Мађарска: Ko je Виктор Орбан, политичар који годинама љути Европу

Ниједан актуелни лидер у Европској унији не води своју земљу тако дуго као Виктор Орбан.

Од 2010. године, претворио је Мађарску у оно што је Европски парламент осудио као „хибридни режим изборне аутократије".

Чини се да он сам није сигуран како да опише сопствену творевину, дефинишући је као „нелибералну демократију" и „хришћанску слободу".

У сваком случају, научио је да одржава и стално јача властиту моћ.

Више пута се сукобљавао са колегама из Европске уније по питању миграција и рата у Украјини и блокирао је давање Кијеву 50 милијарди евра из фондова ЕУ како би Украјина могла да настави рат са Русијом.

Мађарска је и једина земља чланица северноатлантског војно-политичког савеза - НАТО - која није одобрила чланство Шведске, иако њен премијер тврди да је за то.

„Човек хаоса", тако је Андраш Коса насловио биографију Виктора Орбана, сугеришући да он има начин да се представи као једино решење за неред који стварају други.

Када је отровни црвени муљ из рудника боксита прогутао мађарску долину и угрозио обалу Дунава 2010. године, засукао је рукаве и наслагао џакове са песком заједно са ватрогасцима и добровољцима.

Претходних година, заузимао је чврсте ставове према мигрантима.

Коментарима попут оног да је мигрантска криза „немачки проблем" и да Мађари имају права да „не живе заједно са муслиманима", испровоцирао је јаке критике европских политичара.

Орбан већ дуго љути стране колеге контроверзном политиком, између осталог и због тесних веза за Русијом.

Привукао је пажњу као млади правник који је 16. јуна 1989. године захтевао повлачење Совјетских снага из Мађарске и тражио слободне изборе.

Исто тако, мађарска влада је предузела и низ мера за ограничавање права ЛГБТ људи.

Без обзира на то што је на челу најјаче владе Мађарске од пада комунизма, Орбанова посвећеност демократским начелима и економском развоју дуго је под знаком питања.

После 14 година непрекидне владавине, лична харизма Виктора Орбана је неоспоран састојак његовог успеха, поред вештине да „размишља на прву лопту", како је једном приметио његов бивши фудбалски тренер.

Џорџ Бирнбаум, вивши Орбанов политички саветник, у изјави за ББЦ описује некадашњег послодавца као „веома паметног човека" и додаје да је „поткован образовањем и интелектуално дубоким познавањем ствари, што је веома ретко".

Од „Црвена армија да иде кући" до Путиновог симпатизера

Виктор Орбан је први пут оставио политички траг у Мађарској касних 1980-их, када је Совјетски Савез почео да се распада, оснивајући политички покрет под називом Фидес, или Алијанса младих демократа.

Још је био студент права на Бибо колеџу у главном граду Будимпешти, када је 1989. одржао дрски, седмоминутни говор, позивајући совјетску Црвену армију да оде кући.

„Ако верујемо у сопствену моћ, у стању смо да окончамо комунистичку диктатуру", изјавио је он пред око четврт милиона Мађара окупљених на Тргу хероја у граду на поновној сахрани Имреа Нађија, човека који стоји иза неуспеле мађарске побуне 1956. године.

Десет година касније, присетивши се сопственог говора, Орбан је рекао рекао је да је „разоткрио тиху жељу свих за слободним изборима и независном и демократском Мађарском".

Али демократија која је заменила ауторитарну владавину драматично се променила последњих година, а многи критикују Орбана управо за назадовање у демократији.

Ветеран мађарског новинарства Пол Лендваи види запањујући преокрет у Виктору Орбану - „од једног од најперспективнијих бранилаца мађарске демократије у главног аутора њене пропасти".

Професор Андраш Бозоки, бивши министар културе, описује Мађарску од 2010. године као „једину бившу консолидовану либералну демократију у ЕУ која је достигла ниво недемократског система као хибридног режима".

За средњоевропског лидера чије је политичко детињство било укорењено у паду руске хегемоније, чини се чудним да је постао најближи савезник у ЕУ руског председника који сматра да је распад Совјетског Савеза „највећа геополитичка катастрофа" 20. века, и онај који је започео највећи рат на европском тлу од Другог светског рата.

Фудбал - љубав из детињства

Виктор Орбан је рођен 1963. године у месту на сат времена вожње, западно од Будимпеште.

Најстарији је од три сина чији је отац био инжењер пољопривреде и члан Комунистичке партије, а мајка наставница.

Нису имали текућу воду у породичној кући у Фелчуту, селу са мање од 2.000 људи где он још има кућу.

