Србија и енергетика: Како уштедети струју и може ли мењање сијалица да ублажи енергетску кризу

Замените сијалицу, поклопите шерпу, напуните веш машину, угасите светло и користите степенице.

Тако бисте могли да помогнете да Србија преброди оно што је председник Александар Вучић назвао „тешким летом, још тежом јесени и најтежом зимом".

Министарство рударства и енергетике препоручило је како да се потроши 15 одсто мање струје годишње и издало препоруке о начину на који сви у томе могу да помогну.

Циљ апела је двострук: да се избегне несташица електричне енергије и рестрикције у наредним месецима, али и да се уштеди новац који издвајамо за струју, сматра Милош Здравковић, енергетски стручњак.

„Препоруке су добре, али су прилично закасниле - то је требало да се ради прошле године, када су ТЕНТ и цео енергетски систем пали", објашњава он за ББЦ на српском.

Дневна потрошња у Србији је у летњем периоду око 90 гигават-сати дневно, а у зимском 120 гигават-сати дневно, а готово половина се троши у домаћинствима, показују подаци Министарства рударства и енергетике.

Ако би се сви грађани придржавали ових препорука, енергетски систем у Србији могао би да забележи „солидну уштеду", док би домаћинства краткорочно могла да рачунају на тек неколико стотина динара мање рачуне за струју, сматра економиста Петар Митић, сарадник Института економских наука (ИЕН).

„Тренутно имамо енергетску кризу и сваки мали корак свих нас понаособ и читаве државе је корак у добром правцу.

„Све препоруке имају смисла, али неке просто не могу да се спроведу у кратком року и питање је колико грађани и државне институције имају финансијских средстава за њихово спровођење", каже Митић за ББЦ на српском.

Уштеда на кућним уређајима

Машине за веш и судове укључујте само ако сте их до врха напунили, не претерујте са коришћењем клима уређаја и гасите светла у кући да бисте уштедели струју, саветују из Министарства рударства и енергетике.

Ипак, Милош Здравковић сматра да би на овај начин могле би да се остваре само „минималне уштеде".

„Питање је колико ће грађана сходно њиховим навикама да послуша препоруке, треба се усредсредити на оно што може да се уради попут замене обичних сијалица штедљивим", истиче овај инжењер енергетске ефикасности.

Економиста Петар Митић верује да су „некакве уштеде" могуће, али и да не треба очекивати осетну разлику у кратком року.

„У личном буџету би могла да се осети мала разлика, рачун за струју ће вам можда бити нижи за пар стотина динара, али на дуги рок би могла да се осети значајнија разлика", каже стручњак за економику енергетике.

У плану је и да грађани који буду трошили мање струје у поређењу са истим месецом претходне године добију попуст на рачуне за електричну енергију, коју ће „драматично мање плаћати", најавио је 27. августа Александар Вучић.

Србија би субвенционисањем штедиша упркос улагањима била на добитку, јер би увозила мање струје, додао је Вучић.

Стручњак Милош Здравковић сматра да „заиста има смисла" овако стимулисати људе који потроше мање струје, јер је Србија производи за 45 евра по мегават-сату, продаје је за 75 евра, а на тржишту купује за знатно већу суму - 600 или 700 евра.

Он очекује да ће струја у надолазећим зимским месецима бити скупља, па је, уколико се процени да ће бити потребе, „боље је сада увозити, док још није порасла цена".

„Питање је и да ли ћемо имати од кога да увеземо струју на зиму, јер смо део Европе и, свиђало се то некоме или не, зависимо од ње", објашњава.

Док многи лаици рестрикције електричне енергије виде као један од начина уштеде, Здравковић упозорава да је ово заправо „најскупље решење за енергетски систем" и треба се постарати да до њих не дође.

„Систем је створен да ради 24 сата сваког дана у години, а када дође до рестрикција, онда долази и до пренапрегнутости и искакања у систему - дакле, напон мора да постоји, али потрошња мора да се смањи", појашњава.

Грејање и хлађење: Седам одсто мање струје за један степен Целзијуса

Грађанима се саветује да „разумно" користе расхладне и грејне уређаје, попут клима уређаја, радијатора на струју и фрижидера, као и да се труде да температура у просторијама не одудара од оптималних, наводи се у препорукама Министарства.

Улагање у нове прозоре и врата, као и изолацију, може додатно да помогне у уштеди струје, додаје се.

