Азил у Србији: Да ли ће пресуда из Стразбура променити живот избеглица

За Камерунца Салиоуа Салиоуа, Србија је постала домовина из које не може да оде.

И то не зато што не жели.

„Сви на послу причају о одмору, неко иде у Црну Гору, неко у Грчку.

„Питају ме 'Где ти идеш?'. Шта да кажем? Само ћутим, одговарам - видећемо", прича Салиоу, који је у Србију дошао 2018. године.

Салиоу дели судбину са осталим избеглицама који у Србији живе на основу азила, а који немају никакве путне исправе.

Наду Камерунцу и људима са истим проблемом буди недавна пресуда Европског суда за људска права која би могла да промени њихов статус и положај.

Овом пресудом утврђено је да је Србија повредила право на слободу кретања избеглице из Сирије који од 2016. није могао да добије путну исправу.

„То је прва пресуда у Стразбуру која се тиче положаја избеглица у Србији и може се убудуће користити како би се положај избеглица поправио", каже за ББЦ адвокаткиња Сенка Шкеро Копривица, која је у име Београдског центра за људска права заступала избеглицу из Сирије.

Она објашњава да иако су њен клијент, као и Салиоу, стекли право на азил, никада нису добили путну исправу за избеглице која би им омогућила да на легалан начин изађе из земље.

Од 2008. године, када је донет први закон о азилу, Министарство унутрашњих послова није донело подзаконска акта која би ближе одредила изглед и начин добијања путних исправа за избеглице.

До објављивања текста, МУП није одговорио на питања ББЦ-ја на српском.

Колико је тачно особа које се налазе у позицији као Салиоу, није познато.

Према подацима Београдског центра за људска права, до сада је око 220 људи добило право на азил, али нису сви остали у Србији.

Према садашњим прописима у Србији, људи којима је одобрен азил не могу да постану српски држављани.

Ово би могло да се промени ако буду усвојене измене Закона о држављанству које се налазе у скупштинској процедури.

Уз ове измене, заједно са недавно усвојеним изменама Закона о странцима, људи који су стекле право на азил би могли да аплицирају за држављанство после шест година.

Кошаркаш у колицима који се нада путовањима

Салиоу живи у Крњачи, ради у робној кући намештаја Икеа, и игра кошарку у колицима у српској лиги.

Први пут је дошао у Србију на атлетско такмичење 2018. године и затражио је азил, који му је одобрен у виду супсидијарне заштите.

Супсидијарна заштита се одобрава ако постоји могућност да се особа после повратка у државу порекла или боравишта „суочи са стварним ризиком од трпљења озбиљне неправде".

„Озбиљном неправдом сматра се претња смртном казном или погубљењем, мучењем, нечовечним или понижавајућим поступањем или кажњавањем, као и озбиљна и индивидуална претња по живот", наводи се у Закону о азилу и привременој заштити.

Овај закон предвиђа и добијање азила у виду уточишта, које се одобрава на пет година.

Салиоу каже да је за особу која користи колица живот у Камеруну веома тежак.

„Док ми је мама била жива, имао сам помоћ.

„Када је она умрла, остао сам сам. Нисам могао да радим, нисам могао нигде да идем", каже он.

Салиоу прича да није могао да уђе у аутобус, а да таксисти често одбијају да возе људе који користе колица.

„Каже ти - немам времена да ти помогнем, журим, и неће ни да те вози."

Уз то, пратили су га коментари да као „особа у колицима само троши паре, а ништа не зарађује".

Каже да је све више тонуо у депресију.

„Дошао сам овде и видео сам како су људи добри, имају добро срце, и како помажу", наводи он.

Салиоу свакога дана путује 25 километара на посао, користећи јавни превоз.

Каже и да су му колеге са посла купиле колица и да су сви спремни да помогну.

Једино што жели јесте да добије шансу да путује да би могао да иде са тимом на утакмице.

„Када су ми рекли да не могу да идем у Црну Гору, било ми је тешко.

„Зашто ја не могу да путујем кад имам азил?", питање је на које није добио одговор.

Шта је одлучио суд у Стразбуру?

Пре седам година Сиријац, коме је одобрен азил у Србији, поднео је представку Европском суду за људска права после више неуспелих покушаја да добије путну исправу.

Ти покушаји су подразумевали више обраћања МУП-у, али и Уставном суду.

Суд у Стразбуру закључио је да је Србија повредила право на слободу кретање, које између осталог подразумева да особа слободно може да напусти било коју земљу.

Без путних исправа, које азиланти не добијају, то право је угрожено.

У пресуди се наводи да Србија дуже време није успела да примени сопствени закон који би омогућио да се издају путне исправе избеглицама и особама које имају право на супсидијарну заштиту.

