Зорана Михајловић за ББЦ: „Интереси руских лобија су били јачи" када се бирао извор гаса у Србији

Усред рата у Украјини и енергетске кризе због увођења санкција Русији, Србија и даље има само један извор снабдевања гасом - руску цев.

Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије којој је истекао мандат и министарка за енергетику и рударство, кривца за то проналази „у вишедеценијским одлукама Србије, где се земља определила да само користи руски гас и ништа више".

„Зашто? Вероватно зато што су интереси руских можда лобија били јачи од свих других", каже Михајловић за ББЦ.

„Ми смо практично предали и нафтну и гасну привреду Руској Федерацији још 2008. године - мислим да је то погрешно, а ова криза је само показала колико."

Русија је напала Украјину крајем фебруара 2022. године, а Србија је једина земља кандидат за чланство у Европску унију која није увела санкције Русији, као што су то урадиле чланице Уније, али и бројне друге земље света.

Поред енергетске, Србију последњих месеци тресе и политичка криза пред формирање нове Владе, која треба да одлучи да ли ће следити спољну политику ЕУ и увести санкције Москви.

„Ломиће се будући развој Србије на питању енергетике", додаје она.

Зорана Михајловић је чланица Председништва владајуће Српске напредне странке (СНС).

На већ озбиљну недоумицу, да ли је поборница политике увођења санкција Русији, Зорана Михајловић одговара да „треба да учинимо све што је у нашој моћи да будемо чланица Европске уније".

„То подразумева свакако, у одређеном временском периоду који је испред нас и у договору са чланицама ЕУ, и одређене мере", додаје она.

„Као и наше усклађивање са спољном политиком Европске уније."

Видео: Делови интервјуа Зоране Михајловић за ББЦ

Шта мења нови гасни уговор са Русијом

Телефонски разговор Александра Вучића, председника Србије и Владимира Путина, председника Русије, за Зорану Михајловић „не мења много" у односима двеју земаља.

После разговора одржаног 29. маја, Вучић је рекао да ће Србија и Русија склопити трогодишњи уговор о снабдевању гасом Србије, а да ће цена зависити од формуле која се мења у зависности од цене нафте.

Министарка Михајловић појаснила је да ће цена бити око 400 долара за хиљаду метара кубних гаса, као и да ће, без обзира на промену вредности нафте од које зависи и цена плавог енергента, она „бити повољна".

„Најважније у енергетици јесте да гас дође, то је била најважнија тема разговора", каже Михајловић.

„Значајно је и што је Србија добила уговор на три године: да је остало да се он мења на месец или два, то би била велика нестабилност за сваку државу, па и нашу."

Кад год се преговара о енергетици, Михајловић каже да се заправо прави „комерцијално-енергетско-политички договор".

Део који треба да се договори, сматра она, јесу додатне количине гаса које су Србији неопходне током зиме.

Каква је гасна будућност Србије

Иако на нови договор са Русијом министарка енергетике гледа као на гарант стабилности у снабдевању, додаје да је „велика штета што нисмо другачије радили десет година, па да можемо да причамо и о другом добављачу гаса".

„Ви ћете често чути од неких политичких партија да нама не треба никаква диверзификација", додаје она.

„За стабилност једне државе уопште није важно да ли је то сто одсто руски, сто одсто амерички, или неки други гас. Јако је важно да постоји још неки добављач."

Једна земља може да сматра сопствене изворе енергије диверзификованим ако енергенте добија из различитих извора и не зависи само од једног.

Михајловић најављује да ће у септембру 2023. године бити готов гасовод Ниш-Димитровград, преко којег Србија из Бугарске може алтернативно да се снабдева гасом.

Овај пројекат финансира се делом из средстава Европске уније, а министарка овај гасовод назива „жилом куцавицом ка неком другом добављачу".

„Тог тренутка Србија може уместо 100 одсто руског, да добије минимум 30 до 40 одсто неког другог добављача гаса", каже она.

