Џорџ Сорос: Зашто се десничари плаше познатог милијардера

Он је јеврејски милијардер и филантроп који је до сада у разне сврхе поклонио 32 милијарде долара.

Зашто екстремна десница од Америке до Аустралије и од Мађарске до Хондураса, верује да се Џорџ Сорос налази у средишту глобалне завере, пита се ББЦ новинар Мајк Радин.

Једног мирног понедељка поподне у октобру прошле године на северу америчке савезне државе Њујорк, велика коверта остављена је у поштанском сандучету испред луксузне сеоске виле. Ова кућа припада Соросу.

Пакет је изгледао сумњиво. Адреса пошиљаоца била је погрешно написана као „Флоридас", а пошта је тога дана већ била испоручена. Позвана је полиција и ускоро се на лицу места нашао ФБИ.

У коверти обложеној пластичним мехурићима налазила се фотографија Сороса - његово лице било је прецртано црвеним „X". Поред ње била је пластична лула од петнаестак центиметара, мали сат, батерија, жице и црни прах.

Више од десетак сличних пакета послато је на кућне адресе бившег председника Барака Обаме, бивше државне секретарке Хилари Клинтон и других истакнутих демократа.

Ниједна направа није експлодирала. Трагови су одвели ФБИ агенте до белог комбија излепљеног про-трамповским и анти-демократским налепницама, остављеног на паркингу супермаркета на Флориди.

Десничарски медији убрзо су почели да тврде да се ради о намештаљци чији је циљ да из колосека избаци председника Доналда Трампа и републиканску кампању, само две недеље пре кључних америчких избора за Конгрес на половини председничког мандата.

„Лажне вести - лажне бомбе. Ко би могао да има користи од толико лагарија?", написао је на Твитеру водитељ Фокс Бизниса Лу Добс.

Конзервативни радио водитељ Раш Лимбо је додао да „републиканци просто не раде такве ствари."

На друштвеним мрежама многи су тврдили да је завера са бомбама превара коју је организовао сам Сорос.

Председник Трамп је слање пакета назвао „гнусним чином". Ипак, деловало је као да га је узвик „Сорос! Затворите га!" током пријема у Белој кући забавио.

Због слања пакета је ухапшен 56-годишњи становник Флориде Цезар Сејок.

Теоретичари завера тврде да он заправо и није републиканац. Али Луиђи Мара, његов бивши колега с посла, рекао ми је како је Сејок имао обичај да испоручује пице у комбију излепљеном про-трамповским налепницама, као и да се свађао са муштеријама које су код куће имале демократске плакате.

„За њега је све била теорија завере, буквално све. Џорџ Сорос је био онај ко стоји иза свега, он је купио читаву Демократску странку, он је епицентар свега што је пошло по злу у Сједињеним Америчким Државама."

Сејокови профили на друштвеним мрежама дали су увид у његов начин размишљања.

„Свет се сваки дан буди суочен са ужасима Џорџа Сороса", писало је у миму који је Сејок објавио на дан кад је бомба откривена у кући Џорџа Сороса.

Сејок се касније изјаснио кривим по 65 тачака оптужнице и осуђен је на 20 година затвора. Једна од тачака које је признао је и намеру да убије или рани експлозивом.

Зашто Џорџа Сороса толико људи сматра злим генијем који стоји иза глобалне завере?

У Великој Британији, Сорош је познат као „човек који је срушио Банку Енглеске" 1992. године.

Заједно са другим валутним шпекулантима, позајмљивао је фунте, а потом их продавао. Ови потези допринели су опадању вредности фунти на тржишту валута и на крају довели до испадања Велике Британије до испадања из Европског механизма девизних курсева. У том процесу, Сорос је зарадио милијарду долара.

Сматра се да је Сорос, мађарски емигрант који је преживео Холокауст и побегао од комуниста, финансијским шпекулацијама зарадио укупно око 44 милијарде долара.

Богатство је искористио да финансира хиљаде пројеката из области образовања, здравства, људских права и демократије.

Основан 1979. године, Фонд за отворено друштво сада ради у више од 120 земаља широм света. Али његова смела филантропија која подржава либералне, демократске циљеве претворила га је у баука за екстремну десницу.