Сенка Шкеро Копривица објашњава да суд не може да обавеже Србију ни на шта, али може додатно да скрене пажњу на непоштовање одређених права.

„Суд је наложио Комитету министара да надзире шта ће Србија предузети по овом питању, односно да прати све будуће појединачне и опште мере", каже адвокаткиња.

Објављена пресуда сугерише да је држава Србија у одбрани, између осталог, навела да путне исправе нису могле да буду издате због „техничких" разлога.

Пред судом је наведено да је за израду путних исправа требало пронаћи техничко и софтверско решење, што је захтевало одређена финансијска средства.

Влада је такође навела и да је избеглица из Сирије могао да затражи издавање сиријског пасоша са којим би напустио земљу, али и српског пасоша, с обзиром на то да се у међувремену оженио српском држављанком.

Суд није уважио ове аргументе.

Сенка Шкеро Копривица наводи да је у овом случају обраћање амбасади порекла ради добијања пасоша у супротности са чињеницом да се ради о избеглици.

„Признајући уточиште, наша држава је утврдила да он има страх од прогона од власти земље порекла.

„Није нормално очекивати да се обраћа амбасади земље која је вршила неки прогон над њим", наводи Шкеро Копривица.

Њен клијент како каже није могао да добије ни српски пасош.

„Да би аплицирао за боравак у Србији на основу брака, морао би да изађе из земље и аплицира за ту врсту визе и боравка ван наше државе.

„Он, међутим, није могао да изађе из земље на легалан начин", каже адвокатица.

Она најављује да ће се после ове пресуде Београдски центар за људска права поново обратити МУП-у.

Ако поново не буде реакције, додаје, постоји правни пут који већ добро познају.

За мало више од месец дана, Салиоуов тим ће путовати у Румунију, а он у овом тренутку не верује да ће моћи да иде са њима.

„Нико ко има азил нема пасош, иако су неки овде и по десет година", каже он.

Пресуда Европског суда ипак га охрабрује.

Шта се мења у закону?

Поред пресуде из Стразбура, ситуација би могла да се поправи за избеглице и због измена закона.

Измене Закона о странцима омогућавају да особа која је добила азил после три године непрекидног боравка у Србији добије стално настањење.

Пошто добије стално пребивалиште, потребно је да прођу још три године да би могло да се затражи српско држављанство, предвиђено је између осталог изменама Закона о држављанству.

То значи да би, ако измене закона буду усвојене, избеглице могле да затраже српски пасош шест година по добијању азила.

Представници цивилног сектора поздрављају ове измене као „одређени помак".

„Људи који су остварили право на азил до сада уопште нису могли да добију држављанство, а ни путне исправе Србије као лица којима је држава дала азил", каже Радош Ђуровић, извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

У изјави за ББЦ на српском, додаје да ће избеглицама помоћи ако измене закона буду усвојене, али да ће и поред тога „пут до држављанства остати дуг и компликован".

Сенка Шкеро Копривица истиче да би, без ових измена, особе које су добиле азил суштински остале „заувек избеглице".

„У одређеним државама избеглице имају повлашћену позицију у односу на друге странце и могу брже да аплицирају за држављанство.

„Постоје и државе где то није случај. Ја верујем да би свакако требало да буду у нешто повлашћенијем положају јер морају да граде живот од нуле на новом месту", каже Шкеро Копривица.

Радош Ђуровић истиче да „Србија у избеглицама не види прилику".

„Не препознаје се колики допринос могу да дају друштву ако би успели да се интегришу.

„Уместо тога, Србија се односи рестриктивно према онима који долазе бежећи од рата и других несрећа", наводи Ђуровић.

Камерунац Салиоу Салиоу каже да, када би могао, желео би да има српски пасош.

„Србија је сада моја земља и не идем нигде.

„Ја свима кажем да сам сад Србин, нисам из Камеруна", каже Салиоу за ББЦ.

Држављанство после годину дана

ББЦ на српском раније је писао да најкрупнија измена Закона о држављанству предвиђа скраћивање периода који странац мора да проведе у Србији пре него што стекне право да аплицира за држављанство.

Уместо досадашњих пет година привременог боравка, странци ће у земљи морати да проведи најмање 12 месеци, односно годину дана.

Привремени боравак је дозвола странцима да у Србији буду дуже од 90 дана због запослења, школовања или другог разлога.

Осим најмање 12 месеци привременог боравка у Србији, странци ће морати да испуне још три услова:

Током 2022. године у Србије је радило више од 34,000 страних држављана од којих је већина дошла из Кине, Русије, Украјине и Турске, показују подаци Министарство рада.

Србија сада за пријем у држављанство странаца који немају везу по пореклу сада користи процедуру која је често примењивана у случајевима познатих глумаца или спортиста, а који су српски пасош добијали посебним указом.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]