„Да ли ће то да буде азербејџански, грчки или ирански гас, потпуно је свеједно."

Ипак, из Енергетске заједнице земаља Југоисточне Европе рекли су у марту 2022. године да Србија раније није показала интересовање за алтернативне гасоводе, попут Трансјадранског гасовода (ТАП), којим у Европу стиже гас из Азербејџана, течни природни гас (ТПГ), за који се гради терминал у Хрватској или слични терминал у Грчкој.

„Ништа, потпуно одсуство заинтересованости", потврђује Михајловић.

„Зато што је било много важније обезбедити гас и нико није размишљао о нашој гасној стабилности. Таква политика је била од 2008. године."

Ову стратегију назива „грешком, коју су направиле и неке земље ЕУ, попут Немачке, када су енергетску политику потпуно окренуле према Русији".

За или против санкција Русији

Као висока функционерка Српске напредне странке, која је већ десет година на власти у Србији, Михајловић каже да у партији не постоје јединствено мишљење о увођењу санкција Русији.

„Ми смо огромна странка и сви смо дошли са различитих полова", каже она.

„Не можете да очекујете да 700.000 људи (колико чланова броји СНС) мисли исто."

Додаје да међу члановима „имате оне који су за то да никада не треба увести санкције Русији, имате оне који су за несврстаност или оне који су само за ЕУ".

Ипак, политичарка додаје да се, без обзира на то, „зна шта је јединствена политика Владе".

„Сваки пут када смо причали о Украјини, председник (Србије Александар Вучић) је јасно рекао: 'Наша политика је улазак у Европску унију", додаје Михајловић.

„То је званична политика ове државе."

ББЦ: „Да ли сте Ви поборница увођења санкција Руској Федерацији?"

Михајловић: „Ја сам поборница тога да ми будемо јасни у томе шта Србија ради и шта је српски циљ. А циљ Србије јесте место у Европској унији. То је двосмерна улица и треба да постоји жеља са обе стране.

„Да будемо део ЕУ је јако важно и за будућност земље. Са њима нам је 69 одсто трговинске размене, 350.000 људи ради у компанијама из Европске уније. Ми смо ослоњени на њих, ми смо део ЕУ."

Да ли НИС треба вратити држави Србији

Уколико Европска унија пооштри санкције према Русији, постоји могућност да нафта, која долази из Јадранског нафтовода у Хрватској, не би могла да стигне у Србију.

Нафтна индустрија Србије (НИС), која је у већинском власништву руског енергетског гиганта Гаспрома, имала би проблем у пословању јер не би могла да добија нафту. Држава Србија у НИС-у има мањински пакет акција.

На питање да ли већинско власништво над НИС-ом треба да се промени, Михајловић одговара да то треба урадити „само уколико нас санкције које се припремају у Европској унији доводе у ситуацију да имамо проблем да нам нафта долази кроз Јадрански нафтовод".

„У питању је енергетска безбедност Србије.

„Нема разговора, онда треба да урадимо да власништво поново постане српско."

Да ли уз гасне уговоре иду и политички услови

Само неколико дана пре него што је разговарао са Владимиром Путином, председник Србије Александар Вучић је на Светском економском форуму у Давосу рекао да ће „Србија узети енергетски кредит од Сједињених Америчких Држава".

Није прецизирао за које пројекте ће новац бити употребљен.

Зорана Михајловић каже да ће зајам бити узет за соларне изворе енергије и ветроелектране, као и да, „до сада никада уз сличан зајам из Америке није ишао неки политички услов".

На питање да ли је Русија имала имала политичке захтеве који су пратили гасни договор, потпредседница Владе каже да „не би волела да верује да јесте".

„Надам се да није", додаје она.

Сама чињеница да Србија, како каже Михајловић „још није увела санкције" јесте „велика ствар коју Србија ради у односу на Руску Федерацију, пошто све земље јесу увеле санкције".

„Свака врста неких неких додатних услова не би баш значила такво пријатељство од стране Русије ка Србији."

