Индија: „Човек тоалет" који је вршење нужде учинио чистијим и сигурнијим

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Гита Пандеј и Зоја Матин
- Функција, ББЦ Њуз, Делхи
Биндешвар Патак, који је преминуо 15. августа у 80. години, био је човек који је увео револуционарни концепт тоалета у Индији.
Почетком 1970-их направио је јефтин тоалет са две јаме - дизајн који се од тада користи у стотинама хиљада домова широм Индије, помажући милионима жена да имају чист безбедан приступ санитарним просторијама.
Његова фондација Сулаб је током година помогла многим индијским градовима да поставе тоалете који се плаћају по употреби, а који су одржавају чистим и безбедним.
Концепт - један рупи за малу и два рупија за велику нужду - брзо је прихваћен у земљи у којој је коришћење тоалета у јавности често значило чучање иза дрвета.
Његов рад на оспоравању упорне индијске дискриминације по кастама - која оне са дна друштвене хијерархије ставља у неповољан положај - и олакшавању рада људима који су ручно чистили тоалете, углавном Далити (раније познати и као они који се не дирају), такође је веома признат.
Далити су најнижа каста у Индији.
Током живота, Патак је освојио многе престижне индијске и светске награде.
Како је његова популарност расла, штампа га је прозвала „Господин Санитарије" и „Човек тоалет".
Вашингтон пост га је назвао „мини револуционаром".
Према извештају Њујорк тајмса из 1989. године, он је једном повео 100 девојака из породица чистача фекалија у држави Раџастан у храм где је Далитима традиционално био забрањен улазак и у знак подршке седео је и јео заједно са њима.
Последњих година, Фондација Сулаб се повезала са главном индијском владином кампањом За чисту Индију чији је циљ да оконча веома распрострањено вршење нужде на отвореном.
Патак, који је често говорио да му је „животни приоритет решавање проблема санитарних услова за људе" и да „воли тај посао више од својих синова и ћерки", био је под дубоким утицајем учења Махатме Гандија, вође покрета за независност Индије.
Рођен у браманској породици више касте, Патак је говорио да је још као дете био веома свестан властитих привилегија и збуњен неумољивом реалношћу система касти, који је потпуно диктирао живот у његовом селу.

Аутор фотографије, Getty Images
У интервјуу за ББЦ 2017. препричао је инцидент из детињства о жени која је доносила пошиљке у њихов дом.
После сваке посете, његова бака би попрскала простор водом да „прочисти" кућу.
„Питао сам се зашто. Људи су ми говорили да је недодирљива и да је земља по којој је ходала загађена", рекао је он.
Пошто је био радознало дете, он би је кришом додиривао да види да ли ће то довести до неке „промене у њему".
Једног дана ухватила га је бака и у кући је настао „лом".
Позвали су свештеника и он је породици рекао да је Патак контаминиран и да морају да га истерају из куће.
„Тада је интервенисала моја мама - 'он је само дечак', рекла је, 'мора да постоји друго решење'".
Испоставило се да постоји још један такозвани лек, али је био „једнако ужасан".
Патак је рекао да је тада био приморан да прогута крављу балегу и мокраћу (хиндуси сматрају краве светим), што је било „трауматично", присетио се.

Погледајте видео:

Инцидент је био прекретница - када је схватио степен стигме око припадника нижих касти.
„Био бих опседнут зашто смо живели у тако неправедном друштву са различитим правилима за различите људе", рекао је у интервјуу.
„Можете да додирнете пса, али додиривање другог човека који је исти као и ви изазива породичну кризу".
Свестан ове друштвене неједнакости, студирао је социологију на колеџу и учинио нешто по том питању.
У лето 1968. године, тек ожењени Патак провео је три месеца у колонији Далита.
То је веома узнемирило његову породицу и заједницу - брамани су рекли да су згрожени његовим понашањем, његов отац је био несрећан, а таст га је оптужио да уноси срамоту у њихову културу.
„Мој таст је био толико бесан на мене да ми је рекао да никада више не жели да ме види и да је зажалио што је дозволио да се његова ћерка уда за човека попут мене", испричао је Патак за ББЦ.
Рекао је да га је тај испад растужио, али никада није пожалио због сопственог избора.
„Размишљао сам - могао бих да напустим супругу, али не и своју мисију".

Аутор фотографије, Getty Images
Патак је 1969. направио напредак у истраживању и дизајнирао тоалет са два јаме који је хиљадама људи који су радили као ручни чистачи учинио живот много лакшим - нису више морали да чисте измет рукама.
Влада Бихара му је наручила 200 таквих тоалета, да би његова идеја постала популарна и много значајних људи је почело да долази да га види и тражи његов савет.
Сва та пажња и популарност је побољшала мишљење његове породице о његовом раду.
„Моја жена ме је увек подржавала, али је тек тада је мој таст почео да мисли да мора да радим нешто како треба", рекао је он за ББЦ.
Фондација Сулаб је од тада изградила 1,5 милиона тоалета које користи више од 20 милиона људи у Индији.
Дизајн се користи у многим другим деловима света.
А од 1974. године, Сулаб је изградио више од 9.000 тоалета који се плаћају и користе у урбаним сиротињским четвртима и на јавним местима као што су аутобуске станице, пијаце и железничке станице широм земље.
У земљи у којој су тоалети уобичајено препуни мува и заударају, рад Патака је препознат као одличан пример јавне службе.
Променио је животе милиона Индијаца, посебно жена, које раније нису имале приступ тоалетима на препуним јавним местима и морале су сатима да контролишу бешику.
„Санитарије су моја религија. Ако нисте помогли другом људском бићу, то значи да се још нисте молили Богу", рекао је он у интервјуу за ББЦ.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













