Велика Британија и Даунов синдром: Жена која се бори за измену закона о абортусу

У Великој Британији, абортус је дозвољен до 24. недеље трудноће.

Међутим, ако фетус има Даунов синдром, жена може да се одлучи да абортира било кад током трудноће, до самог дана порођаја.

За Хајди Краутер, то је дискриминаторски.

„Закон би требало да је исти за свакога", каже за ББЦ ова двадесетседмогодишњакиња из Ковентрија, у Енглеској.

Краутер је одлучила да покуша да приволи судове у земљи да измене овај део Закона о абортусу, који датира из 1967. године.

За њу је то и веома лична борба: она је рођена са генетским поремећајем који изазива Даунов синдром.

„Желим да се борим за то да деца са Дауновим синдромом имају иста права као и сви остали."

„Оно што нас дефинише као људска бића је оно што јесмо, а не проблеми које имамо", додаје она.

До сада су и Виши суд и Апелациони суд одбили захтев Хајди Краутер, пресудивши да актуелни закон не нарушава права људи који живе са инвалидитетом.

Али двадесетседмогодишњакиња је већ најавила да ће случај одвести пред Врховни суд, највиши суд у британском правосудном систему.

'Пакет изненађења'

Говорећи преко видео линка, активисткиња је рекла да разуме забринутост многих родитеља кад открију да им беба има Даунов синдром - стање у ком особа има вишак хромозома који може да изазове и менталне и физичке потешкоће.

„Моји родитељи су открили да имам Даунов синдром тек кад сам се родила и прво што су осетили био је страх", присећа се она.

„Нису знали шта да очекују. Мислили су да никад нећу успети да се осамосталим, да се никад нећу удати."

Такође, као и многа деца са овим стањем, Хајди је имала озбиљних здравствених проблема.

„Моја прва година живота била је веома тешка, зато што сам рођена са рупом у срцу и морали су да ме оперишу. Стално сам висила по болницама. Још увек имам ожиљак на грудима", објашњава она.

„Требало је да ме моји родитељи замало изгубе да би почели да ме воле. Схватили су да сам само беба којој је потребна љубав."

Они су је на крају толико заволели да су, док је Краутер још била мала, чак написали књигу о њеном детињству - Пакет изненађења.

Погледајте видео: Прва модна ревија манекена са Дауновим синдромом у Београду

Краутер је треће дете од четворо и одрасла је са двоје старије браће и једном млађом сестром.

Они су заједно ишли у локалну школу и кад је Хајди матурирала, почела је да ради у фризерским салонима за децу и да студира Корисничку службу у центру за више образовање.

Кад је напунила 20 година, Краутер се иселила из породичне куће и почела да живи у властитом смештају.

Као и многе друге фирме, фризерски салон се затворио током пандемије ковида-19.

Хајди је, међутим, имала других дистракција током дугог периода уведених мера ограничења: била је у вези на даљину са Џејмсом, младићем ког је упознала преко далеког рођака, а који је живео на око четири сата вожње од Ковентрија.

Хајди и Џејмс, који такође има Даунов синдром, венчали су се прошле године.

„Моји родитељи су се бринули да се никад нећу удати, а ја сам на крају имала три церемоније", смеје се она, објашњавајући да је због ковид ограничења морала да организује грађанску церемонију и малу прославу, пре него што је организовала велико славље кад се променио пандемијски протокол.

Џејмс се уселио у Хајдин стан, где њих двоје још увек живе.

100 одсто абортуса

Хајди је започела кампању 2018. године, након што је британска влада увела у здравство опциони тест за труднице који омогућује, путем неинвазивног тестирања, да се утврди да ли фетус има Даунов синдром.

Циљ је био да се смањи број трудница које се одлучују за ризичније дијагностичке тестове како би се искључила могућност ове аномалије.

Али критичари попут Краутер упозоравају да ће то навести више жена да се одлуче за абортус беба с овим стањем.

Групе за борбу против абортуса тврде да се 90 одсто британских трудница које добију ову дијагнозу одлучује да прекине трудноћу.

У САД, та стопа је 67 одсто, према конгресном извештају објављеном у марту ове године.

„Ако се буде радило више и више тестова, рађаће се све мање и мање деце", тврди она.

Хајди се придружила невладиној организацији „Не избацујте нас тестовима", убеђена да се ови абортуси дешавају „зато што људи не добијају праве информације".

