Америка и образовање: Да ли је Бајденово отписивање студентског дуга фер

Амерички председник Џозеф Бајден отписао је милијарде долара федералних студентских кредита. Али шта ће то променити?

У среду је Бајден најавио да ће отписати до 10.000 долара федералних студентских кредита, коришћених за финансирање трошкова високог школовања као што су школарина и смештај, за милионе Американаца који зарађују мање од 125.000 долара годишње.

Бајден ће такође опростити дуг од 20.000 долара за студенте на Пел грантовима, што се односи на оне са највећим финансијским потешкоћама.

Ова вест, тврде политички аналитичари, објављена је да би се појачала подршка пред новембарске „међуизборе" и повећала излазност младих.

Више од половине Американаца са студентским дугом млађе је од 35 година, што је старосна група коју Бајден жарко жели да придобије.

Бен Тулчин, демократски анкетар који је радио на кампањама Бернија Сандерса, рекао је да су недавне мере поводом абортуса, климатских промена и сада студентских кредита помогле да се повећа председникова популарност међу миленијалцима и генерацијом З.

„И зато мислим да је од помоћи да се подстакне излазност међу млађим гласачима, а обично кад је већа излазност млађих гласача, демократе боље пролазе", каже он.

Али план за студентски кредит, који ће коштати, процењује се, 300 милијарди долара, није остао без критичара - и то из оба табора - који тврде да он не помаже онима којима је помоћ најпотребнија.

Како је Америка доспела до ове тачке?

Високо школство одавно се доживљава као пут ка уносној заради, али све већи трошкови школарине и повећање студентског дуга навело је неке да се запитају да ли то заправо вреди толико.

Укупни федерални студентски дуг више се него утростручио у последњих 15 година, скочивши са око 500 милијарди долара 2007. године на 1,6 билиона долара данас.

У међувремену, плате су стагнирале, а школарина је само расла, што значи да је младима теже да отплате дуговања.

Маршал Стајнбам, који предају економију на Универзитету у Јути и проучава студентске позајмице, рекао је да је ова планина дуга доказ да актуелни пословни модел за образовање не функционише.

„Мантра је да се 'факултетска диплома исплати, зато што због ње имате већу зараду на тржишту рада'", каже он.

„Да је то истина, не бисмо имали толико проблема са студентским дугом."

Погледајте видео о младим Американцима

Колико новца Американци дугују?

Новац за студентске кредите дугује око 43 милиона Американаца.

То значи да отприлике сваки шести одрасли Американац, или око трећина Американаца са макар некаквим постсредњошколским образовањем, поседује некакав студентски дуг.

Просечан студентски дуг за кредит мало је већи од 17.000 долара, према подацима Федералних резерви.

Око 17 одсто њих дугује мање од 10.000 долара у федералним студентским кредитима, док на другом екстрему, седа одсто дугује више од 100.000 долара.

Иако то можда не изгледа као несавладиви дужнички терет, већина дуга је сконцентрисано међу релативно малим бројем људи.

Више од половине укупног дуга држи свега 16 одсто дужника, са дуговима од више од 60.000 долара.

За ове велике позајмљиваче, 10.000 долара може да изгледа као само кап у мору.

Како ће ово утицати на привреду?

Студентски дуг је тренутно други највећи тип дуговања у домаћинствима, после хипотеке, и на њега одлази око 10 одсто укупног дуга домаћинстава.

У просеку, људи троше око 222 долара сваког месеца на отплаћивање студентског кредита, према Федералним резервама.

Проблем са дугом, у широј слици, јесте да он смањује количину новца који људи троше на робу и услуге, што, заузврат, умањује укупну привреду земље.

Други проблем са дугом је да може да наруши нечији кредитни скор, што значи да и њихова будућа способност да узимају кредит и троше новац такође може да буде угрожена.

Пре пандемије, отприлике три одсто носилаца федералног студентског кредита било је у заостатку са исплатом.

Исплаћивање кредита било је стопирано од пролећа 2020. године, а у склопу овог плана за дужничке олакшице, Бајден је изјавио да ће продужити овај мораторијум до краја године.