Колико ће Гаспром изгубити оваквом погодбом?

Јована Георгиевски, ББЦ на српском и Мариа Киселева, ББЦ на руском

Русија продаје гас великим европским потрошачима попут Немачке и Италије по цени од око 800 долара за 1.000 кубних метара.

Државе које плаћају мање добијају „политичке цене", сматра Сергеј Суверов, инвестициони стратег компаније Арикапитал из Москве.

„То је снижена цена за такозване пријатељске земље", каже.

Како додаје, слично је и са Белорусијом, која купује руски гас по цени од 129 долара за 1.000 метара кубних.

Продаја гаса по цени која је нижа од тржишне ставља Гаспром у ситуацију да пропушта прилике за остваривање веће зараде.

Како је израчунао Суверов, док је Гаспром Србији испоручивао гас по цени од 270 долара за 1.000 метара кубних, пропуштао је да заради између 700 и 900 милиона долара годишње.

Са новом ценом за Србију, од 400 долара за 1.000 метара кубних, пропуштена добит ће бити нешто мања.

„Уговори о продаји гаса по нижим ценама поткопавају шансе да компанија оствари већу зараду и развије инвестициони програм", сматра Сергеј Суверов.

Шта кажу они који су продавали НИС

Када је пре 14 година склапан договор са Русијом око продаје НИС-а, Борко Стефановић био је главни преговарач српске делегације, док је Петар Шкундрић био министар енергетике.

Готово деценију и по касније, на енергетску будућност Србије гледају потпуно различито.

Продаја НИС-а ишла је тада „у пакету са гасоводом Јужни ток, који руска страна никада није испунила", каже Борко Стефановић, данас потпредседник опозиционе Странке слободе и правде.

Пројекат је Србији требало да доноси до пола милијарде евра сваке године јер би десет одсто европских потреба за гасом било снабдевано преко Србије.

Гасовод Јужни ток никада није пуштен у рад јер Русија није испунила енергетске услове Европске енергетске заједнице.

Петар Шкундрић, члан Социјалистичке партије Србије, каже да је 2008. постао ресорни министар када су преговори о продаји НИС-а већ били готови.

Ипак, био је сагласан са договором.

„Јужни ток је био најбољи стратешки и развојни пројекат, не само енергетски, већ и политички и економски", каже Шкундрић.

За разлику од Стефановића, кривца за то што цевима Јужног тока гас никада није потекао, Шкундрић проналази у Европској унији.

Скоро деценију и по касније, Стефановић сматра да Србија „мора хитно да промени енергетску позицију како не би била везана за једну цев - руску".

„Стратешки нам је важан терминал за течни природни гас (ТПГ) у Хрватској", каже он.

„Мислим дa треба снажније да уђемо у тај пројекат."

Шкундрић, пак, тврди да данас, са поскупљењем природног гаса, цена ТПГ-а можда може да конкурише руском гасу, али по количинама - не може никако.

„Србији треба око две до три милијарде кубних метара гаса годишње, а толико у Хрватској има све укупно", каже он.

Зато Шкундрић сматра да „ми других извора гаса немамо, до руских".

Стефановић је јасан: Србија треба да изабере Европу и у енергетском надметању и следи њене санкције Русији.

„Ми Европи цивилизацијски припадамо", каже он.

„Јер, алтернатива је да Србија опет изабере погрешну страну у историји, да каже да неће у ЕУ."

Шкундрић сматра да је „неутрална позиција Србије једина исправна".

„То је једини пут и начин да се реши садашња криза", каже он.

Са питањем санкција, мисли Стефановић, отвара се и питање власништва над НИС-ом.

„Немогуће је да компанија послује под санкцијама", додаје он.

„Позитивно гледам на то да неко други купи тај пакет, попут азербејџанске или неке друге светске компаније."

Шкундрићева позиција је, опет, сасвим другачија.

„Оно што је реално и најисплативије за Србију јесте да са Русијом остане у постојећем стратешком односу", каже он.

Како рат утиче на џеп људи:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]