Прве теорије завере о Џорџу Соросу појавиле су се раних деведесетих, али су истински узеле маха тек након што је он 2003. године осудио ирачки рат и поклонио милионе долара америчкој Демократској странци.

Од тада, амерички десничарски коментатори и политичари острвили су се на њега бесно и жучно, често не узимајући у обзир чињенице.

Сорос - баук и на Балкану

Име Џорџа Сороса је добро познато на Балкану.

Организација коју је основао - Фонд за отворено друштво - помагала је различите невладине организације и независне медије у бившој Југославији, Албанији, Бугарској и Румунији од почетка деведесетих.

Политичари на власти често оптужују Сороса за дестабилизацију њихових држава - најчешће, али не и искључиво пред изборе.

Бивши македонски премијер Никола Груевски најавио је „борбу за десоросизацију земље" и запретио да ће проверити пословање свих невладиних организација које добијају новац из иностранства, пре избора на којима је његова партија ВМРО-ДПМНЕ изгубила власт у децембру 2017.

Оптужбе да Сорос финансира опозицију изнео је у Србији министар одбране Александар Вулин.

Међутим, Александар Вучић се срео са Алексом Соросем, замеником председника Фондације за отворено друштво и сином Џорџа Сороса, док је био на позицији премијера у новембру 2017.

Након разговора о реформама у друштву, медијским слободама и владавини права, као и интеграцији Рома у Србију, Вучић је изјавио да је „Србија спремна за достизање европских стандарда".

Ливиу Драгнеа, својевремено најмоћнији политичар у Румунији, захтевао је 2017. да се испита да ли је рад невладиних организација које добијају део буџета од Фонда за отворено друштво „у складу са интересом јавности".

Пред локалне изборе у Албанији, одржане у јуну 2019, председник Илир Мета је изјавио како је у току „кампања дестабилизације земље" која се спроводи и унутар и ван Албаније.

Као одговорног за ову кампању означио је Џорџа Сороса.

У Хрватској, десничарска организација Хрватски национални етички суд прогласила је Сороса непожељном особом и захтевала забрану рада организација које финансира Фонд за отворено друштво.

Победа Доналда Трампа била је та која је подигла нападе на Сороша на сасвим нови и опасан ниво.

Осам месец након што је Трамп постао председник, у августу 2017. године, неонацисти су одржали процесију са бакљама у Шарлотсвилу, у савезној држави Вирџинији. Сукоби са контра-демонстрантима завршили су се трагедијом - један од учесника расистичких протеста је улетео колима у масу и убио 32-годишњу Хедер Хејер.

Међу америчким десничарима ускоро се пронела прича да је насиље оркестрирао и финансирао Сорос у покушају да укаља репутацију председника Трампа.

Они су тврдили да је кључ тајне завере Бренан Гилмор који је снимио кола како улећу међу контра-демонстранте. Десничарски радио водитељ Алекс Џонс тврдио је да је Сорос плаћао Гилмора 320.000 долара годишње и да је овај део завере за свргавање председника.

Али било каква веза била је изузетно натегнута.

Иако је истина да је Сорос неповратно дао 500.000 долара политичкој кампањи Тома Пиерила - демократског кандидата за гувернера Вирџиније за ког је Гилмор радио - нема доказа да су Сорос или Фонд за отворено друштво инструирали или платили демонстранте у Шарлотсвилу.

Гилмор. који никад није добио никакав новац од Сороса, сада тужи Алекса Џонса и неколико других људи за клевету.

Напади на Сороса од тада су се интензивирали.

Прошле јесени, хиљаде миграната напустило је Хондурас кренувши за САД, само месец дана пре избора за Конгрес.

Одмах је за тзв. мигрантски караван окривљен Сорос. Телевизија Фокс Њуз је емитовала тврдње да Сорос жели отворене границе и неограничену имиграцију.

„То је једна веома организована акција и неко стоји иза ње, неко плаћа за део овога и било би типично за Џорџа Сороса да је уплетен у тако нешто" рекао ми је Џек Кингстон, бивши републикански конгресмен.

Трамп је ретвитовао видео снимак који наводно приказује како се људима у Хондурасу дели готовина да „навале на америчку границу" уз сугестију да је новац потекао од Сороса.

