Израел и Палестинци: Колико је уједињена држава под премијером Бенјамином Нетанјахуом

    • Аутор, Мајкл Шувал
    • Функција, ББЦ на арапском

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху и његов политички противник Бени Ганц ушли су заједно у малу конференцијску салу и сели један крај другог.

Било је то четири дана пошто је Хамас покренуо до тада невиђен напад на Израел убивши више од 1.400 људи и повевши најмање 239 талаца са собом у Појас Газе.

Али било је то пре него што су потпуно схваћене размере зверстава.

Два политичара су управо била формирала ратни кабинет под ванредним стањем и изашла пред нацију заједно први пут, раме уз раме.

Био је то облик јединства који су захтевали многи Израелци, после вишемесечних протеста и можда најполаризованије политике у историји ове земље.

Лидер највеће опозиционе странке Јаир Лапид одбио је да се придружи пошто је Нетанјаху одбацио позив да раскине сарадњу са две ултрадесничарске странке у својој коалицији.

Од тада, у израелском бомбардовању из одмазде страдало је више од 9.000 људи, према Министарству здравља у Гази које води Хамас.

Удруженим снагама

Потпуковник Рон Шарф био је на аеродрому у Дубаију где је са женом и троје деце чекао на преседање кад је Хамас упао у израелске кибуце и градове.

Био је то последњи дан јеврејске празничне сезоне и породични одмор се приводио крају.

„Поруке на Воцапу су нахрупиле око 06.30", присећа се Шарф, пензионисани командант једне од најелитнијих командоских јединица у израелској војсци.

Шарф, који је суоснивач „Браће по оружју" - групе израелских резервиста који протестују због владиних контроверзних реформи начина на који функционише правосудни систем, одмах се придружио заједничком телефонском позиву.

„У 08:00, после Зум конференције са другим лидерима Браће по оружју, издали смо саопштење позивајући све да се сместа и без оклевања јаве на дужност", рекао је он.

Војни рок је обавезан за већину Израелаца кад напуне 18 година.

Мушкарци морају да служе 32 месеца, а жене 24.

Након тога, већина може да буде позвана у резервне јединице до 40. године, или чак као старији, у случају националног ванредног стања.

Покретање владиних реформи почетком године поделило је земљу и извело стотине хиљада Израелаца на улице, који су се плашили да ће доћи до нарушавање демократије.

„Многи чланови Браће по оружју, у свим војним одсецима, прекинули су добровољни рад у резервној служби због владиних закона", објашњава Шарф, који је кључни лидер у овом протестном покрету, објаснивши: „Нарушен је уговор између државе и војника".

Ачи за Шарфа ова ситуација је била нешто сасвим друго.

„Кад сам видео снимак терориста како возе камионет кроз гранични град Сдерот, схватио сам да се дешава нешто веома необично."

„Наши резервисти су се одмах јавили у своје јединице. Они који нису били позвани прикључили су се цивилном командном центру који смо отворили у Тел Авиву у року од неколико сати."

Организација која је настала да би протестовала против владе сада је почела с акцијама прикупљања помоћи.

„Извлачили смо и спасавали преживеле, пребацивали војнике и опрему до јединица, обезбеђивали топле оброке снагама.

„Оформили смо тело које је пружало утеху ожалошћеним породицама. Помагали смо да се нађе смештај за становнике који су побегли из домова и водили ратну собу, која је помогла породицама несталих да добију информације о најмилијима. Људи су тумарали около са рупом у души."

Шарф признаје да Израелци доводе у питање премијерово вођство, али каже да сада није време за ту расправу.

„Они су бесни због неуспеха у спречавању напада и жељни су да ураде све што је у њиховој моћи да помогну својој земљи.

„Не заборављамо шта се десило. Постојаће прави тренутак да се потраже одговори, право време да се затражи одговорност. Али сада ова земља мора да се уједини и опорави док су снаге безбедности усред рата."

Али неки људи су мање стрпљиви.

'Нетанјаху је неспособан'

Многи Израелци захтевају одговоре одмах и доводе у питање способност премијера Нетанјахуа да води земљу кроз ова тешка времена.

Три недеље од почетка сукоба између Израела и Хамаса, Нетанјаху је написао на Иксу, некада познатом као Твитер, да „није примио упозорење" на ратне намере Хамаса.

„Чак напротив", написао је он, „сви безбедносни званичници, међу њима и шеф обавештајне службе Израелских одбрамбених снага и шеф Израелске безбедносне агенције, проценили су да је Хамас одвраћен и да жели да постигне споразум."

Одговор је био брз, оштар и изнад свих политичких табора.

Нетанјаху је доживљен као неко ко окривљује снаге безбедности док је земља у рату.

Премијер је обрисао објаву неколико сати касније и извинио се, али штета је већ била начињена.

Многи људи у Израелу веровали су да Нетанјаху покушава да пребаци одговорност и избегне касније реперкусије.

Ејал Валдман је био згрожен премијеровом објавом и сматра да Нетанјаху сместа мора да поднесе оставку.

„Он окривљује све сем себе", изјавио је израелски предузетник, додавши да је Нетанјаху наишао на критику и у властитој странци због те објаве.

Валдман је основао Меланокс, једну од најуспешнијих израелских технолошких компанија, која је упошљавала двадесетак Палестинаца у развојном центру у Појасу Газе, пре него што је продао компанију.

Он је био на одмору у Југоисточној Азији кад је примио вест да су његова 24-годишња ћерка Данијела и њен партнер Ноам Шаи били на музичком фестивалу Супернова током напада Хамаса.

У року од 48 сати, док су се водиле љуте битке у израелским заједницама, Валдман је пожурио на место одржавања фестивала, наоружан и спреман да предузме све што је неопходно да би нашао Данијелу.

