Брисати или опрати - питање које је поделило свет

„Као Арапи, морамо да будемо сигурни да смо спаковали три ствари - пасош, гомилу новца и ручни преносни биде", шалио се египатски комичар Басем Јусеф током наступа у јуну у Великој Британији.

А онда је почео да маше и цревом за тоалет шољу.

„Није ми јасно. Живите у једној од најнапреднијих земаља на свету, али када је у питању ваша позадина, стварно заостајете".

Многи би се сложили са Јусефом.

Чоколадни пудинг

У земљама на Западу људи углавом имају навику да се бришу, уместо да се исперу - а то је нешто што је чудно великом броју становништва у остатку света.

Вода чисти боље и детаљније него папир.

Они који су навикли да водом перу задњицу после одласка у тоалет углавном постављају питање - да ли бисте за скидање чоколадног пудинга са коже користили само суву марамицу?

Притом, иако тоалет папир није тако груб као делићи керамике коју су користили стари Грци за исту ствар, или клипови кукуруза које су употребљавали први европски досељеници у Америку, сви ће се сложити да је и најмекши папир храпавији него када тело испирате водом.

Становници многих земаља посете тоалету завршавају управо испирањем водом.

Санитарни империјализам

И та констатација не важи само за становнике незападаних земаља. Уосталом, французи су свету „поклонили" реч биде.

Иако је овај тоалетна справа све мање популарна у Француској, и даље је део стандардне понуде тоалета у Италији и Аргентини, рецимо.

А црево које је комичар Јусеф помињао током наступа, често може да се пронађе у тоалетима у Финској.

Ипак, и даље се већина западних земаља, укључујући Британију и Америку, ослања на папир.

У поређењу са осталима, „ове две нације имале су највећи утицај на модерну тоалетску културе", примећује Барбара Пенер, историчарка архитектуре.

Англо-амерички трендови постали су толико распрострањени током 1920-тих година да је настао израз „санитарни империјализам"

У земљама са већинским муслиманским становништвом, људи се углавном испирају после одласка у тоалет. Управо то саветује исламско учење.

Зул Отман, пројектни чиновник аустралијске владе, био је веома заинтересован за ове две „школе размишљања" - да ли је бољи папир или вода.

Он је чак спровео истраживање о културоошким и историјским ставовима људима о тоалетним навикама.

Резултати истраживања показали су да су неки аустралијски муслимани прихватили западањачке навике коришћења тоалет папира, али да се после тога и даље перу и користе биде.

Али оваква идеја о хигијена није ограничена само на муслиманско становништво.

Папирнати трагови

Аста Гарг, научница из Мумбаја која претходне две године ради у Сан Француиску, каже да је преврнула „небо и земљу" у потрази за кофом за воду која се користи после одласка у тоалет.

На крају је морала да оде у продавницу чији су власници Индијци.

„Неки Индији се навикну на тоалет папир, ало доста нас се и даље држи воде, кад год је то могуће", наводи она.

„Када год у Америци посетим пријатеља или пријатељицу пореклом из Индије, знам да имају пластичну флашу воде или кофу у тоалету".

Отман прича и томе да код људи са Запада постоји одређени степен тврдоглавости када је реч о коришћењу неке, односно, било које врсте папира.

Каже да се један школски пријатељ у Шефилду, када му је понестало тоалет папира, обрисао новчаницом од 20 фунти.

Музичар Кајзер Куо користи мешовито решење.

Три године након што се из Пекинга преселио у Америку, али је, као и многи, задржао неке навике из Кине.

Био је шокиран које количине тоалет папира су његова деца почела да користе.

Американци су највећи потрошачи тоалет папира - 141 ролна по глави становника.

Аста Гарг је такође била изненађена.

„Није баш било очигледно да се толика количина папира паца у шољу", наводи она.

Поред финансијских издатака за куповину папира, проблем је и то што он зачепљује одводе, због чега има доста проблема са водоинсталацијама.

Породица Куо сада користи мање ролни тоалет папира, а уз то се ослања и на влажне марамице.

Као што су припадници многих култура током векова имали прилику да се увере, влага боље чисти.

Седење или чучање

Породица Куо има компромисно решење и за још једну осетљиву тему - чучање или седење

Обе врсте тоалета биле су у употреби за време кинеске династије Хан (206. године п.н.е до 220 године нове ере), а постоје одређене разлике у афинитетима код становништва различитих области.

Процене говоре да чак и данас, две трећине људи чучи током нужде.

Али људи са Запади и ту пркосе преовлађујућем моделу који је логичнији и згоднији од порцеланског трона.

Анатомски гледано, чучањ је бољи став, јер тај угао омогућава лакше „обављање посла".

У том положају се црева брже померају и мање се напињу.

Са друге стране, Американци су дуже време проведено у тоалету претворили у неку врсту разоноде.

Постоји велико тржиште књига које можете да купите и читате док сте у тоалету. То су књиге са кратким причама и вицевима. За Куа је то и даље чудно.

„Сви кинески родитељи ће вам рећи - не читајте у тоалету, добићете хемороиде", закључио је он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]