Одговарајући на питање новинара испред Беле куће, Трамп је рекао да га „не би чудило" да Сорос финансира мигрантски караван.

„Многи људи тврде управо то", рекао је Трамп.

Синди Јерезано која је са караваном путовала из Хондураса у САД, рекла ми је да јој није нуђен никакав новац и да је сама донела одлуку да путује скоро 5.000 километара до Сан Дијега.

Синди је добила подршку Католичке добротворне организације за бискупију Сан Франциска, након што је стигла у Сједињене Државе.

Надин Топозада, директорке службе за избеглице и имигранте у овој организацији, каже да су њихови адвокати детаљно интервјуисали азиланте али да нико није поменуо Соросово име. Нити су видели било какве доказе Соросевог учешћа.

Заправо, видео снимак који је Трамп ретвитовао, врло брзо се показао неистинитим.

За свега неколико сати, новинари су открили да снимак није направљен у Хондурасу као што се првобитно тврдило, већ у оближњој Гватемали, а детаљнији преглед снимка показао је да је најмање један од наводних хуманитарних радника наоружан.

Мигрантски караван сниман је током читавог путовања. Видело се како локалне добротворне организације помажу мигрантима. Али ни у једном тренутку није се појавио доказ да је нешто финансирао Сорос.

Двадесет седмог октобра 2018. године, 11 дана након појављивања прве теорије завере о мигрантском каравану и пет дана након што је на Соросеву адресу стигла бомба, белац наоружан јуришном пушком и са три пиштоља ушао је у синагогу у Питсбургу. Тамо је убио 11 Јевреја.

Био је то најгори чин антисемитског насиља у америчкој историји - а извршио га је човек опседнут Џорџом Соросом.

Постови на друштвеним мрежама стрелца Роберта Бауерса показали су да је он веровао у мрачну анти-семитску теорију завере у којој Сорос заузима централно место, звану „бели геноцид".

Теорија тврди да се белци постепено замењују имигрантима и да ће на крају бити потпуно елиминисани. То објашњава неонацистички поклич: „Јевреји нас неће заменити!" који је одзвањао током марша кроз Шарлотсвил.

Џоел Финкелстин, директор Института за истраживање зараза на мрежи, открио је један пост у ком Бауерс Сороса назива „Јеврејином који финансира бели геноцид и контролише штампу" и тврди да се милијардер залаже за контролу оружја и отворене границе.

Финкелстин који је средства за истраживање добио од Фонда за отворено друштво, каже да белачки супрематисти као што је Бауерс, Сороша доживљавају као јеврејског генија који повлачи све конце. „Ови насилни актери оправдавају властито насиље упирући прстом у Сороша као врхунски појавни облик зла", каже он.

Сатанизација Џорџа Сороса проширила се далеко изван Америке, до Јерменије, Аустралије, Хондураса, Филипина, Русије и многих других земаља.

Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган рекао је да се Сорос налази у средишту јеврејске завере чији је циљ да „завади" и „разбије" Турску и друге земље.

У Италији, бивши потпредседник владе Матео Салвини рекао је да Сорос жели да испуни земљу мигрантима зато што „воли робље".

Лидер британске Партије за Брегзит Најџел Фараж тврдио је да Сорос „активно подстиче људе да преплаве Европу" и да је „на многе начине највећа претња по читав Западни свет".

Али једна земља и једна влада отишли су најдаље у нападима на Сороса - Мађарска, држава у којој је рођен и у којој је потрошио стотине милиона долара финансирајући бесплатне оброке по школама, отварање универзитета и пројекте чији је циљ заштита људских права.

Премијер Виктор Орбан и његова популистичка националистичка влада тврде да Сорос има тајни план да преплави Мађарску мигрантима и уништи њихову земљу

Леонардо Бернардо, потпредседник Фонда за отворено друштво, тврди да то није истина.

„Оптужба је лажна. Ни Џорџ Сорос, ни Фонд за отворено друштво нису заговорници отворених граница."

То није зауставило мађарску владу. Власти су потрошиле 100 милиона евра на медијску кампању упозоравајући гласаче да не дозволе Соросу да буде „онај који се последњи смеје". Усвојен је закон назван „Стоп Соросу" којим је помоћ илегалним мигрантима проглашена кривичним делом. Законом је уведен и порез на средства које добијају организације „које промовишу миграције".

