Он је поставио високу летвицу за победу; не само уништење Хамаса као војне силе, већ и њене способности да влада.

Огромна израелска војна сила, уз подршку сталне америчке допуне залиха, још није успела да уништи Хамасову способност да се бори.

Хамасов кредо исламског национализма такође је дубоко укорењен у главама многих Палестинаца.

Оружје често не убија идеје већ их само учвршћује.

Будућност је хаотична и опасна.

Рат у Гази неће имати уредно спроведен завршетак.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]