Поштовањем ових савета домаћинства би заиста могла да умање трошкове, али би и ограничења температура у јавним институцијама и објектима био значајан корак штедње, наводи Здравковић.

За овакав корак одлучили су се и у Немачкој, где је грејање за предстојећу зиму ограничено на највише 19 степени, а немачки министар привреде Робер Хабек рекао је да би овако могло да се уштеди око 10,8 милијарди евра у наредне две године.

„Ако дигнемо температуру за само један степен изнад оптималне температуре од 20 до 21 степена Целзијуса, морамо да искористимо седам одсто више енергије, а када хоћемо да охладимо просторију на мање од 18 степени, трошимо четири одсто више енергије него иначе", објашњава Здравковић сврсисходност оваквих мера.

Погледајте интервју министарке енергетике Зоране Михајловић за ББЦ на српском:

Нове сијалице за старе и уштеда на јавној расвети

Ако са сијалица са ужареним влакном, које су познате и као класичне сијалице које емитују жуту светлост, пређете на ЛЕД метал-халогене сијалице, могли бисте да прођете и 10 пута јефтиније, поручују из Министарства енергетике.

Ова препорука може донети краткорочну корист, како за грађане, тако и за државне институције, наводи Милош Здравковић.

„Уштеда је и више од 10 пута већа са ЛЕД и штедљивим сијалицама, а и радни век је дужи", каже енергетски стручњак.

Краћи период рада новогодишње расвете, смањено осветљење рекламних објеката и билборда и штедња код употребе рефлектора на спортским приредбама, неке су од препорука јавним и приватним предузећима.

Ограничења су планирана и када је улична расвета у питању, а из Министарства се надају да би могло доћи до уштеде од 33 одсто у овом сегменту.

„То се може постићи, на пример, ако угасимо сваку другу сијалицу јавне расвете тамо где је то могуће и безбедно", додаје Здравковић.

Улагање у енергетску ефикасност ради уштеде: Имају ли грађани новца за инвестиције?

Са идејом да се смањи расипање енергије у Србији током предстојеће зиме, Министарство енергетике предлаже обнову кућа, зграда и јавних објеката тако да постану енергетски ефикаснији.

Неке од предложених мера су замена столарије, прелазак са грејања на струју на друге методе загревања просторија, постављање соларних панела за производњу електричне енергије и куповина уређаја високе енергетске ефикасности.

Применљивост ових метода је упитна, посебно у кратком року, каже стручњак Милош Здравковић.

„Лако је побројати ствари, али треба бирати оно што грађани могу да испуне и помоћи им у томе - лепа је препорука да грађани купе уређаје А класе енергетске ефикасности, али да ли грађани имају новац за то?", пита се он.

Док би грађани „у средњорочном периоду могли да замене столарију и изолују куће", Здравковић наводи и неколико примера препоручених мера које многи неће моћи да примене.

„Није коректно да држава предлаже да се грејање на струју замени алтернативним изворима из два разлога: развијене земље у свету су гасификоване и могу да пређу на гас, док ми не можемо, а друга ствар је што је и цена гаса отишла горе, због чега је и цена струје поскупела", сматра стручњак за енергетику.

На економску кризу насталу услед пандемије корона вируса надовезала се она која је отпочела због рата у Украјини, а то би могао да буде терет који многим грађанима Србије неће дозволити непланирана улагања у енергетски ефикасне кућне уређаје, попут модернијих веш машина, бојлера, клима уређаја или шпорета, упозорава Петар Митић.

„Нисам сигуран да ће неко ко је купио нову веш машину пре три године, сада купити нову само зато што је енергетски ефикаснија.

„Али, уколико се преко медија буде пропагирало и објашњавало колике су дугорочне уштеде ако имате енергетски ефикасније уређаје, онда ће одређени део становништва, када буде редовно мењао уређаје, изабрати ту врсту уређаја", истиче економиста.

Петар Митић оцењује да се поштовање и спровођење предложених мера „своди на личну еколошку свест грађанства", па би улога медија могла да буде важна у едукацији људи о важности рационалне употребе енергије.

„Много је битније од тренутне уштеде развијати свест преко оваквих апела да се, на пример, вода у бојлеру не загрева изнад 60 степени или да се поклопи шерпа приликом кувања", закључује Митић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]