Ник Дрејк: Зашто је мистериозна икона британске музике остала несхваћена и после преране смрти

Аутомобил са отвореним кровом крстари кроз монолитну калифорнијску ноћ, његови путници гледају у звездама испуњено небо.

Зауставља се поред кућице на плажи у којој се одвија жестока забава.

Четворо младих путника у кабриолету застају, размењују погледе, тихо одлучују да ово једноставно није место за њих и настављају вожњу.

Ова реклама за Фолксваген из 1999. године дугачка је 60 секунди, али је гледаоци и даље, скоро четврт века од како је направљена, деле на друштвеним мрежама због снажног утицаја, али не зато што је визуелно стилизована, већ због магичне музике која прати рекламу - Pink Moon Ника Дрејка.

Енглески аутор је умро 1974, када је имао само 26 година.

Објавио је три албума која у то време нису одјекнула у јавности, али су постепено градила култну посвећеност аутору након његове смрти.

Ова америчка реклама је покренула праву лавину интересовања за његовом музиком.

А сада, скоро пола века након смрти, Дрејка поново откривају.

The Endless Coloured Ways, колекција од 23 песме на којој уметници попут Дејвида Греја, Џона Гранта, састава Фонтејнс ДЦ и Селф Истим обрађују његове песме, објављена је пре неколико недеља, а ту је и најновија и дефинитивна биографија Ник Дрејк: Живот Ричарда Мортона Џека која се већ налази у продаји.

Биографија не доноси никаква нова и шокантна открића, у њој нема детаља који оповргавају све оно што смо знали о Дрејку, али нам зато пружа детаљан портрет човека и опис амбијента у којем је живео и радио кроз низ фасцинантних детаља.

Такође, књига је ту и да исправи многе заблуде везане за Ника Дрејка.

Митови

,,Људи воле да митологизују култне уметнике који прерано умру, па стога постоји доста нагађања и претпоставки и у његовом случају", каже Мортон Џек за BBC Culture.

,,Враћање у то доба и јединствен став многих људи који су га знали на различите начине, било је више него задовољавајуће".

Аутор је интервјуисао 200 људи из различитих области Дрејковог живота, а био му је обезбеђен и приступ приватним документима његове породице.

Његово истраживање наводи на то да, без обзира на опште раширено мишљење, музичар није био овисник о хероину.

Није био геј.

Није био злостављан у школи.

Коначно, ни конфликт који је имао са оцем, није био у сржи његових проблема.

,,Постоји мноштво ситних детаља које сам успео да прикупим", каже Мортон Џек, који је недавно на страници Википедије посвећене Дрејку пронашао више од 50 грешака пре него што је изгубио стрпљење и одустао од даље претраге.

,,Док сам разговарао са људима, нисам имао утисак како једни причају једно, а други друго. Постојао је доста јак консензус и то не само о његовој личности, већ и по питању његовог понашања. Тако је, на пример, једно од најопштијих места о њему то да је пушио невероватне количине марихуане и да су га наркотици потпуно разорили. Е па, то не каже нико од оних који су га познавали".

Иако је Дрејк дао укупно два интервјуа током целе каријере, основне ствари о његовом животу су одавно познате.

Николас Родни Дрејк је рођен 19. јуна 1948. године, одрастао је у Варвикширу у дивној, музичарској породици.

Гитару је по први пут почео да свира када је имао 16 година на престижном Марбороу колеџу, а у време када је 1967. стигао у Кембриџ да студира енглески, већ је био започео своју музичку каријеру.

Надарени гитариста особеног стила, писао је песме које су нагињале ка фолку и које су биле сетне, нежне, сањалачке и врло често, мада не и увек, меланхоличне.

Његов први албум Five Leaves Left је објављен 4. јула 1969, неколико месеци пре него што је напустио универзитет.

Музичка штампа је тих дана била окупирана вестима о смрти Брајана Џонса (3. јул) и најавама за концерт Ролингстоунса у Хајд парку који је био заказан за два дана касније.

Албум Five Leaves Left није имао сингл, а није било ни озбиљне промотивне акције, осим наступа код Џона Пила на радију ББЦ 2.

Албум није привукао превелику пажњу и слабо се продавао.

Иста прича се поновила и са следећа два албума; релативно оптимистичнијим албумом Bryter Later из 1971. године и потпуно другачијом плочом Pink Moon из 1972.

Публицитет је био скроман, а није помогло ни то што је Дрејк одбијао живе наступе.

Његова последња права жива свирка је из 1970. године, а током целе каријере је наступио не више од 30 пута.

У томе једноставно није уживао.

,,Била су ту можда само два или три концерта који су ваљали, нешто није било у реду са осталим наступима", рекао је у једном од та два интервјуа, за магазин Sounds, 1971. године.

Џо Бојд и Џон Кејл из састава Велвет Андерграунд су били двојица прослављених продуцената који су инсистирали да раде са њим, али ни то није било довољно.

Дрејк је запао у озбиљну депресију и вратио се да живи са родитељима.

Мајци је казао да није ,,успео да оствари ниједну ствар коју је у животу покушао".

