Међународни кривични суд: Четврт века институције правде која тражи Владимира Путина

Унутар зидина велике грађевине стакласте фасаде у холандском граду Хагу, више од две деценије одлучује се о најтежим злочинима појединаца широм света, а међу последњима за којима је издат налог за хапшење је Владимир Путин, руски председник.

Он се терети за ратне злочине, међу којима је и незаконита депортација деце из Украјине у Русију, почињене од 24. фебруара 2022. када је почела инвазија Москве на Кијев.

Међународни кривични суд основан је пре тачно четврт века, 17. јула 1998, у Риму, главном граду Италије.

„Замишљен је као стални орган међународне заједнице који истражује, води кривични поступак и процесуира појединце одговорне за најтеже злочине као што су геноцид, ратни или злочини против човечности, а од 2018. воде се и поступци против агресије", објашњава Иван Јовановић, стручњак за међународно право из Београда, за ББЦ на српском.

Суд је надлежан уколико су ова кривична дела почињена у некој од земаља потписница његовог оснивачког споразума или их је починио неки њихов држављанин.

Оснивачки Статут потписало је, а потом и ратификовало 66 држава, док их је данас 123.

Међу њима је и Србија, као и све друге бивше републике Југославије: Хрватска, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Словенија и Црна Гора.

Русија, Сједињење Америчке Државе и Кина су међу земљама које нису ратификовале оснивачки статут суда.

МКС је подигао оптужницу против више од 40 људи, углавном из афричких земаља, 17 је приведено, међу којима је десет осуђено за злочине, док је четворо ослобођено.

Почеци

Замисао о сталном суду међународне заједнице стара је стотинак година, али је реализована после оснивања Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКСЈ), а потом и за Руанду, говори Јовановић.

„Они су подстакли развој међународног кривичног и хуманитарног права, стварајући правни оквир који МКС данас примењује у предметима, посебно када је реч о самом дефинисању злочина и његових елемената", додаје овај правник.

МКСЈ, основан 1993, бавио се злочинима почињеним током сукоба на Балкану током деведесетих година 20. века, док је годину дана касније основан суд који се бавио одговорним за геноцид у Руанди и другим делима почињеним у суседним државама током 1994. године.

„Они су били ад хок (једнократни) трибунали, за конкретне ситуације, а међународна заједница је желела да формира један суд који ће се бавити сукобима и конфликтима широм света", додаје Дејвид Боско, професор Универзитета у Индијани за ББЦ на српском.

Службени језици суда су арапски, енглески, француски, кинески, руски и шпански, на којим се објављују пресуде и његове друге битне, док су енглески и француски радни.

Ко може да покрене истрагу пред овим судом?

Председништво, три судска одељења (жалбено, судско веће и оно које води претходни поступак), тужилац и секретаријат главни су органи овог суда.

„Поступак против појединца који се сумњичи за неко од ових кривичних дела може да покрене тужилац, али судско веће мора да га одобри.

„Државе су на овај начин желеле да контролишу рад тужиоца како не би произвољно подизао оптужнице", каже Јовановић.

Захтев да се испита одређена ситуација (како се називају поступци који се воде пред овим судом) за коју се сумња да има елементе злочина, геноцида или агресије може да поднесе и држава чланица МКС-а.

И земље које нису потписале оснивачки споразум могу да поднесу захтев.

„МКС је тада надлежан за ситуацију у тој држави и над њеним држављанима који се сумњиче за одређено кривично дело и све државе потписнице морају да сарађују у његовом изручењу", објашњава стручњак за међународно право.

Суд може да буде надлежан и када кривично дело пријави Савет безбедности Уједињених нација.

„Тада се и осумњичени за злочин из држава које нису чланице могу процесуирати, као што је био случај са Либијом и Суданом и у овом случају све државе сарађују са судом.

„Кад ситуацију пријављују тужилац или државе чланице, онда само те земље сарађују са судом", додаје он.

Савет безбедности је МКС-у упутио ситуацију у Либији 2011. године на основу навода да су тадашњи либијски лидер Муамер ел Гадафи и други појединци одговорни за убиство ненаоружаних цивила током протеста Арапског пролећа.

Исте године суд је издао налог за хапшење Гадафија, његовог сина и зета, али је Гадафи убијен пре него што је ухапшен, док су његов син и зет и даље у бекству.

МКС је подигао оптужницу и против Омара ал-Баширија, бившег суданског председника, за геноцид, ратне и злочине против човечности у суданском региону Дарфур, као и за планирање масовних убистава и депортација припадника више етничких група.

Поред руског председника Владимира Путина, овај суд од средине марта 2023. тражи и Марију Лвову-Белову, руску комесарку за децу, због сумњи да је учествовала у депортацији и незаконитом пребацивању украјинске деце у Русију.

Према међународном праву, објашњава Јовановић, ако се поступак води пред МКС-ом, тој особи не може истовремено да се суди пред домаћим судством.

Предност има национално правосуђе, али држава може да пребаци надлежност МКС-у, ако није вољна или нема могућности да води одређени случај.

Без последица у случају неизручења

МКС не може да хапси осумњичене и има надлежност само у земљама које су потписале оснивачки споразум.

Уколико осумњичени борави на територији неке од земаља чланица, власти те државе су у обавези да га изруче, што у пракси није увек тако.

„Судан није желео да испоручи бившег председника док је био на власти, није га предао ни кад је свргнут, нису ни друге државе, међу којима је било и земаља потписница", наводи Иван Јовановић.

Кад је налог издат за актуелним шефом, премијером или министром спољних држава неке државе, они се, објашњава Јовановић, могу позвати на имунитет који их штити од хапшења док су на тим функцијама.

„Тада може да их изручи само њихова матична земља.

„И све док је Путин председник Русије, друге државе се могу позивати на ово начело међународног обичајног права, по ком не могу да хапсе шефа стране земље", додаје.

Сем критика, конкретних казни по државе које не изруче осумњиченог нема, указује професор Боско.

Стручњак за међународно право каже да се дешавало да МКС прекине или одустане од поступка услед недовољно доказа или када види су угрожени сведоци, јер се трага за моћним појединцима.

Скуп, спор и превише усредсређен на афричке државе

МКС зависи од сарадње са државама и нема моћ као Хашки трибунал, ког је Савет безбедности основао, па је према међународном праву свака држава морала да сарађује, објашњава Јовановић.

„Европска унија (ЕУ) и Америка су могле да натерају бивше државе Југославије да сарађују са Трибуналом, доставе доказе и предају окривљене, примењујући политику условљавања приступања ЕУ", додаје.

Суду се у научним круговима пребацује да се превише усредсређује на афричке државе.

„То јесте чињенично стање, али у њима се стално воде ратови, а и те земље су саме тражиле да тужилаштво покрене истрагу", додаје.

Последњих година, суд је издао налог за хапшење и против људи ван афричког континента попут филипинског председника или мјанмарске председнице, подсећа амерички професор Боско.

Филипински адвокат Џуд Сабио поднео је МКС-у тужбу против председника Родрига Дутертеа и високих званичника те земље, оптужујући их за злочине против човечности почињене током борбе против наркодилера, док се Аунг Сан Су Ћи, мјанмарска председница, сумњичи за геноцид над Рохинџа муслиманима.

Суду се замера и да је претерано спор, али и да је скуп у поређењу са националним судовима, каже Боско.

Годишњи буџет за 2021. износио је 170 милиона долара, а средстава углавном долазе из држава чланица.

Додатна средства може да одобри и Генерална скупштина УН-а за случајеве које Савет безбедности упућује суду.

Погледајте шта је ратни злочин

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]