Историја, нацизам и Немачка: Жене које су пробале Хитлерову храну

Замислите да знате да сваки тањир хране који поједете може бити ваш последњи. Да су доручак, ручак и вечера потенцијално смртоносни. И свеједно их морате јести.

За групу младих жена у Трећем Рајху, ово је била свакодневна стварност: тестирале су Хитлерову храну током последње две и по године Другог светског рата.

Фирер је захтевао да младе жене доброг немачког сталежа пробају сваки од оброка који су припремљени за њега, у случају да савезници, или неко од његових, покушају да га отрују.

Таква улога је виђена као нека врста части - начин служења.

Запањујућа прича о искуствима ових младих жена изашла је на видело тек 2013, када је тада деведесетпетогодишња Марго Волк немачком часопису Дер Шпигел открила своју некадашњу улогу.

Сада, Хитлерове дегустататорке, представа Мишел Колос Брукс, слободно замишља како је заиста изгледало ризиковати живот, виљушку по виљушку.

Представа је приказана у разним позориштима широм САД.

Изводила ју је искључиво женска глумачка екипа, а усредсређена на четири младе жене (у стварности, око 15 је коришћено на ротацији) које су живеле у школи поред Вучје јазбине, штаба Хитлеровог источног фронта у Источној Пруској (сада Пољска).

Брукс је сасвим случајно чула за Хитлерове дегустаторке - колега писац је поменуо причу у пролазу када су „убијали" време пре лета.

„Рекла сам 'хоћеш ли то написати? Јер ако нећеш, ја ћу то написати'", присећа се она.

Као прича, за Брукс је изгледала очигледно тематски богата.

„Једноставно погоди свако дугме ствари о којима размишљам и о којима бринем: како се поступа са младим женама, како се деца користе у ратним пољима, колико је тешко бити адолесценткиња, политичка манипулација..."

Све то звучи тешко, али представа је заправо комедија - иако се ради о црном хумору.

Брукс је поставља у њен историјски тренутак, док замишља ове заробљене младе жене као савремене тинејџерке.

Девојке плешу уз поп музику и позирају за селфије, али трачаре о томе како им се допадају Френк Синатра, Кларк Гејбл и - помало - сам Хитлер.

Говоре као девојке из калифорнијске долине, називајући једна другу „девојком" или „губитницом", а онда испољавају мржњу према Јеврејима.

„Гледала сам те младе жене како праве селфије, видела сам њихову дубоку посвећеност добијању правих селфија, и синуло ми је да су то исте девојке.

„Нема разлике осим у времену", каже Брукс о одлуци да има ову двоструку перспективу.

„Нисам желела да ови ликови буду издвојени људи у историји, желела сам да се осећају веома, веома присутнима."

Представа користи ово чудно поглавље историје Другог светског рата као начин да се испита универзално искуство адолесценткиња - иако у окружењу са изузетно високим улозима.

Али ствар у животу за дегустаторке је била да, иако је сваки залогај био пун опасности, то је такође било невероватно банално и досадно постојање.

У поређењу са искуствима многих људи у рату, било им је лако на једном нивоу - до 1944. многи људи су били веома гладни у Немачкој и добијали су три пристојна оброка дневно.

Наравно, то су били вегетаријански оброци - Хитлер је, сада је то већ добро познато, избегавао месо - а Волк је описала исхрану са поврћем, пиринчем, тестенином, резанцима и егзотичним воћем, што је била права реткост у то време.

Али иако је храна „била добра - веома добра", додала је да нису могли да уживају у њој.

„Неке од девојака су лиле сузе када би почеле да једу јер су се јако плашиле", рекла је у интервјуу 2013.

„Морале смо све да поједемо. Онда смо морале да чекамо сат времена, и сваки пут смо се плашиле да ћемо се разболети.

„Некада смо плакале као пси јер нам је било тако драго што смо преживеле."

Припадници СС јединица би послуживали храну, чекали сат времена да виде да ли су се девојке онесвестиле, а ако нису, храну би однели Хитлеру.

Али између сваког оброка, младе жене нису имале ништа да раде осим да седе и чекају да виде хоће ли умрети.

Увући им се под кожу у њеном писању било је „о томе како проводе време, како убијају досаду", објашњава Брукс.

„О чему оне причају? Да бисте преживеле, једноставно морате наставити да будете девојке: морате једна другој правити плетенице, да се смејете, да нађете начин да схватите лудило које се дешава."

Колико знамо, ниједна од правих девојака никада није била отрована храном.

Али њихова прича је једва документована и никада се не би сазнало да није било изјаве Волк.

Чини се да је она била једина од Хитлерових дегустаторки која је преживела: како су руске снаге напредовале, поручник ју је искрао у возу Јозефа Гебелса, који је кренуо ка Берлину.

Сматра се да су све остале девојке које су остале стрељали совјетски војници.

Прављење комедије из такве ситуације може бити „смешан ход по жици", признаје она - и људи су је питали да ли је у реду да се смеју представи, а неки су чак одбили да погледају представу.

„Неки људи су рекли да не желе да је гледају јер се смејемо нечему ужасном, али да сте погледали емисију знали бисте (ми нисмо). Нисмо у дослуху са Хитлером, заправо га не волимо", шали се рукс, помало невероватно да тако нешто треба навести.

Хитлерове дегустаторке говоре о смеху са овим младим, у суштини невиним женама и признању да је смејање меломанским фашистима један од начина да се умањи њихова моћ.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]