Музика: Одлазак Лорете Лин, краљице кантрија

Певачица Лорета Лин, која је због песама о снази и самосталности важила за заштитницу женских стандарда у кантри музици, умрла је у 90. години.

Била је позната као Краљица кантрија, а песме је заснивала на искуствима из стварног живота.

Једна од најистакнутијих њених песама је аутобиографска „Рударева кћи" (Coal Miner's Daughter), ту су и „Don't Come Home A-Drinkin'", „Honky Tonk Girl", као и феминистичка химна „The Pill".

Породица Лорете Лин саопштила је да је она умрла у уторак у њеном дому у Тенесију.

„Наша драга мама, Лорета Лин, преминула је у спокојном сну јутрос, 4. октобра, у њеном дому, њеном вољеном ранчу у Харикејн Милсу", рекли су они у саопштењу.

Замолили су за приватност док су у жалости и додали да ће комеморација бити најављена касније.

Скромни почеци

Певачица је рођена 1932. као Лорета Веб у једнособној дрвеној колиби у Бучер Холоу, месту из америчке савезне државе Кентаки

Била је друга од осморо деце.

Баш као што ће касније певати у песми „Рударева кћи", њена породица је једва састављала крај с крајем током Велике кризе.

Отац је зарађивао „сиромашни долар" радећи читаву ноћ у руднику и читав дан у пољу „окопавајући кукуруз".

Породица је зато организовала забаву за децу - њена мајка је свирала гитару, а отац ју је пратио на бенџу - и одрасла је на песмама Породице Картер.

„Пропевала сам чим сам се родила, мислим", рекла је Асошијејтед пресу 2016.

„Тата је имао обичај да изађе на трем где бих певала и успављивала бебе."

„Он би рекао: 'Лорета, зачепи ту велику губицу. Чују те сви људи из околине.' А ја сам му рекла: 'Татице, какве то везе има? Па сви су они моји рођаци.'"

Тинејџерски брак

У 15. години се пријавила за „посело са питом" - где би локалне девојке умесиле питу, а мушкарци би лицитирали који ће од њих да освоји и храну и излазак са куварицом.

Лоретина пита, у којој је уместо шећера случајно била со, припала је Оливеру Лину, двадесетједногодишњем војнику, који ју је оборио с ногу.

Месец дана касније они су се венчали и преселили у Кастер, у Вашингтону, где су одгојили четворо деце.

Њен муж, ког је звала „Ду" или „Дулитл", охрабривао ју је да пева професионално и купио јој гитару у робној кући Сирс за 17 долара.

Убрзо је основала бенд, Лорета енд Трејлблејзерс, а у ком је свирао и њен брат Џеј Ли Веб.

Уговор са Зиро рекордсом потписала је 1960. и објавила дебитантски сингл I'm a Honky Tonk Girl.

Песма је била инспирисана женом са којом се Лин спријатељила у Вашингтону, а коју је муж оставио због друге жене.

Лин је испричала да је песму написала док се наслањала на стари тоалет у њеној кући, а речи су јој навирале у десетоминутном налету инспирације.

Она и њен муж су неуморно промовисали песму, возећи се до радио станица широм земље да би гњавили ди-џејеве да је пуштају и шаљући на стотине бесплатних плоча.

Труд се исплатио.

Песма је доспела на 14. место кантри топ листе и Лин се преселила у Нешвил, где је брзо потписала уговор за Дека рекордс.

Први сингл за Деку, по имену Successобјавила је 1962. године, покренувши импресивни низ хитова који се протегао све до деведесетих.

Лин је први пут 1966. године избила на прво место топ листе са Don't Come Home a Drinkin' (With Lovin' on Your Mind), а у сам врх америчких кантри листа доспела је још 15 пута.

Снимила је укупно 60 албума и била номинована 18 пута за Греми, од којих је освојила три.

Њене песме су често описивале распале везе и несрећне породице - али су биле необичне зато што су испољавале женску визуру у време кад је то било нечувено у кантри музици.

Многе од њих су се бавиле Дултиловим неверствима и алкохолизмом.

„You Ain't Woman Enough (To Take My Man)" и „Fist City" биле су напрасита упозорења свакој жени која размишљала да приђе њеном мужу, док је „I Wanna Be Free" из 1971. фантазија о разводу.

„Узећу овај ланац око свог прста / И бацити га колико могу да замахнем", певала је Лин.

„Свака песма коју сам написала била је о њему", рекла је у документарцу за ББЦ.

„Пружио ми је прегршт прилика."

Лин је касније признала да је њихова веза знала да постане насилна - мада је она умела да му узврати истом мером.

„Ако би ме ошамарио или ударио, устала бих и потукла се с њим као што бих се потукла са другом женом", рекла је она у ПБС-овом документарцу Амерички мајстори 2016.

