Израел и Палестинци: Хамас - палестинска екстремистичка група која влада Газом

Хамас је највећа од неколико палестинских екстремистичких исламских група.

Име му је акроним за „Исламски покрет отпора", а у том облику је настао 1987. године, после почетка прве палестинске интифаде, илити побуне, против израелске окупације Западне обале и појаса Газе.

Сопственом повељом он се обавезао на уништење Израела.

Хамас је првобитно имао двоструки циљ, да води оружану борбу против Израела - предвођену војним крилом, бригадама „Изедин Ал Касам"- и да спроводи програме социјалне помоћи.

Али од 2005. године, кад је Израел повукао трупе и досељенике из Газе, Хамас се укључио и у палестински политички процес.

Добио је парламентарне изборе 2006. године, пре него што је наредне године учврстио моћ у Гази свргнувши ривалски покрет Фатах председника Махмуда Абаса.

Од тада су милитантни из Газе водили три рата против Израела, који је заједно са Египтом одржао блокаду појаса да би изоловао Хамас и извршио притисак на њега да прекине са нападима.

Хамас у целини, или у неким случајевима његово војно крило, проглашен је терористичком групом у Израелу, Сједињеним Америчким Државама, Европској унији и Великој Британији, као и код других великих сила.

Самоубилачки бомбашки напади

Хамас је избио у први план после прве интифаде као главна палестинска група која се противи мировним споразумима потписаним раних деведесетих између Израела и Палестинске ослободилачке организације (ПЛО), тела које је заступало већину Палестинаца.

Упркос бројним израелским операцијама против њега и притисцима Палестинске самоуправе (главног владајућег тела Палестинаца), Хамас је открио да има ефикасну моћ вета над процесом извођењем самоубилачких напада.

У фебруару и марту 1996. године, извео је неколико самоубилачких бомбашких напада у аутобусима, убивши скоро 60 Израелаца, у одмазди за атентат из децембра 1995. године на Хамасовог главног оперативца за израду бомби Јахју Ајаша.

Ови бомбашки напади нашироко се сматрају кривим за одвраћање Израелаца од мировног процеса и довођење Бенјамина Нетањахуа - ватреног противника Споразума из Осла - на власт те године.

У постословском свету, поготово после неуспеха самита у Кампу Дејвид америчког председника Била Клинтона из 2000. године и друге интифаде која је уследила недуго потом, Хамас је стекао моћ и утицај кад је Израел извршио притисак на Палестинску самоуправу, коју је оптужио за финансирање смртоносних напада.

Хамас је организовао клинике и школе, за Палестинце који су се осећали изневереним од корумпиране и неефикасне Палестинске самоуправе, којом је доминирала фракција Фатах.

Многи Палестинци поздравили су талас Хамасових самоубилачких напада у првим годинама друге интифаде.

Они су ове операције „мучеништва" доживљавали као освету за своје губитке и израелску изградњу насеља на Западној обали, територији коју Палестинци желе као део властите државе.

У марту и априлу 2004. године, духовни вођа Хамаса шеик Ахмед Јасин и његов наследник Абдул Азиз Ал Рантиси убијени су у израелским ракетним нападима на Газу.

Смрт лидера Фатаха Јасера Арафата у новембру исте године довео је до тога да на чело Палестинске самоуправе стане Махмуд Абас, који је ракетне нападе Хамаса доживљавао као контрапродуктивне.

Кад је Хамас остварио убедљиву победу на палестинским парламентарним изборима 2006. године, настали су сви услови за огорчену борбу за надмоћ са Фатахом.

Хамас је пружио отпор свим напорима да се наведе да се обавеже на претходне палестинске споразуме са Израелом, као и да призна легитимитет Израела и одрекне се насиља.

Повеља из 1988. године

Хамасова повеља дефинише историјску Палестину - укључујући данашњи Израел - као исламску земљу и искључује било какав трајни мир са јеврејском државом.

У документу се такође Јевреји упорно нападају као народ, довевши до оптужби да је покрет антисемитски.

Хамас је 2017. године произвео нови документ о сопственој политици који је ублажио неке од изложених ставова и користио умеренији речник.

Није било признања Израела, али јесте званично прихваћено стварање прелазне палестинске државе у Гази, на Западној обали и у Источном Јерусалиму - познатим као границе од пре 1967. године.

У документу се истиче и да се Хамас не бори против Јевреја већ „окупаторских ционистичких агресора".

Израел је саопштио да група „покушава да обмане свет".

Санкције

Као последица овога, новој влади предвођеној Хамасом Израел и његови савезници на Западу увели су строге привредне и дипломатске санкције.

Када је Хамас 2007. године свргао са власти у Гази снаге лојалне Фатаху, Израел је пооштрио блокаду територије, а палестинско ракетирање и израелски ваздушни напади су се наставили.

Израел сматра Хамас одговорним за све нападе који потичу из појаса, и повео је три велике војне кампање у Гази којима су претходиле ескалације у прекограничним борбама.

У децембру 2008. године, израелска војска покренула је операцију Ковано гвожђе да би зауставила ракетирања.

Током двадесетдводневног сукоба убијено је више од 1.300 Палестинаца и 13 Израелаца.

Израел је као исти разлог навео покретање операције Стуб одбране у новембру 2012. године, која је започела ваздушним нападом у ком је страдао Ахмед Џабари, командант бригада „Касам".

У осам дана борби погинуло је окох 170 Палестинаца - углавном цивила - и шест Израелаца.

Хамас је из оба сукоба изашао војно ослабљен, али са обновљеном подршком међу Палестинцима зато што се супротставио Израелу и преживео.

Ракетирање из Газе појачало се још једом средином јуна 2014. године, кад је Израел ухапсио многе чланове Хамаса на Западној обали док је тражио три убијена израелска тинејџера.

Почетком јула, Хамас је преузео одговорност за испаљивање ракета на Израел први пут за две године.

Наредног дана, Израелска војска је покренула војну офанзиву звану операција Заштитна ивица са циљем уништавања ракета и прекограничних тунела које су користили екстремисти.

Током педесетодневног сукоба убијено је најмање 2.251 Палестинаца, међу којима и 1.462 цивила.

На израелској страни страдало је 67 војника и шест цивила.

Од 2014. године, редовно је избијало насиље које се завршавало примирјима уз посредовање Египта, Катара и Уједињених нација и није ескалирало у отворени рат.

Упркос притиску блокаде, Хамас је одржао моћ у Гази и наставио да гради арсенал ракета.

Покушаји помирења са Фатахом такође нису успели.

За то време, хуманитарна ситуација за два милиона Палестинаца у Гази се погоршала.

Привреда у појасу је доживела колапс, а владају несташице воде, струје и лекова.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]