Србија и електрична енергија: Како можете да постанете купац-произвођач

Сунце. Извор живота, али и енергије која би могла да буде једно од решења за климатске промене против којих се бори човечанство.

Све је више кровова кућа у Србији украшених соларним панелима који служе као извор топлоте и чисте енергије.

Али колико се исплати уградња соларних панела, каква је уштеда и да ли Србија има довољно сунчаних дана?

Предузетник Ненад Дељанин из Куршумлије струју већ три године добија из соларних панела и препоручује их свима.

„Служе ми за фирму и за домаћинство.

„Нису странци блесави, то је постављено по целој Немачкој где год да је сунчано - знају они шта треба да раде", каже он за ББЦ на српском.

Стручњаци кажу да уз само неколико соларних панела на крову куће, рачуни за струју могу да буду мањи, а допринос очувању животне средине већи.

У априлу је у Србији усвојен нови Закон о коришћењу обновљивих извора енергије захваљујући којем је процедура за њихово постављање умногоме поједностављена.

Подстицај за уградњу панела дало је и Министарство рударства и енергетике, које ће преко јединица локалне самоуправе заинтересованим грађанима субвенционисати 50 одсто трошкова.

Каква је процедура уградње?

1. Куповина и монтажа

Први корак је пронаћи лиценцираног инжењера који уграђује панеле, а потом издаје потврду да је све урађено по прописима.

Један од њих је Миодраг Вуковић, директор фирме за уградњу соларних панела Консеко (Conseco) у Београду, која бави фотонапонским системима за домаћинства од 2008.

„Ми као фирма достављамо техничку документацију и изјаву да је соларна електрана испоручена у складу са стандардима и прописима за ове врсте електричних инсталација", каже он за ББЦ на српском.

Наводи да од септембра више нису потребне ни дозволе за извођење радова за инсталације снаге до 50 киловата.

2. Постављање мерног места

Наредни корак јесте замена постојећег бројила, односно мерног места - на терет домаћинства.

Ново мерно место има функцију преузимања и предаје електричне енергије.

Из Министарства рударства и енергетике за ББЦ на српском кажу да се захваљујући уградњи двосмерног бројила на крају месеца види разлика у потрошеној и произведеној електричној енергији.

„Сва електрична енергија произведена из соларног панела предаје се дистрибутивном оператеру", наводе.

Што доводи до трећег корака.

3. Склапање уговора са Електродистрибуцијом Србије

Овим уговором о потпуном снабдевању са нето мерењем, домаћинство постаје купац-произвођач електричне енергије.

Купац-произвођач се обавезује да ће преузимати електричну енергију из дистрибутивног система, а вишкове струје које произведу соларни панели предавати у мрежу.

Из Електропривреде Србије за ББЦ кажу да вишак настаје пошто се произведе више електричне енергије него што је потребно да се покрије „сопствена потрошња".

„Износ енергије која је вишак, тј. енергија која је испоручена у дистрибутивни систем у току једног месеца, пребацује се за наредни обрачунски период.

„Потом се за тај износ (на наредном рачуну) умањује количина утрошених киловат сати у том периоду", наводе.

Ненад Дељанин из Куршумлије је соларне панеле уградио пре доношења новог закона и нема статус купца-произвођача.

Чека да овај уговор почне да се примењује како би могао да прода вишак струје.

Претходно је процедура у вези са уградњом соларних панела трајала најмање шест месеци.

Из Министарства рударства и енергетике кажу да више нису потребни услови за прикључење, решење о прикључењу, елаборат и пробни рад и други услови који су били у њиховој надлежности.

„Такође, кроз инициране измене прописа у надлежности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, грађани су ослобођени и обавезе израде идејног решења, локацијских услова, решења о грађевинској дозволи", наводе.

Субвенције Министарства рударства и енергетике

Министарство је 3. септембра расписало јавни позив за јединице локалне самоуправе и градске општине који се односи на финансирање уградње соларних панела на породичним кућама.

Конкурс је завршен 1. октобра, а из министарства кажу да је интересовање велико.

Одабране општине ће потом расписати конкурс за становнике за достављање пријава за субвенционисање.

Оне ће износити 50 одсто од цене радова.

Неопходна документација

У току је припрема модела правилника о начину доделе средстава за појединачне пројекте уградње соларних панела и пратеће инсталације за производњу електричне енергије за сопствене потребе на породичним кућама.

Иако је израда правилника у току, познато је да ће грађани, између осталог, бити у обавези да приложе следећу документацију:

Извор: Министарство рударства и енергетике

Да ли су соларне фарме решење за климатске промене:

Колика је цена радова?

Миодраг Вуковић, директор фирме Консеко која се бави уградњом соларних панела, каже да је снага соларних електрана за домаћинства ограничена на 10,8 киловата.

„Стога те електране од 10 киловата годишње произведу 12.000 киловат-часова.

„То значи да се месечно произведе око 1.000 киловат-часова", наводи.

Објашњава да се просечна потрошња домаћинства креће од 400 до 600 киловат-часова месечно.

Додаје да је оптимална снага електране за домаћинства са просечном потрошњом три до пет киловата.

„Инсталација од три киловата има девет соларних панела. Она са ПДВ-ом и монтажом кошта 4.200 евра", каже.

Јефтинија варијанта је постављање инсталације од два киловата, односно шест соларних панела.