У једном интервјуу из 1989. присећа се да га је отац Гјозо два пута годишње тукао и описао га је као насилног човека.

„Када би ме тукао, урлао је. Све то памтим као врло лоше искуство".

Ништа о његовом детињству није наговештавало да ће наставити да изазива комунистички режим.

Похађао је гимназију и био је укључен у Савез комуниста.

Његово главно интересовање био је фудбал, играње за локални клуб - ФК Фелчут- а љубав из детињства му је остала до данас.

Пре десет година, тамо је отворио контроверзни нови стадион под називом Панчо Арена, где врхунски тим Пушкаш Академија игра пред неколико стотина гледалаца.

Месецима пре него што је отишао на факултет, служио је војни рок, где је, како каже, одбио понуду комунистичких тајних служби да постане доушник.

Имао је 23 године када се оженио колегиницом Анико Леваи, коју је упознао на универзитету.

Имају петоро деце, четири ћерке и сина Гашпара, којег је британска војска обучавала у Сандхурсту и служи као официр у мађарској војсци у Чаду.

У званичној биографији, објављеној на сајту премијера Орбана, пише да је оснивач Федерације младих демократа, која ће касније, на челу са њим, постати Мађарски грађански савез (ФИДЕС), владајућа странка у Мађарској

Изабран је за премијера 1990. године, чиме је почела мађарска транзиција ка вишепартијској демократији.

Са 35 година, постао је најмлађи премијер у Европи.

Три године касније, Орбан мења идеолошку оријентацију ФИДЕС-а ка десно и на изборима 1998. године постаје премијер на челу централно-десне коалиционе владе.

Та иста влада одвела је Мађарску у НАТО и успела да смањи инфлацију у земљи, задржавајући економски раст.

Репутацију су му нарушиле корупционашке афере и имиџ „разарајућег фактора", тако да је после првог мандата завршио у опозицији где ће провести наредних осам година.

После два пораза на изборима (2002. и 2006. године), лидер Фидеса је извукао поуке.

Посебно га је променио пораз 2002. године.

„Нација се не може победити", рекао је присталицама, док је покушавао да свари резултате гласања који му ниси ишли на руку.

После 2002. године, Виктор Орбан се спријатељио са Арпадом Хабонијем, инструктором борилачких вештина и бизнисменом, кога је сматрао личним гуруом.

Хабони је остао Орбанов поуздани савезник и компонента у пословној империји која подржава Фидес, али се ретко виђа у јавности.

У турбулентном периоду економске кризе, Орбан се 2010. године вратио на власти од тада није изгубио.

У протеклих 14 година, он је трансформисао Мађарску низом измена њених закона и устава, победивши на четири узастопна изборна процеса - сва четири пута убедљиво, са две трећине посланика у парламента.

Шандор Чинталан, бивши савезник и критичар Виктора Орбана, говори о његовој „сталној потреби да се радикализује", што га издваја од осталих европских конзервативаца.

Виктор Орбан

Политички аналитичари Орбана описују као популисту.

Британски магазин „Економист" прогласио га је „политичаром дна", позивајући се на Орбанов „цинични популизам и ауторитативни стил владања".

Играње са левим политичким спектром послужило је сврси и Орбанов ФИДЕС је 2010. године, заједно са Хришћанско демократском народном партијом, освојио већину и вратио се на власт.

Орбан је тада рекао да двотрећинска победа представља „жељу Мађара да затворе посткомунистичко поглавље".

Поједини га описују као прагматичног политичара, док Орбан каже да себе сматра неким ко води стабилну и јаку политику и бори се против бирократије, док у исто време јача појединца и његов допринос друштву.

„Виктатор"

По повратку на власт 2010. године, одмах се посветио уставним и финансијским реформама којима је љутио противнике.

Присталице кажу да је увео дуго очекиване промене, попут забране раног пензионисања, као и закона који је систем социјалне заштите учинио транспарентнијим.

Међутим, критичари оптужују Орбанову владу да је политика коју воде контроверзна и то на свим пољима, од економије до религије.

У децембру 2011. године, парламент је одобрио контроверзни изборни закон који је преполовио број посланика и исцртао нове уставне границе.

Опозиција је тада критиковала закон наводећи да је окренуо ствари у корист Орбанове партије ФИДЕС.

Месец дана касније, хиљаде људи протестовало је на улицама Будимпеште због новог закона и означило премијера као диктатора, назвавши га „Виктатором".

Људи су тада на улицама узвикивали „Ђубре", алудирајући на суноврат кредитног рејтинга Мађарске који се догодио под Орбановим вођством.

