Русија и Украјина: Зеленски отказао обраћање америчком Конгресу у последњем тренутку - шта је посреди

Украјински председник Владимир Зеленски у последњем тренутку је отказао обраћање америчким законодавцима због застоја у вези са будућим америчким финансирањем Украјине.

Онлајн обраћање Зеленског представницима оба дома америчког Конгреса била су заказана за уторак и требало је да их убеди да наставе да пружају подршку Украјини и њеном рату против Русије.

Али је обраћање изненада отказано, а томе је претходила изјава високи украјинског званичника да постоји опасност да Украјина изгуби рат од Русије ако САД ускрате већу војна помоћ

Чак Шумер, шеф Демократске странке у Сенату, није објаснио зашто је Зеленски отказао обраћање.

Рекао је само да је украјински председник „заокупљен стварима које су се догодиле у последњем тренутку", не износећи детаље.

Андреј Јермак, шеф кабинета председника Украјине, рекао је у уторак да постоји „велика опасност" од украјинског пораза ако не буде сталне америчке подршке.

„Биће тешко да задржимо позиције и да људи заиста преживе", рекао је он у говору у америчком Институту за мир у Вашингтону.

Јермак је изнео ову оцену само неколико сати пре него што је Зеленски отказао онлајн обраћање америчким законодавцима.

Украјинска амбасада у Вашингтону за сада није одговорила на питање ББЦ-ја да појасне разлоге отказивања обраћања.

Иако је амерички председник Џозеф Бајден раније изјавио да се подршка САД Украјини не доводи у питање, Конгрес, међутим, још није близу договора о компромисном пакету који би помогао у финансирању украјинске војске.

„Немамо новца - и време је готово истекло", написала је Шаланда Јанг, директорка буџета Беле куће, у писму републиканским и демократским лидерима објављеном у понедељак.

Она је упозорила да би одлука Конгреса да одбије већу војну помоћ пре краја године ослабио Украјину у њеној борби против Русије и да више нема „чаробног лонца финансирања" из којег би се црпио новац.

Истог дана, Мајк Џонсон, председавајући Представничког дома из Републиканске странке, одбацио најновије захтеве да се обезбеде још десетине милијарди долара финансирања.

„Бајденова администрација није успела да се суштински позабави ниједном од легитимних забринутости... о недостатку јасне стратегије у Украјини, пута ка решавању сукоба или плана за адекватно обезбеђивање одговорности за помоћ коју пружају амерички порески обвезници", написао је он на друштвеним мрежама.

Застој у финансирању долази када се чини да су борбе на првој линији фронта дошле до практичног ћорсокака.

Украјинска дугоочекивана контраофанзива на југу је значајно успорена, а упоредо грчевито покушавају да одрже упориште на источној обали огромне реке Дњепар.

Од почетка рата у фебруару 2022. године, амерички Конгрес је одобрио више од 110 милијарди долара војне и економске помоћи Украјини.

Бајденова администрација је месецима упозоравала, међутим, да је већина тог новца већ потрошена.

Према Фредерику Кејгану, директору Пројекта критичних претњи америчког института Ентерпрајз, кашњења у финансирању већ имају веома стварне последице на украјинском ратишту.

Обим украјинске контраофанзива је значајно смањен, а будуће операције за враћање изгубљене територије су под знаком питања.

„Украјинци морају да направе тежак избор. Ако нису уверени да ће добити још нешто од Сједињених Држава, онда морају да сачувају оно што имају", рекао је овај бивши професор на Војној академији САД.

Оно што украјинској војсци треба, рекао је, јесу тенкови, оклопна возила, борбени авиони, беспилотне летелице и оружје дугог домета, а САД су једина земља која може да им то обезбеди брзо и у потребним количинама у наредној години.

И даље постоји већина у оба дома Конгреса за додатну америчку помоћ Украјини, чак и ако она не достигне ниво од 61,4 милијарде долара који је тражила Бела кућа.

Претварање те подршке Конгреса у закон који председник потписује, међутим, показао се као велики изазов.

Републиканци и демократе у америчком Сенату тренутно преговарају о још већем пакету потрошње од 106 милијарди долара који укључује помоћ Украјини, заједно са војном подршком Израелу и Тајвану и повећано финансирање безбедности на граници са Мексиком.

Међутим, управо је ова последња компонента пакета изазвала највише спорова.

Демократе се противе предложеним променама имиграционе политике, између осталог и промене начина на који се обрађују захтеви тражилаца азила на граници са Мексиком и пооштравање услова неопходних да би се квалификовали за улазак у САД.

„У замену за обезбеђивање додатних средстава за Украјину, морамо да спроведемо значајне и суштинске реформе наше граничне политике", рекао је републикански сенатор Том Котон из Арканзаса у телевизијском интервјуу у недељу.

Чак Шумер каже да ће предлог закона о војној помоћи изнети на гласање у Сенату ове недеље, али је нејасно да ли ће имати довољну подршку републиканаца без споразума о имиграционим мерама.

Према писању америчких медија, у уторак поподне избио је жесток сукоб на поверљивом брифингу о пакету помоћи који су обезбедили званичници Бајденове администрације, пошто су републиканци у Сенату оптужили демократе да игноришу њихов позив за финансирање безбедности граница.

Чак и ако помоћ Украјини прође у Сенату, њени изгледи у Представничком дому су у магли.

Док предедавајући доњег дома Џонсон каже да подржава додатна средства за Украјину, он је био један од 117 републиканаца који су 28. септембра гласали за блокаду 300 милиона долара додатне помоћи тој земљи.

Ако изнесе огроман пакет помоћи који подржава Сенат на гласање у Дому, ослањајући се на подршку демократа, могао би да изазове оштре поделе међу републиканцима и угрози сопствени положај пре нове рунде жестоких преговора о буџету почетком следеће године.

„Сједињене Државе ће ове године имати дефицит од 2,5 билиона долара", рекао је републикански конгресмен Мет Розендејл из Монтане за ББЦ у уторак.

„Па зашто би народ Сједињених Држава требало да позајми новац од Кине да би га дао Украјини? То није у нашем интересу", додао је.

У могућем покушају да ојача подршку Конгреса, Бела кућа је пружала додатну помоћ Украјини у економском и националном безбедносном смислу.

У писму Конгресу, Јанг је напоменула да ће тражена средства бити искоришћена за производњу наоружања у фабрикама које се налазе широм земље.

„Модернизоваћемо муницију и опрему као што су 'џавелини' који се праве у Алабами, ракетни системи који се производе у Западној Вирџинији, Арканзасу и Тексасу... и артиљеријске гранате у Пенсилванији, Арканзасу и Ајови и многим другим државама", пише она.

Како се ближи изборна година, Бела кућа се можда нада да чланови Конгреса траже начине да покажу како њихове акције помажу локалним економијама у америчким државама.

Каган је рекао да није изненађен што је финансирање Украјине постало контроверзнија тема политичке дебате у САД како се сукоб приближава трећој години.

„Амерички народ заслужује да његови представници изнесу тачно што су амерички интереси и да имају праву дебату о расподели онога што је ипак велика количина новца", каже он.

На крају је, међутим, рекао да су улози јасни.

„Исход овог рата ће бити одређен првенствено оним што Украјинци могу да ураде, али и оним шта Сједињене Државе изаберу да ураде".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]