„Многи родитељи, попут мојих, плаше се онога што не знају. А медицинске установе им говоре само негативне ствари, због чега се толики број њих одлучује на абортус", каже она.

Активисткиња признаје да деца са Дауновим синдромом траже више помоћи и неге, будући да често имају потешкоће у учењу, а могу да имају и проблеме са срцем, видом, слухом, пробавом и жлездама.

Али у разговору са ББЦ-јем, Краутер каже да верује да то није оправдање за дозволу да се фетуси са генетским поремећајем абортирају након законске границе која постоји за бебе без инвалидитета.

„Не желимо да нас доживљавају као проблем… Не постоји савршена беба", истиче она, додавши да у њеној земљи родитељи деце са Дауновим синдромом могу да се обрате бројним организацијама за подршку.

Правна битка

Хајди је истакла да Закон о абортусу не погађа само фетусе са Дауновим синдромом.

„Закон такође омогућава абортусе током читаве трудноће за ствари које могу лако да се коригују. То је шокантно."

Текст закона указује на то да абортуси могу да се обаве и после 24. недеље кад постоји „значајан ризик да би дете, ако буде рођено, патило од физичких или менталних аномалија које би га чиниле тешким инвалидом".

Двадесет петог новембра, кад је Апелациони суд одбио петицију Хајди Краутер, он је признао да многи људи са Дауновим синдромом и другим инвалидитетима „могу бити увређени зато што закон прихвата дијагнозу током трудноће као оправдање за абортус и да они то могу да доживе као одсуство вредновања њихових живота".

Међутим, суд није сматрао да је то довољно да се дозволи измена актуелног закона.

Клер Марфи, извршна директорка Британске службе за савете током трудноће, која обезбеђује здравствену негу у време абортуса, слаже се с овом судском одлуком.

„Не постоји контрадикција између друштва који се залаже са права особа са инвалидитетом и друштва које омогућује женама да донесу тешке одлуке у несигурним временима", каже она.

Према Марфи, „уколико буде био успешан, овај случај ће имати далекосежне последице. Подноситељка захтева тврди да фетуси треба да имају људска права, што је противно вишегодишњим правним преседанима у Великој Британији."

„Хајдин став је да је то атак на права трудница, не само у вези са абортусом већ и по питању доношења њихових властитих одлука током порођаја".

Лин Мари из „Не избацујте нас тестовима" каже за ББЦ да друге земље, као што су Исланд и Данска, такође имају законе који омогућују абортусе све до краја трудноће у случају Дауновог синдрома и других инвалидитета, и да се у тим земљама абортирају „скоро сви фетуси" са овим стањима.

То је сложена и контроверзна тема, али за Хајди је овај закон који је усвојен пре више од пола века потпуно застарео.

„У време кад је био одобрен, људи са Дауновим синдромом нису могли да иду у школу и морали су да бораве по установама. Нису постојали методи лечења или технологија који постоје данас", каже она.

Активисткиња је појаснила да поштује права жена да одаберу да ли ће наставити са трудноћом, али и да верује да не сме да постоји разлика између беба са или без инвалидитета.

„Судије тврде да закон на утиче на права људи који живе са Дауновим синдромом, али ја се осећам анатемисано."

„Кад видим мог малог братанца, питам се зашто је мој живот мање вредан од његовог. Или живота моје маме или мог тате."

„Морамо да почнемо да посматрамо Даунов синдром у новом, позитивнијем светлу", додаје Хајди.

Упитана зашто мисли да би свет без људи са овим стањем био нешто лоше, Краутер каже да су „људима потребни и други различити људи, потребан нам је диверзитет".

„Јесте, тешко је имати дете са Дауновим синдромом, али постоји и огромна награда на крају", додаје активкисткиња.

У августу је Хајди објавила наставак књиге коју су јој њени родитељи посветили 2003. године.

Ја сам само Хајди описује њен живот као одрасле особе, укључујући њене судске битке, њен брачни живот и њен актуелни посао асистенткиње за децу са Дауновим синдромом.

Наслов књиге алудира на концепт који је поновила више пута током овог интервјуа.

„Ја нисам синдром. Ја сам особа. Ја сам Хајди."

„Ми смо сви фантастични управо онакви какви јесмо."

Погледајте видео: Упознајте Орнелу - тинејџерку са Дауновим синдромом која сања злато на Специјалној Олимпијади

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]