Можда најзначајнији део Бајденовог плана јесте његова намера да ограничи исплату студентског кредита на пет одсто од дискреционог прихода особе.

Бела кућа је проценила да ће ово смањити многе исплате кредите на пола.

Стајнбам каже да је ово практично још један облик отписивања кредита, будући да према новом плану, рате које премашују ову границу неће се додавати на њихова будућа дуговања.

Ово ће поготово покрити људе који имају огромну количину дуговања.

Иако ће отписивање студентског дуга вероватно оставити великог трага на месечни буџет људи и повећати њихово трошење, оно може да има и домино ефекат на инфлацију, која је већ на највишем историјском нивоу, пруживши људима већу куповину моћ и тако омогућивши ценама да још више скачу.

Већина економиста каже да ће последице бити умерене, будући да ће отписивање дуга повећати месечна примања људи просечно за свега неколико стотина долара.

Али бивши министар финансија Лари Самерс упозорава да би отписивање дуга, уз могуће повећање инфлације, могло и да олакша школама да повећају школарине.

„Отписивање студентског дуга је трошак који повећава потражњу и диже инфлацију.

„Он троши ресурсе који су могли бити боље искоришћени како би се помогло онима који нису имали, из којег год разлога, прилику да похађају факултет", твитовао је он.

„Утицаће такође на инфлацију повећањем школарина."

Коме ће, дакле, помоћи Бајденов план?

Анализирање студентског дуга и неједнакости је компликовано, али је очигледно да дуг није равноправан у различитим социо-економским групама.

Четири године након стицања дипломе, црни дипломци имају скоро 25.000 долара више студентског дуга од њихових белих вршњака, према студији Институције Брукингс.

То је делом због чињенице да они у просеку позајмљују више од белих студената, али и зато што црни дипломци са факултетском дипломом или вишом титулом зарађују у просеку око 5.000 долара мање од белих дипломаца, према Националном центру за образовну статистику.

У саопштењу издатом пре ове председничке објаве, Виздом Кол, директор за факултете и омладину Националног удружења за напредовање људи обојене коже, изјавио је да опраштање дуга од 10.000 долара „није довољно".

„У овом тренутку, само га укините. Основни минимум је 50.000 долара", рекао је он.

Други критичари напали су Бајденов план тврдећи да он даје новац у руке „елите".

Људи који немају више образовање од секундарног, и стога немају студентски дуг, вероватно потичу из сиромашнијих породица од њихових вршњака са дугом.

Статистички гледано, људи који више зарађују обично имају већи студентски дуг.

Универзитет у Пенсилванији проценио је да ће, према Бајденовом плану, између 69 и 73 одсто опроштеног дуга отићи домаћинствима која се налазе у првих 60 одсто по расподели прихода.

Али Маршал Стајнбам, који предаје економију на Универзитету у Јути и проучава студентски дуг, рекао је да ти аргументи не схватају драстичну промену у образовању, дуговањима и приходима која се догодила у последњих неколико деценија.

„Све је теже и теже наћи посао са мање образованих докумената", каже он.

„Та идеја да су студентски дужници привилеговани, а људи који немају студентски дуг непривилеговани… просто није тачна."

Људи из радничке класе који су, у старијим генерацијама, прескакали образовање сада морају да плаћају да би добили сертификате без којих не могу да раде, каже он.

То значи да за већину људи образовање није луксуз, већ потреба.

Скоро две трећине америчких матураната наставља даље са постсекундарним школовањем.

Стајнбам, који подржава отписивање студентског дуга, рекао је да је свеукупно гледано амбивалентан према Бајденовом плану, зато што се не бави кореном проблема, а то је висока школарина, чије трошкове примарно сносе појединци.

Уместо владиних фондова за школе, од студената се тражи да плате највећи део цеха за своје школовање.

А онда, кад не могу да га плате, влада мора да се уплете и да им опрашта њихове кредите.

„Само непрестано одлажемо решавање проблема, а он у међувремену постаје све гори, и гори, и гори", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]