Енергетска криза: Седам начина на које се земље боре против раста цена

Немачка је недавно обелоданила мере за смањење потрошње енергије пошто су се суше, топлотни таласи, пандемија и рат уротили да доведу до глобалне енергетске кризе.

Али нарасли енергетски трошкови дотакли су скоро сваки кутак планете и Немачка није једина земља која је смислила креативне начине да се избори са њом.

Ево седам начина на које владе покушавају да реше овај проблем.

Европа се суочава са највећим ценама енергената на свету, пошто је Русија ограничила снабдевање природним гасом преко гасовода Северни ток 1.

И тако је борба против расипања енергије постао приоритет за све европске владе.

Ограничити грејање и климатизацију

ЕУ је покренула план за смањење потрошње гаса за 15 одсто ове зиме и да њене залихе природног гаса достигну 80 одсто до 1. новембра.

Немачка, Француска и Шпанија уводе правила која током зиме ограничавају грејање у јавним зградама на 19 степени Целзијуса.

Француска и Шпанија такође су увеле минимално ограничење температуре за климатизоване зграде лети, на 26 и 27 степени Целзијуса.

Климатизоване продавнице у Француској такође ће морати да држе врата затворена, у противном им прете новчане казне у висини од 750 евра.

„Једноставни кораци као што је смањење грејања за неколико степени у Европи може да уштеди исту количину природног гаса коју током зиме добијамо преко гасовода Северни ток 1", тврди Међународна енергетска агенција.

Угасити светла

Немачка је саопштила да јавне зграде и споменици више неће бити осветљени ноћу, док у Шпанији светла у излозима продавница морају да буду искључена после десет увече.

Француска верује да њене мере могу да смање потрошњу енергије за 10 одсто.

Ова земља се не ослања на руски гас у истој мери као суседна Немачка, зато што 42 одсто њеног снабдевања енергијом потиче од нуклеарне енергије.

Али топлотни таласи и суше утицали су на механизме за хлађење у неколико нуклеарних електрана приморавши их да смање производњу.

Дозивати кишу

Кина се суочава са другом врстом енергетске кризе.

Иако њено снабдевање нафтом и гасом из Русије није толико озбиљно погођено ратом, земља је била погођена тешким врелинама и сушом.

То је довело до исушивања река, што је драстично утицало на хидро-енергетски сектор.

У покрајини Сичуан, која добија 80 одсто енергије из хидроелектрана, регулатори су натерали фабрике да затворе на шест дана како би смањиле потрошњу енергије, а канцеларијама и продавницама је наређено да искључе светла и климатизацију.

Суседне државе као што је Чунгкинг увеле су сличне мере.

Министар пољопривреде најавио је планове за „сејање облака", испуштање хемикалија у облаке како би се стимулисала киша, али нису објављени детаљи о томе где ће се то тачно десити.

Мање радити

И Пакистан је смислио иновативне начине за штедњу енергије.

У јуну је ова земља саопштила да ће смањити радну недељу у државним канцеларијама са шест дана на пет - преокренувши корак који је најављен пре само неколико месеци, када је нова влада преузела дужност у Исламабаду најавивши повећање ефикасности рада владе.

Само неколико недеља касније, температуре је достигла 50 степени Целзијуса у Пакистану, оптеретивши националну електричну мрежу.

Глобалне цене енергената које су се винуле у небеса само су додатно погоршале ствари, а сада се разматрају планови да владини службеници раде од куће петком.

Распустити школе

Оближњи Бангладеш применио је сличне мере.

Школе ће бити затворене још један дан недељно - сада и петком, баш као и суботом.

Радно време државних службеника смањено је за сат времена дневно.

Бангладеш зависи од увоза течног природног гаса, једног од најскупљег облика горива.

То значи и да он мора да се такмичи са много богатијим економијама у Европи како би се снабдео њиме.

Прећи на нуклеарну енергију

У неким земљама, скок енергетских трошкова довео је до повратка на фосилна горива.

Количина угља коју је увезла Индија достигла је рекорд у јуну, упркос претходним плановима владе да смањи увоз угља.

Али земље разматрају и друге опције.

После једанаестогодишње паузе након катастрофе у електрани Фукушима, Јапан разматра улагање у нове нуклеарне електране и реактивирање неактивних реактора.

Дај нам сунца

Ова криза могла би да послужи и као огроман подстицај за обновљиву енергију.

Француска планира повећање производње енергије ветра.

А земље као што су Јужна Африка и Кина подстичу компаније и обичне грађане да улажу у кровне соларне панеле, дефинишући правила и ценовнике како би омогућили људима да продају енергију назад електричној мрежи.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]