Метода чишћења Мари Кондо има поклонике и у Србији

Мери Кондо

Аутор фотографије, Gary Gershoff/Getty Images

    • Аутор, Јелена Максимовић
    • Функција, ББЦ новинарка

Рекламе су нас училе да купујемо нове и модерне ствари, али одједном се тренд преокрено - све што смо скупљали годинама, треба да бацимо, ако нас не чини срећним.

Иако је књигу о методи чишћења куће објавила 2014, Јапанка Мари Кондо поново је у центру пажње, након приказивања документарне серије о њеном приступу на стриминг сервису Нетфликс.

Мари не гарантује само да ћете се вам кућа бити пријатније место за живот, већ и да ћете се боље осећати.

„Када сређујете кућу, онда и све своје послове доводите у ред", објасила је Кондо у књизи „Магија чишћења која ће вам променити живот" из 2014. године.

„Видећете шта вам треба, а шта не, шта треба, а шта не треба да радите."

„Ово ме више не чини срећном"

Иако је прочитала књигу 2016, Марија Пецић је почела да примењује ову методу тек кад је погледала Нефликсов серијал.

Мери Кондо у Нефликсовој серији

Аутор фотографије, Netflix

Потпис испод фотографије, Мери Кондо у Нефликсовој серији

Каже да чишћење куће више не доживљава тако, већ као „неку врсту пројекта". Чини јој се да сама метода има смисла и издваја начин паковања гардеробе који прописује Мари Кондо.

Инспирисана серијом, Светлана Ђурђевић је одлучила да баци „своје ствари ван неког њиховог уобичајеног циклуса", пошто гардеробу носи док се не похаба.

Међутим, мисли да неће наставити с применом КонМари методе, јер сматра да је естетика која се тиме пропагира неодржива.

„За такав изглед гардеробера је неопходно да га стално сређујеш, пакујеш и препакујеш", каже она.

Шта радити с непотребним стварима?

И поред позитивних ефеката које ова метода доноси корисницима, многи истичу да срж проблема није у чишћењу, већ у гомилању ствари.

Јунаци Нетфликсовог серијала бацају најразличитије предмете, а људи најчешће имају више одеће него што им је потребно.

Модна новинарка Дуња Јовановић каже да је мода данас најпре маркетинг, јер модне куће покушавају да нам продају ствари које нам нису потребне.

С колегиницом Маријом Радаковић осмислила је подкаст Ф.фм о одрживости моде, који се емитује на интернет радију РадиоАпарат.

За потребе емисије истраживала је тему рециклаже одеће и дошла до податка да свако домаћинство у Србији поседује у просеку 200 килограма текстила. То није само гардероба, већ и постељина и кућни текстил (кухињске крпе, столњаци, завесе...).

У Београду на више локација постоје посебни контејнери за остављање изношене одеће и обуће. Одећа се сече на траке, затим се балира и продаје углавном страним фирмама за рециклажу.

Од овако рециклиране одеће прави се изолација за куће или теписи, између осталог.

У Србији се рециклажом текстила баве мање приватне фирме, од којих Јовановић издваја социјално предузеће РеТекс, осмишљено у Женском центру Ужице.

Потпис испод видеа, Шта је све током зиме потребно Свратишту за децу

Гардеробу која је и даље носива можете дати у хуманитарне сврхе.

Људи најчешће реагују када постоји позив неке институције, попут новогодишњег скупљања дечије гардеробе у Свратишту или кад се деси природна непогода, као што су биле поплаве 2014. године.

Али и тада, неопходно је да половна одећа буде у таквом стању да је можете одмах ономе коме је потребна доделити, а та особа је може без икакве бриге одмах и користити, кажу у Црвеном крсту Србије.

„У 'култури донирања' значајно је увек имати у виду да другоме помажете тако што ћете донирати они што бисте и ви сутра примили као помоћ. Неопходно је да се сачува достојанство примаоца као и поштује жеља оног ко је донатор", каже Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, за ББЦ.

У случају да имате пуно гардеробе коју бисте пклонили, Црвени крст може да организује преузимање од грађана.

Presentational grey line

Већи број донација хуманитарним радњама током празника

Беки Мортон, ББЦ вести

„У јануару увек бележимо већи број донација, али ове године оџив је био невероватан", каже Оја Алтинбас, која ради у хуманитарној радњи Сју Рајдер, у којој се продаје половна одећа из добровољних донација, а приход је намењен пацијентима с неуролошким проблемима.

Радња тренутно добија 30 кеса дневно, што је дупло више у односу на исти период прошле године, а многи даваоци одеће тврде да им је серија Мaри Кондо на Нетфликсу инспирација за велико спремање куће.

Метод „КонМари" охрабрује људе да се реше предмета, који им више „не изазивају радост", а поред живота у чистој кући, ауторка ове методе обећава да ћете се психички боље осећати.

Јапанка Мaри Кондо постала је гуру за чишћење куће 2004, након објављивања књиге на ову тему, која се врло брзо нашла на листи бестселера дневног листа Њујорк тајмс. Серија у оквиру које помаже људима да очисте свој дом и организују живот постала је хит на сервису Нетфликс.

Иако људи често пуно ствари донирају после Божића, јер желе да уђу у нову годину чистијег дома и на овај начин се решавају новогодишњих поклона који им се не допадају, овогодишње донације превазилазе очекивања.

Марија Вићенцо

Аутор фотографије, Maria Vicencio

Потпис испод фотографије, Марија Вићенцо

Људе одаје да су пратиоци методе Мaри Кондо, тако што склапају ствари онако како им она препоручује.

„Неколико људи су нам поклонили ствари у одличном стању, које су беспрекорно спаковане", каже Марија Вићенцо, продавачица у хуманитарној радњи Скоуп у Кембриџу.

„Причала сам с пријатељима и колегама који су опседнути овом серијом."

Presentational grey line

Половна одећа у тренду

Следбеници КонМари методе прво све ствари ставе на гомилу на кревет или под, а затим разврставају у неколико група: ствари које ће задржати, оне које ће бацити и оне које ће поклонити некоме или однети у радњу половне гардеробе.

Иницијатива Fashion Revolution Serbia организовала је размену гардеробе током последње Београдске недеље моде.

Уместо чишћења и разврставања, решење за проблем гомилања гардеробе Дуња Јовановић види у одговорној куповини.

Она подсећа да на глобаном нивоу после нафтне индустрије, текстилна индустрија је највећи загађивач.

Због тога се све више модних компанија окреће такозваном одрживом пословању.

Ипак, наша саговорница упозорава да многи прибегавају такозваном greenwashingu, то јест тврде да поштују еколошке стандарде, али у пракси то не раде.

„Што је бренд гласнији, то више треба истражити колико је то истина", каже она.

Њена препорука је да ређе идете у куповину, а да бирате квалитетније одевне предмете од природних материјала, који су произведени у локалној заједници.

Тиме помажете српске дизајнере и предузетнике и мање су шансе да ће вам бити потребне савети Мари Кондо.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]