„Хамас је држао контролу над више од 20 наших заједница", објашњава он.

„Наша војска је била преоптерећена. Нисам могао да се ослоним ни на кога. Желео сам да спасем своју ћерку.

„Пронашли смо аутомобил њихових пријатеља. Био је изрешетан. Још сам се надао да је жива, да се крије негде. Био сам спреман да прихватим да је отета, да је држе у Гази."

Али два дана касније, покуцали су му на врата и саопштили да му је ћерка погинула.

„Убијали су, сакатили и мучили људе. Пљачкали су и отимали. Морамо до краја да уништимо Хамас и Палестински исламски џихад. Не смемо да станемо док не буду искорењени, баш као што је Запад урадио са Исламском државом."

Данијела и Ноам су сахрањени једно поред другога.

У нападу на музички фестивал погинуло је више од 270 људи.

„Упошљавао сам Палестинце у Гази, Хеброну и Равабију", присећа се Валдман.

„Донирао сам средства пољској болници у Гази. Предводио сам израелско-палестинску мировну иницијативу. Урадио сам много тога да би се премостио јаз.

„Нема сврхе да наставимо да се убијамо. И Палестинци то морају да схвате. Остварићемо мир, али прво, морамо да уништимо Хамас и добијемо рат."

Али он не мисли да је премијер Нетанјаху прави човек за тај посао.

„Израелци су уједињени иза војске, али не и иза премијера. Нетанјаху је неспособан", каже он.

'Јединство је уз Нетанјахуа'

Нетанјаху, познат као „Краљ Биби" међу већином најватренијих поборника, најдуже је на власти у Израелу, служећи на том положају шест пута - више него било који други премијер у историји земље.

Када је реизабран у новембру 2022. године, његова странка Ликуд је формирала коалицију са ултрадесничарском партијом Религијски ционизам, што је његову владу учинило најдесничарскијом у историји Израела.

Аншел Фефер, новинар листа Харец, рекао је да су изборни резултати само показали оно што је већ био очигледан тренд.

„Постоји унутрашњи идентитет или културолошки рат у Израелу између онога што људи виде као либералније и отвореније стране израелског друштва, у односу на религиозније и екстремније стране израелског и јеврејског друштва" истиче он.

„То није ништа ново, али Нетанјаху је то појачао у властите политичке сврхе."

Сара Хецни Коен, која предводи покрет Мој Израел, про-ционистичку НВО, која објашњава израелску перспективу свету, верује да Израелци не би требало да се баве Нетанјахуом у овом тренутку.

„Сви ће морати да плате цену, сви. Шефови политичког ешалона и шефови безбедносних тела подједнако. Али ми сада морамо да се усредсредимо на победу", каже она.

Хецни Коен каже да подржава владу народног јединства.

„Волела бих да јој се више њих придружи. Влада којој недостаје најшири легитимитет јавности, као што је била Нетанјахуова претходна влада, не може да предводи овај рат", каже она.

Хецни Коен одбацује могућност смене владе.

Она каже да су више опозиционе личности као што су Бени Ганц и Гади Ајсенкот, који су се придружили ратном кабинету после напада 7. октобра, служиле као шефови Израелских одбрамбених снага у претходним владама и стога деле одговорност за било какав неуспех њене политике.

„Они су водили исти концепт према Гази. Кад је Ганц био министар одбране у Бенетовој влади, он је дозволио Палестинцима из Газе да раде на израелским пољопривредним добрима. За неке од њих се сада зна да су сакупљали обавештајне податке за Хамас."

Ово је за ББЦ потврдила Израелска служба безбедности Шин Бет.

„Нетанјаху је одговоран. Он је омануо и мораће да оконча политичку каријеру", признаје Хецни Коен.

„Он држи кључну улогу у влади народног јединства. Његова смена би значила губитак подршке неких Израелаца. Влада народног јединства је од огромне важности у овом тренутку, а јединство је уз Нетанјахуа", додаје.

Национални дневни лист Марив спровео је анкету у којој чак 80 одсто Израелаца сматра да премијер Бенјамин Нетанјаху мора да преузме одговорност за безбедносне пропусте које је разоткрио напад Хамаса.

И да се избори одрже данас, центристички савез опозиционих странака који предводи Бени Ганц освојио би већину.

Такви налази су у супротности са оним како се већина лидера котира у време рата - на пример, проценат подршке америчком председнику Џорџу В. Бушу скочио је у недељама после напада од 11. септембра.

У другој анкети Марива од 27. октобра, упитани да ли војска треба моментално да ескалира операције на масовну копнену офанзиву, скоро половина анкетираних рекла је да би било боље да се сачека.

Израелци, међу њима породице оних које Хамас држи као таоце, сада размишљају о томе да ли је копнена офанзива у Гази прави потез.

Хадас Калдерон из Нир Оза је преживела напад Хамаса од 7. октобра на кибуц тако што се забарикадирала у својој сигурној соби.

Њен дванаестогодишњи син и шеснаестогодишња ћерка били су код оца неколико кућа даље кад је Хамас упао у њихову кућу и отео сво троје.

На састанцима са европским лидерима и у интервјуима са локалном и страном штампом, Калдерон захтева да таоци постану главни приоритет.

„Зауставите све војне активности. То је једини циљ који имамо данас: да извучемо и спасемо децу и таоце", тражиле је она од своје владе.

„Преговарајте о њиховом пуштању на слободу, без обзира ко је са друге стране. То је непријатељ кога имамо."

Хамас држи 242 израелских и других талаца различитих националности.

Премијер Нетанјаху тврди да копнена офанзива отвара могућности за пуштање талаца.

Али Израелци су и око тога подељени.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]