„Много новца одлази у Соросеву империју, милијарде долара у последњих неколико деценија и година", рекао ми је портпарол владе Золтан Ковач.

„То је много новца, а нико не може да буде толико наиван да верује да тај новац нема одређену тежину и да иза њега не стоје некакве намере."

Мајкл Игнатијеф, председник и ректор Централноевропског универзитета који је основао Сорос, каже да је „Орбанова влада одлучила да од Сороса направи државног непријатеља број један."

Како се то десило?

Одговор лежи на северу државе Њујорк.

Када је мађарском лидеру 2013. године био потребан савет како да поново буде изабран, он се обратио легендарном политичком саветнику по имену Артур Финкелстин (није у сродству за Џоелом). Овај човек некада је радио у малој канцеларији изнад фризерске радње у Ирвингтону, свега тридесетак километара удаљеном од Соросове сеоске виле.

Финкелстин је умро 2017. године, али током богате каријере радио је за Доналда Трампа, Џорџа Буша старијег, Роналда Регана и Ричарда Никсона. Славан је по томе што је реч „либерал" претворио у ружну реч у политици.

Финкелстин је створио нови стил у политици назван „Финкел Тинк", каже новинар швајцарског часописа Дас МагазинХанес Грасегер.

„Артур Финкелстин је одувек говорио: 'Не идете против Талибана, идете против Осаме бин Ладена.' Суштина је у персонализацији, одабиру савршеног непријатеља и онда ударања свом снагом на ту особу, тако да људи заправо почну да се плаше вашег противника. И никад не причате о политици властитог кандидата, она уопште није битна."

Финкелстин је схватио да је најбољи начин да Орбан поново буде изабран - проналазак новог непријатеља. Предложио је Сороса и то је био савршен избор, каже Грасегер.

„Крајња десница га је мрзела зато што је Јеврејин, људи са крајње левице су га мрзели зато што је капиталиста."

Иронија је у томе што је и сам Артур Финкелстин био Јеврејин.

„Тај јеврејски господин је створио једног јеврејског монструма", каже Грасегер.

У мађарској влади поричу да им је било потребно да неко „измисли" Сороса.

„Џорџ Сорос је измислио самог себе као политичког актера још пре две деценије. Мрежа институција Џорџа Сороса испољава велику моћ без мандата који му је поверио народ", пише у саопштењу владе.

Ипак чини се да Орбан не само да је у потпуности применио Финкелстинов савет, већ је отишао и корак даље.

Свега неколико недеља пред изборе 2018. године, Орбан се острвио на Сороса и чини се да је тиме оживео антисемитске стереотипе.

„Ми се боримо против непријатеља који је другачији од нас. Није на отвореном, већ се крије. Није искрен, већ претворан. Није поштен, већ непринципијелан. Није националан, већ интернационалан. Не верује у рад, већ шпекулише новцем. Нема властиту домовину, већ мисли да поседује читав свет", рекао је он.

Виктор Орбан је добио изборе с огромном већином. Убрзо су се напади на организације које финансира Сорос, појачали. У мају прошле године, Фонд за отворено друштво затворио је канцеларију у Мађарској.

Мајкл Игнатијеф се борио да Централноевропски универзитет остане отворен у Будимпешти. Он је чврсто решен да се супротстави ономе што сматра опасном пропагандом у земљи у којој су нацисти истребили више од пола милиона мађарских Јевреја за само два месеца 1944. године.

Игнатијеф каже да је кампања усмерена против Сороса „верна реприза сваког могућег архетипа антисемитске мржње из тридесетих."

„Читава ствар је потпуна фантазија. То је политика 21. века - ако немате непријатеља, измислите га што брже можете. Нека изгледа онолико моћан колико је то могуће и имате пун погодак - мобилисали сте базу и добијате изборе с њом."

Професорка Дебора Липштат која је добила славну правну битку и разоткрила на британском суду особу која је негирала Холокауст, такође осећа дубоку нелагоду.

„Ужасава ме да ову врсту реторике која је раније могла да се чује само по пивницама и мрачним ћошковима, сада користе лидери држава, потпредседник владе Италије, премијер Мађарске. То што се ова врста речника користи у јавности је шокантно."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]