„Они месечно произведу у просеку 200 киловат-часова.

„То значи да потрошња електричне енергије може бити дупло смањена већ са соларном електраном снаге два киловата", наводи.

Такав систем са уградњом и ПДВ-ом кошта 3.600 евра.

После колико времена се улагање исплати?

Инвестиција се исплати зависно од тога колико струје троши домаћинство.

На то утиче и којој зони потрошње домаћинство припада - црвеној, плавој или зеленој.

Соларни панели су најисплативији за оне чији рачуни прелазе у „црвено" - углавном због грејања на струју током зиме.

Вуковић наводи да је потрошња у том случају око 1.500 киловат-часова месечно, а уложени новац се исплати за отприлике пет година - без субвенција.

У варијанти са субвенцијама,, исплати се и за годину и по дана, додаје он.

„Захваљујући струји коју производе соларни панели, ова домаћинства практично прелазе у плаву, па у зелену зону", тврди Вуковић.

Објашњава да соларна електрана снаге 300 киловат-часова месечно, у црвеној зони за то време може да произведе, односно уштеди струје за 6.000 динара.

„Један киловат-час у овој зони кошта 20 динара, а то значи да годишње може да се уштеди око 600 евра", наводи.

Милош Здравковић, стручњак за енергетику, каже да уколико би га неко питао да ли да се упушта у ову или сличну инвестицију, рекао би - да.

„Сваки банкарски кредит који се врати за мање од 10 година се сматра исплативим.

„Тиме се руководим када пријатељима образлажем зашто је ово добар подухват", наводи он за ББЦ на српском.

Напомиње да како у Србији цена електричне енергије расте из године у годину, период уштеде и повраћај уложеног новца може бити само још бржи.

„Што је већа малопродајна цена електричне енергије, то је атрактивније улагање у технологије сопствене производње као што је соларна", каже он.

Чак и по старим правилима, без преношења струје дистрибутивном оператеру, предузетник Ненад Дељанин месечно уштеди велику количину новца за рачун за струју од када је уградио соларне панеле.

„Панели се налазе на крову производне хале, а струја коју произведу директно улази у разводни ормар одакле је користе машине.

„Остатак који ми зафали повучем од дистрибутивног оператера", објашњава.

Пре уградње панела његов рачун у летњем периоду био је између 130.000 и 150.000 динара месечно.

Сада у зависности од потрошње и сунчаних дана изађе око 35.000 и 40.000 динара.

„Када се прикључим на дистрибутивног оператера, очекујем да ће рачун да се спусти на износ између 15.000 и 20.000 хиљада.

„Уштеда ми је скоро 1.000 евра месечно", каже Дељанин.

Складиштење вишка енергије

Домаћинства, ипак, не могу у потпуности да се искључе из дистрибутивног система.

Вуковић објашњава да је то предност.

„Уместо да се вишак енергије складишти у акумулаторе, он се похрањује у дистрибутивни систем.

„Куповање акумулатора, односно батерија, повећало би инвестицију", наводи.

'Енергетска транзиција'

Из Министарства рударства и енергетике наводе да је субвенционисање уградње соларних панела подстицај да се грађани „активније укључе у енергетску транзицију".

Министарка Зорана Михајловић изјавила је да је циљ Србије да до 2040. године добија најмање 40 одсто енергије из обновљивих извора.

Она је почетком године навела да тренутно производимо готово 27 одсто из обновљивих извора енергије.

„Али, кад изузмемо велике хидроелектране - биомаса, геотермална енергија, соларна енергија чини свега четири до пет одсто", изјавила је министарка.

Из министарства додају да актуелним јавним позивом за субвенционисање, који представља само пилот пројекат, очекују да се угради око 500 соларних панела.

„Производња електричне енергије износила би 2.520.000 киловат-часова, а пратеће смањење емисије угљен-диоксида процењује се на 2.769 тона годишње.

„После реализације пилот пројекта, министарство ће обезбедити веће инвестиције за реализацију оваквих и сличних програма", кажу за ББЦ на српском.

Човек који је енергију ветра попео на нови ниво:

Стручњак за енергетику Милош Здравковић каже да је годишње просечни интензитет соларног зрачења 1.200 киловат-часова по квадратном метру у североисточној Србији, 1.400 у централној и 1.550 у југоисточној.

„То значи да Србија има већи потенцијал од већине земаља Европске уније, али његова искоришћеност је тренутно ниска", наводи.

Србија у просеку годишње има 2.105 сунчаних сати.

Здравковић сматра да будућност доноси електрификацију „свега и свачега".

„Ми ћемо у наредних неколико деценија електрифицирати транспорт, возићемо се електричним аутомобилима.

„Имаћемо велику потрошњу у сектору грејања и хлађења", наводи.

Подсећа да су топлотне пумпе на електричну енергију већ сада наша стварност.

Истиче да ће потрошња струје свакако расти.

„Планета мора да ради на смањивању учешћа фосилних горива, пре свега нафте и угља зато што су емисије угљен-диоксида достигле критичан ниво", каже.

Загађење је и за Ненада Дељанина било један од мотива за постављање соларних панела.

„Моја фирма скоро да не производи отпад, све се рециклира, а струја добија путем соларних панела.

„Нећу да загађујем, кад то видим душа ме боли", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]