„Кад би ме ударио, ја бих ударила њега; кад би ме почупао за косу, ја бих почупала њега. Тако је то било."

Упркос њиховим невољама, њих двоје су остали заједно 48 година, све до Оливерове смрти 1996.

Ода репродуктивним слободама

Песме Лорете Лин, међутим, нису говориле само о везама.

„Dear Sam" била је инспирисана женом остављеном код куће током Вијетнамског рата.

„Не схватите ме погрешно/Знам да се бори за нашу земљу/Стварно волим нашу државу/Али волим и мог човека", гласи текст.

Ту је и песма „The Pill", искрена и забавна ода репродуктивном избору.

„Ова стара трудничка хаљина коју имам иде у смеће/Одећа коју ћу носити од сада неће заузимати толико места", певала је звезда.

„Мини-сукње, хот пентс и гиздави волани/О да, надокнадићу све оне године пре него што сам добила пилулу."

Иако испрва није била потписана као ауторка, касније се испоставило да је учествовала у њеном стварању.

Говорећи за НПР 2010, ова мајка шесторо деце рекла је да је текст песме директно проистекао из њених искустава.

„Да сам имала пилулу, узимала бих је", рекла је она.

„Јер у оно време док сам рађала сву ту децу, нисмо имали антибеби пилуле. Или ако јесмо, ја нисам знала за њих."

Због теме којом се бави песма, њена дискографска кућа је одложила објављивање сингла неколико година.

Кад је коначно објављен 1975. године, многе кантри радио станице одбијале су да је пусте, што ју је спречило да избије на прво место.

Али, ипак је ушла у првих пет и постала највећи кросовер поп хит Лорете Лин.

У то време Лин је већ започела професионално партнерство са кантри звездом Конвејем Твитијем.

Са њим еј имала хитове као што су „After the Fire Is Gone", „Louisiana Woman, Mississippi Man" и „Аs Soon As I Hang Up The Phone".

Удружење кантри музичара прогласило их је вокалним дуетом године четири године узастопце, од 1972. до 1975.

Лин је 1976. објавила аутобиографију, такође насловљену Рударева кћи, а по којој је 1980. снимљен филм, за који је Сиси Спејсек освојила Оскара за најбољу главну женску улогу.

Њена продуктивност се смањила осамдесетих, а током деведесетих је најавила повлачење.

Иако је и даље успевала да објави понеки албум, укључујући Honky Tonk Women из 1993, сарадњу са друге две пионирке кантрија Доли Партон и Теми Винет.

У међувремену се посветила храни, отворивши ресторан по имену Кухиња Лорете Лин и објавивши низ кувара у ком су се рецепти мешали са причама из њеног живота.

Отворила је и Ранч Лорете Лин у Тенесију - њен еквивалент Доливуда Доли Партон - на ком се налазе музеј и камп, и који редовно организује музичке догађаје.

Њену каријеру је 2004. оживео њен суперобожавалац Џек Вајт, који ју је охрабрио да се врати у студио и сними албум који је комбиновао бучни рокерски звук са склоношћу Лорете Лин ка педал стил гитари и бенџу.

Албум је показао да је њена приповедачка снага није напустила (једна песма, „Ms Leroy Brown", говори о домаћици која из досаде краде мужевљеву уштеђевину да би изнајмила лимузину и пошла у теревенку) и стекао јој је нову публику у 72. години, као и Греми за најбољи кантри албум.

Лин је 2013. добила Председничку орден слободе, највишу грађанску почаст у Сједињеним Државама, који јој је уручио председник Барак Обама.

У касније албуме спадају Full Circle, мешавина нових песама и обрада старих стандарда, и Still Woman Enough из 2021. године, на ком пева у дуету са Марго Прајс и Тањом Такер.

Лин је престала да одлази на турнеје 2017. после можданог удара, а сломила је и кук наредне године након пада код куће.

Али наставила је да наступа и снима, и категорички је негирала написе из таблоида да јој је здравље нарушено.

„Током година говорили су да сам банкротирала, остала без куће, варала мужа, пила, полудела, била смртно болесна, чак и да сам умрла! Сиротани не могу никад да потрефе истину", написала је на Фејсбуку.

„Ако ти стари враголасти таблоиди гњаве мене, то онда вероватно значи да остављају неког другог на миру… Али на ивици сам да их одведем у Град шакетања!"

Управо је том приземном дрчношћу стицала обожаваоце у протеклих шест деценија, а она чини и да њена музика остане релевантна и дан-данас.

„Волим стваран живот, јер то живимо данас", рекла је она 2004.

„И мислим да су због тога људи куповали моје плоче, зато што живе у овом свету баш као и ја. Видим, дакле, шта се дешава и ја то шчепам."

За Лоретом Лин остало је четворо од њено шесторо деце - Клара, Ернест и близанци Пеги и Петси, као и 17 унука и четворо усвојених унука.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]