Русија, Украјина и енергија: Зашто је Русија смањила испоруку гаса Европи

Цене гаса су скочиле након што је Русија додатно смањила испоруке гаса Немачкој и другим земљама централне Европе, уз образложење да једна турбина гасовода Северни ток 1 мора да буде пороправљена.

Европске велепродајне цене гаса у среду, 278. јула била је 204,85 евра по мегават сату, што је трећа највиша цена у историји.

Рекорд је оборен 8. марта када је цена биле 210,50 евра по мегават сату, према аналитичарима Ицис-а.

У ово време прошле године велепродајна цена гаса у Европи била је нешто изнад 37 евра по мегават сату.

Гасовод Северни ток 1 сада ради са мање од петине нормалног капацитета, а у страху од потпуне обуставе испоруке гаса, земље Европске уније, уз протвљење Мађарске, припремиле су кризни план о уштеди овог енергента.

Руска енергетска компанија Гаспром оправдала је најновије смањење, рекавши да је то потребно како би се изводили радови на одржавању турбине.

Немачка влада је, међутим, саопштила да нема техничког разлога Гаспром да ограничи снабдевање.

Русија је раније прекинула испоруке гаса Бугарској, Данској, Финској, Холандији и Пољској због њиховог одбијања да поштују наредбу Кремља да рачуне плаћају у рубљама, уместо у еврима или доларима.

Европска унија и Украјина оптужују руске власти да користе гас као „политичко оружје".

У међувремену, Пољска тврди да ће бити „потпуно независна од руског гаса до краја године".

Шта је Северни ток 1 и колико гаса испоручује?

Гасовод Северни ток 1 протеже се 1.200 километара испод Балтичког мора од руске обале код Санкт Петербурга до североисточне Немачке.

Отворен је већ 10 година и испоручује максималних 170 милиона кубика гаса дневно од Русије до Немачке.

Он је у власништву и њиме управља Норд Стрим АГ, чији је већински деоничар руска државна компанија Гаспром.

Пре рата у Украјини, Немачка је увозила више од половине потребних количина гаса из Русије (око 55 одсто) и највећи део је долазио преко Северног тока 1, а остатак из копнених гасовода.

До краја јуна то се смањило на нешто више од четвртине.

Немачка је пристала и на изградњу паралелног гасовода - Северни ток 2, али су радови на њему обустављени непосредно пре него што је Русија извршила инвазију на Украјину.

Тачније, Немачка је одлучила да замрзне тај пројекат као вид санкција према Русији.

Како је Русија прекинула снабдевање и како то штети Европи?

У мају је Гаспром затворио гасовод Јамал, који пролази кроз Белорусију и Пољску, и испоручује гас Немачкој и другим европских државама.

А онда је, средином јуна, Газпром обуставио испоруку гаса кроз Северни ток за три четвртине - са 170 милиона кубика гаса дневно на отприлике 40 милиона кубика.

Почетком јула, затворио је Северни ток 1 на десет дана, рекавши да мора да обави ремонт.

Сада, недуго пре него што га је поново отворио, Газспром смањује испоруку гаса на 20 одсто од његовог максималног капацитета - половину од онога што је пре тога испоручивао.

Ова вест подигла је велепродајну цену гаса у Европи за 10 одсто у року од само једног дана.

Цена гаса сада је 450 одсто пута већа него што је била у ово време прошле године.

„Тржиште је у овом тренутку толико тесно да било какав поремећај у снабдевању изазива још веће скокове цене гаса", каже Керол Накл, извршна директорка аналитичара Кристол енерџи.

„То би могло да доведе до пада европских привреда и убрзавање пута ка рецесији."

Како Европа реагује на прекид снабдевања?

Гаспром тврди да смањује испоруку зато што мора да затвори једну од својих турбина због ремонта, али мало ко у Европи верује у то.

Немачка влада каже да не постоје технички разлози да Газпром ограничи снабдевање.

Шефица за енергетску политику ЕУ Кадри Симсон за овај потез каже да је „политички мотивисан."

Украјински председник Владимир Зеленски назвао је то „отвореним гасним ратом који Русија објављује уједињеној Европи".

„Русија све више и више користи гас као оружје", каже Кејт Дуријан, сарадница лондонске експертске групе Институт за енергију.

„Она жели да покаже да је и даље енергетска суперсила и да може да изврши одмазду за санкције које јој је увела Европа."

Шта може да уради Европа?

Још од избијања рата у Украјини, Немачка покушава да пронађе алтернативни начин снабдевања гасом од Норвешке и Холандије.

Она такође купује пет пловећих терминала како би их поставила у своје луке и могла да увози течни природни гас из Катара и САД-а", каже Дуријан.

Међутим, то захтева градњу нових цевовода од обале до остатка Немачке, што ће потрајати неколико месеци.

„Не можете да изградите зависност од руског гаса као што је учинила Немачка и онда промените извор снабдевања тако брзо", каже Накл.

Италија и Шпанија покушавају да увезу више гаса из Алжира.

Немачка такође повећава своју употребу угља и продужава живот електранама које је планирала да затвори - упркос утицаја које то има на животну средину.

„Свако је препуштен самом себи", каже Дуријан.

„Свако предузима властите кораке да реши несташицу енергената и постиже властите споразуме."

Како Европа смањује потражњу гаса?

ЕУ је израдила план према ком земље чланице треба да смање употребу гаса за 15 одсто.

Многи европски грађани већ су и сами почели да предузимају одређене кораке.

„У Немачкој", каже Накл, „људи купују пећи на дрва и постављају соларне панеле."

Свако ради нешто да смањи властиту потрошњу гаса.

„Зато не смемо да потценимо колико су озбиљно људи схватили могућност несташице гаса."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]