Одлазио је код психијатара, пет недеља је провео у једној психијатријској установи, а једном приликом је био подвргнут и електроконвулзивној терапији.

Ујутро 25. новембра 1974. године, пронађен је мртав у спаваћој соби.

Поред њега је пронађена и празна бочица у којој је било 60-ак пилула против депресије.

Патолози су констатовали ,,озбиљно претерану дозу" лекова.

И то би могао да буде и крај приче о Нику Дрејку - о три албума који се нису појавили ни на листама и прерано окончаном животу који је био пун потенцијала.

Наставак његовог музичког живота

Мортон Џек каже да је у року од пар година након његове смрти почело да се дешава нешто неочекивано.

Први знак тога је било појављивање 21-годишње Американке која се појавила на улазу у Дрејкову кућу у марту 1976. године.

Она је у Хјустону, у Тексасу, у продавници плоча купила Pink Moon и пожелела да сазна што више о мистериозном уметнику, па је због тога чак и допутовала у Енглеску.

Никови родитељи су је позвали да уђе и да ту и преспава.

Она је била тек прва од многих ватрених обожавалаца који су, са растом Дрејкове репутације, предузимали слично ходочашће.

Ускоро су почели да се појављују компилацијски албуми, а неки велики бендови, попут састава РЕМ, Everything But the Girl или Кејт Буш, почели су да истичу важан утицај који је извршио на њих.

Након рекламе за Фолксваген, према америчкој музичкој новинарки Аманди Петрушић и наводима из њене књиге Pink Moon из 2007. године, продаја албума је ,,порасла за 500 одсто у првих 10 недеља у 2000, када је продато више од 4.700 примерака албума Pink Moon, у поређењу са 815 примерака продатих током 1999. године".

Њујорк Тајмс је затим 2001. године известио да је продаја са 6.000 примерака скочила на 74.000.

И тако је Дрејк из релативне опскурности у којој је живео, сада почео да се појављује на насловним странама музичких магазина, постао је главна тема Радио ББЦ 2 документарца у којем је наратор био Бред Пит, његова музика је почела да се појављује у мејнстрим холивудским филмовима као што је Диван дан у суседству са Томом Хенксом и хит ТВ серијама као што су Нормални људи.

По једној његовој песми је названо чак и пиво у једној калифорнијској пивари.

Музичар Пол Велер, комичарка Сју Перкинс, микробилошкиња Шерон Пикок и награђивани јамајкански писац Марлон Џејмс су били међу гостима који су песме Ника Дрејка изабрали у емисији Плоче за пусто острво на радију ББЦ 4.

Џејмс је казао да је 1993. године ставио ЦД са Дрејковом музиком у свој плејер и да га није извадио одатле до 1998: ,,Пуштао сам га сваке ноћи…и сваки пут када бих га пустио, у соби би се појављивао његов дух".

Емели Санде је једна од уметника који се појављују на новој компилацији и она је обрадила песму One of These Things First.

Она је за ББЦ Culture рекла да верује да Дрејкова популарност и даље расте ,,због чистоте и дубине његове музике".

"Његови текстови су поезија. Мислим да су за сва времена. Колико год пута да им се вратите да их послушате, увек у њима пронађете нешто ново. Успут, нема много тога о његовим тумачењима (сопствених песама), и то свима даје прилику да их интерпретирају на свој начин."

Компилација The Endless Coloured Ways је назив добила по стиху из песме From the Morning са албума Pink Moon који је, за разлику од Дрејкових претходних албума, потпуно огољен.

Неки од обожавалаца песме са тог албума виде као суморан доказ његовог све лошијег менталног здравља.

Ричард Томпсон из састава Ферпорт Конвеншн, који је свирао на неколико песама на претходним албумима, каже да је био ,,узнемирен" када је први пут чуо овај албум.

,,Звучао је као апсолутни крик и позив за помоћ. Глас човека који се налази на ивици здравог разума", написао је он у мемоарима из 2021. под називом Beeswing.

Неки размишљају другачије.

Група Let's Eat Grandma изводи узбудљиву верзију песме From the Morning на новом албуму.

,,Pink Moon је Дрејкова плоча која је највише утицала на мене и коју сам слушао током карантина. То је био албум преко којег сам се упознао са музиком Ника Дрејка", каже Џени Холингворт из групе Let's Eat Grandma.

,,У то време сам и сама искусила велику несрећу када је мој момак умро. Али не мислим да је то депресивна плоча, само су ме те песме затекле у посебном емотивном стању".

,,Сваки пут када завршим слушање овог албума, озбиљно ме дотакне песма From the Morning која је последња на плочи. Звучи као да је пуна наде. То је свакако само моја интерпретација, али осећам као да она представља и цени сам живот. Заиста дубоко осећам ту песму".

На Дрејковом надгробном споменику, у порти цркве Свете Марије Магдалене у селу Танворт у Ардену, исписани су стихови из песме From the Morning: ,,Уздижемо се и свуда смо".

Можда је право значење ових стихова недокучиво, али они његовим обожаваоцима свакако звуче истинито.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]