Закон о централној банци донет је 30. децембра 2011. године, упркос упозорењима Европске уније и ММФ-а, који су упозоравали да би закон озбиљно нарушио независност овог тела.

Овај закон постао је централни камен спотицања у преговорима о избављењу Мађарске из кризе.

Европска комисија започела је правни процес против мађарске владе због реформе Централне банке, заштите података о личности и правосуђа.

Уставни суд Мађарске оборио је контроверзни изборни закон уз образложење да ускраћује права гласачима.

Напад на Џорџа Сороса

Орбанови политички консултанти, Џорџ Бирнбаум и Артур Финкелштајн, дали су 2013. године Орбану идеју да од милијардера Џорџа Сороса створи непријатеља.

„Сорос је био добра мета", објаснио је Бирнбаум, „зато што се довољном броју људи у Мађарској није допала идеја о овом милијардеру… доживњавали су га као неког 'Чаробњака из Оза', који води и контролише политичке токове иза кулиса".

Орбан је оптуживао Сороса и његове фондације да „тајно и са страним новцем покушавају да утичу на мађарску политику", а Централноевропски универзитет који је 1991. године основао Сорос, када је Мађарска пригрлила демократију, био је приморан последњих година да већину активности пресели у Беч.

Орбанови критичари сматрају смешном идеју да Џорџ Сорос „контролише политику".

Сорос је амерички Јеврејин рођен у Мађарској, а плакати којим је исмеван упоређивани су са приказима „Јевреја који се смеје" који се користи у нацистичкој пропаганди.

Мађарски лидер је искористио пријатељство са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом и подршку Израелу да одбаци оптужбе за антисемитизам.

Од 2010. Фидес и његови кругови постепено преузимају контролу над мађарским медијским пејзажом, замењујући стране инвеститоре, каже мађарски медијски монитор Мертек.

У 2018. години, скоро сви „медији наклоњени Орбану" пренели су власничка права на фондацију под називом Кесма, чији су одбор чинили посланици Фидеса и шеф труста мозгова наклоњеног Фидесу, наводи Мертек.

Снимак који је процурио уочи европских избора 2019. открио је како је виши уредник емитера МТВА упутио надлежне да прате „одговарајући наратив, метод и правац, углавном о мигрантима и Бриселу".

Миграције, ЕУ и недавно рат у Украјини постали су кључни за политику Виктора Орбана.

У јулу 2015, пошто су избеглице и нерегуларни мигранти у све већем броју улазили у ЕУ преко граница Мађарске, он је повукао „јасну везу између илегалних имиграната који долазе у Европу и ширења тероризма".

Решење је било јасно.

Поручио је: „Желимо да сачувамо Европу за Европљане, а исто тако желимо и да сачувамо Мађарску за Мађаре".

На граници са Србијом подигнута је ограда од 175 километара и уведени су нови закони који криминализују мигранте.

Закон „Стоп Соросу" из 2018. криминализовао је оне који су помагали илегалним мигрантима.

Највиши суд ЕУ пресудио је да Будимпешта није испунила обавезе према закону ЕУ.

Била је то једна од многих одлука против Мађарске, која је кулминирала ставом да се Будимпешти обустави финансирање из фондова ЕУ због кршења прописа заједнице чији је пуноправни члан.

Европски парламент оптужио је Мађарску за назадовање у владавини права, корупцији и ЛГБТ правима.

Виктор Орбан тврди да ЕУ иде у погрешном правцу по питању Украјине, јер верује да Кијев никада не може да добије рат против Русије.

Можда јесте прагматичан, али је ближи председнику Русије него било који други лидер ЕУ.

Ових дана Виктор Орбан се често приказује као усамљена личност на самитима ЕУ.

Али он није без савезника, а са европским изборима у јуну верује да би промене могле да се догоде. И то ​​под његовим условима.

Шта је Агенција за сузбијање страног утицаја?

У Мађарској почиње да радом нова владина агенција за заштиту суверенитета.

Парламент је усвојио закон у децембру 2023, што је наишло на критике међународних организација за људска права и западних дипломатских служби.

Репортери без граница назвали су почетак рада нове агенције „новом опасном провокацијом премијера Виктора Орбана".

Амерички амбасадор у Будимпешти Дејвид Пресман рекао је да „руски закон о страним агентима изгледа меко и кротко у односу на нову мађарску службу".

После усвајања новог закона, амерички Стејт департмент је изразио забринутост, напомињући да је „противан нашим заједничким вредностима демократије, индивидуалне слободе и владавине права".

Нови закони који имају за циљ „сузбијање страног утицаја" долазе уочи кључних избора за ЕУ ​​и општинске изборе у јуну.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]